Na današnji dan

ePsihoterapija 06.06.2015. u Vesti

Na današnji dan, pre 54 godine, umro je Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar, psihoterapeut i osnivač analitičke psihologije. Jung je osmislio neke od najpoznatijih psiholoških koncepata kao što su arhetipovi, kolektivno nesvesno, kompleksi i ekstroverziju-introverziju. Ljudsku psihu je smatrao „religioznom po prirodi“ te je religioznost bila fokus njegovih istraživanja. Proučavao i mnoge granične oblasti kao što su alhemija, okultizam, astrologija, istočnjačka filozofija, u cilju analize snova i razumevanja značenja simbola.

Centralni koncept analitičke psihologije je individuacija: psihološki proces integracija opozita, uključujući svesno i nesvesno, uz istovremeno relativno zadržavanje njihovih autonomija. Individuacija je, po Jungu, centralni proces ljudskog …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Stidljivost vs anksioznost ili zašto propuštamo životne prilike

ePsihoterapija 03.02.2015. u Iracionalna uverenja, REBT

Koliko ste puta čuli, ili možda i Vi sami rekli sebi ili drugima – “A ne mogu ja to, ja sam stidljiv. Što ću ja kada sam takav, ne mogu to da promjenim!” Ironija promjene je da ljudi vjeruju kako mogu promjeniti druge i istrajno pokusavaju da to učine, dok istovremeno insistiraju da je promjena njih samih nemoguća. Ta jedina realna promjena, promjena samog sebe, ljudima se čini nemogućom samo zbog toga što je teška. Ko danas ima vremena i snage da se uhvati u koštac sa nečim toliko napornim, kad je mnogo lakše okriviti za sve druge i mjenjati njih. Kada govorimo o stidljivosti, dodatna teškoća je i postojanje svojevrsnog kulta posvećenog ovoj osobini na našim prostorima i to prije svega kod ženske djece. “Budi ti, sine moj, (kako se obično kćerci govori) mirna, dobra, slušaj šta ti drugi kažu pa to i radi, ne pitaj puno”. I, onda se čudimo kada nam djeca izrastu u ljude stidljive, povučene, nedovoljno spremne da se bore za sebe i zauzmu se za svoje ideale i prava, i tako osamljeni postanu samo pratioci krda. Stidljivost, ili stručnije- socijalna anksioznost, nije osobina vođa ili pak ljudi koji preduzimaju rizike da bi postigli uspjehe u životu.

Sagledavajući svakodnevicu prosječnog čovjeka najčešće nije toliko bitno jeste li rođeni lider, ili ne. Postaje samo bitno da li Vas ta stidljivost i povučenost koči u tome da razvijete svoje potencijale, povežete se sa ljudima i zaista budete srećni. Dilema je u tome kako gledati na to kada se osoba drži podalje, ne uključuje se lako u razgovor i izbjegava neke događaje koji podrazumjevaju socijalizaciju. Da li posmatrati stidljivost kao crtu …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Kako postati emocionalno inteligentan: 5 ključnih veština

ePsihoterapija 27.12.2014. u Emocionalna inteligencija, Komunikacija

Da li poznajete ljude koji se dobro snalaze u raznim okolnostima, umeju graciozno da se izbore sa najnezgodnijim društvenim situacijama i za koje se čini da nekako uvek znaju kako da opuste druge? Velike su šanse da te osobe imaju izraženo ono što psiholozi zovu emocionalnom inteligemcijom.

Emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva sposobnost razumevanja i upravljanja emocijama. Stručnjaci se slažu da ova vrsta inteligencije igra važnu ulogu u postizanju uspeha, a neki je smatraju čak i važnijom od IQ-a jer je povezana sa mnogim aspektima funkcionisanja, od donošenja odluka do akademskog …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Zašto ljudi vole da sebi kvare sreću

ePsihoterapija 23.12.2014. u Anksioznost, Iracionalna uverenja, REBT

Da li Vam se nekad desilo, kao i nama, ostalim smrtnicima, da kada Vam konačno dobro krene u životu, dobijete dobar posao, zaljubite se i ostale lijepe stvari počnu da Vam se dešavaju, pomislite “Hmm, ovo je predobro da bi bilo istinito, i da bi se događalo baš meni, dakle očekujem svaki tren da nešto pođe do đavola”? I onda tako prolaze dani, a Vi živite u beskonačnom strahu od nekog oblika ispoljavanja Marfijevog zakona, dok ta velika sreća u kojoj biste trebali da uživate, nekako… prolazi kroz Vaše prste, i kao da je nikad nije ni bilo.

Zašto je to tako? Zašto su ljudi skloni da uništavaju sebi živote, prave probleme tamo gdje ih nema? Ako uzmemo u obzir da je osnovni cilj kome svi ljudi …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Tribina: Biti ili ne biti – dobre i loše strane telesnog kažnjavanja dece

ePsihoterapija 22.12.2014. u Vesti

Udruženje studenata psihologije Stimulus najavljuje tribinu:

“Dragi autlajeri,

U svetlu nedavnih događaja, rešili smo da priredimo tribinu pod nazivom “Biti ili ne biti (decu) – dobre i loše strane telesnog kažnjavanja.
Tribinu će voditi Nada Korać, Jovan Mirić, Aleksandar Baucal i Jelena Vranješević.
Oni će pokušati na što bolji način da vam približe ovu temu, a biće i otvoreni za sva vaša pitanja i komentare, kojih će nadamo se biti u velikoj količini.

Za početak, želeli bismo da razmislite i pokušate da date odgovore na sledeća pitanja …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

O puteru i jednoj kuvarici

ePsihoterapija 16.12.2014. u Društvo

Nikad naša iskrena želja da budemo zdravi nije bila toliko zloupotrebljavana kao danas. Kad je u pitanju hrana, nude nam se svakakve knjige koje ne savetuju, nego insisitiraju! da ćemo biti zdravi i vitki samo ako budemo jeli paleo, hrono, keto… Poruka tih knjiga ne može biti jasnija – sami ste krivi što ste bolesni (ili gojazni) kad ne jedete ovako kao ja. Da se razumemo, ja ne krivim autore za dijete koje savetuju. To su ljudi koji iskreno veruju u svoju ishranu. Ono što mi smeta je bespogovorni ton kojim se čitaocimao braćaju po tim knjigama, a same knjige su vrlo često oprečne. Tako dolazimo do toga da čitaoci, u želji da budu zdravi, biraju savete ne po stručnosti autora i smislenosti saveta, nego po jačini pretećeg tona kojim im se autor u knjizi obraća.

Zato mi je kao melem na ranu došla priča o jednoj stvarnoj ženi od krvi i mesa, koja je pre mnogo godina imala da kaže nešto razumno po pitanju hrane i zdravlja. Njen pristup jelu i životu ne može biti lepši i inspirativniji …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Opsesije i zašto ne morate živjeti sa njima

ePsihoterapija 03.12.2014. u Mentalno zdravlje, OKP

Ko od nas nije makar nekad preskakao pukotine u pločnicima, pomjerio se sa mjesta kada pomisli neku neprijatnu misao ili zazirao od petka 13? Koliko nas je gledalo i voljelo, i poistovjećivalo sebe ili nama drage i bliske ljude sa čudnim, simpatičnim i opsesivnim likovima kao što je lik koji tumači Jack Nicholson u filmu “As good as it gets”? Ili pak fenomenalni detektiv Monk, toliko divno opsesivan i smiješan sa svojom fobijom od bolesti i potrebom za simetrijom?

I sve je to jako simpatično, ali gdje se završava sujevjerje, zabava, i ono “jao kako si blesav”, a počinje vrtlog iz kojeg se čovjek ne može izboriti i spasiti sam… Kada od toga da se prekrstiš samo kada prođeš pored hrama, bude da se krstiš svaki put …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Lekoviti placebo efekat u psihoterapiji

ePsihoterapija 30.10.2014. u Placebo, Terapijske teme

Placebo efekat (lat. placebo – udovoljiću) je pojava da neka bezazlena pilula, tečnost, ubrizgan fiziološki rastvor ili lažna, simulirana operacija dovode do ozdravljenja ili povlačenja simptoma kod pacijenata koji veruju da su zaista dobili lek. U psihoterapiji se događa da klijent ozdravi samim dolaženjem na psihoterapiju jer veruje da je ona delotvorna. Prakse nekih psihoterapeuta zaista se i zasnivaju samo na placebu. Kako ne bi bila dovedena u pitanje čitava naša praksa, terapeuti koji govore klijentima isključivo ono što klijenti žele da čuju su s razlogom proglašeni šarlatanima. Međutim, problem je u tome što su mnogi terapeuti otišli u drugu krajnost. Neke moje kolege sa ponosom ističu da oni svojim klijentima nikada ne govore kako samo treba da misle pozitivno, niti preporučuju mirisne sveće i zagrljaje kao terapiju. Mislim da time prave štetu svojim klijentima.

Psihoterapija jeste više od toga, ali strah od takozvane „topla kupka“ psihologije je doveo dotle da danas mnogi terapeuti izbegavaju svaku intervenciju koja im se učini kao nešto što bi Luiza Hej rekla. U želji da svoj način rada što više približe strogoj nauci, terapeuti posramljuju druge terapeute koji svojim klijentima pristupaju na drugačiji način. Svojim posprdnim govorom oni nenamerno posramljuju i svoje klijente i njihova dosadašnja nastojanja da sebe umire pozitivnim …nastavak.

1 komentar | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Konferencija o bolestima zavisnosti u Beogradu

ePsihoterapija 02.10.2014. u Bolesti zavisnosti, Terapijske zajednice, Vesti

Međunarodna konferencija o bolestima zavisnosti

„Razmena dobrih praksi u tretmanu bolesti zavisnosti“

Petak, 24. oktobar 2014. Beograd, Srbija

Mesto održavanja: Ustanova Gerontološki centar Beograd, Marije Bursać 49, Beograd

Učesnici: stručni radnici u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, donosioci odluka, političari, menadžeri

Program:

9.15 – 9.30: Registracija učesnika uz kafu i čaj

9.30 – 9.45: Otvaranje konferencije – Prof. dr Nikola Vučković, psihijatar Kliničkog centra Novi  Sad, Srbija

9.45 – 10.45: Predavanje sa diskusijom – Roudi Jejts (Rawdy Yates), naučni istraživač u oblasti sociologije i socijalne politike na Stirling univerzitetu u Škotskoj

10.45. – 11.45: Predavanje sa diskusijom – Hata Smit i Aleksandar Spajić, psihomotorni terapeut i socioterapeut Zavoda za tretman bolesti zavisnosti severne Holandije

11.45 – 12.30: Praktični osvrt – dr Stevan Svilokos, doktor na Kliničkom centru Novi Sad

12.30 – 13.30: Ručak

13.30 – 15.00: Radionice

15.00 – 15.45: Plenarna diskusija

15.45 – 16.00: Zatvaranje konferencije – direktor Protok fondacije

Radionice:

Molimo Vas da odaberete jednu radionicu u kojoj želite da učestvujete:

1. Terapijske zajednice i pokret samopomoći u Evropi

Roudi Jejts, naučni istraživač u oblasti sociologije i socijalne politike na Stirling univerzitetu u Škotskoj

2. Interakcija između stručnog radnika i korisnika u radu terapijske zajednice

Hata Smit (psihomotorni terapeut) i Aleksandar Spajić (socioterapeut), Zavod za tretman bolesti zavisnosti severne Holandije

3. Poboljšanje kvaliteta tretmana učešćem korisnika

dr Lineke van Hal, medicinski antropolog i istraživač na HAN univerzitetu primenjenih nauka, Holandija

Molimo Vas da se prijavite za učešće u konferenciji slanjem imejla u kojem ćete navesti Vaše ime i prezime, zanimanje i radionicu u kojoj želite da učestvujete, na adresu: info@houseofhopeserbia.com

Učešće je besplatno uz obaveznu prijavu, obezbeđen je prevod sa engleskog na srpski jezik.

Ova konferencija je omogućena saradnjom Fondacije Haella, Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti.


Pročitajte još:

Trening o terapijskim zajednicama

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Zašto su nam potrebne tužne priče za decu?

ePsihoterapija 23.09.2014. u Deca i mladi

Postoji jedna neobična epizoda crtanog filma o Čarliju Braunu koja se bavi temom kancera kod dece („Why, Charlie Brown, Why“). Ta izuzetna epizoda u dvadesetak minuta otvara mnoga pitanja sa kojima se bolesno dete i deca oko njega suočavaju: smrtnost, sumnja u dijagnozu i cenjkanje, ljutnja zbog nepravde, hemioterapija, ruganje detetu zbog gubitka kose, okrivljavanje deteta za njegovu bolest, zavist druge dece zbog pažnje koju bolesno dete dobija, ali i podrška prijatelja, volja za životom i ozdravljenje. Ova epizoda je nastala 1990. godine, kada je medicinska sestra u jednoj američkoj dečijoj bolnici zatražila od Čarlsa Šulca, crtača stripa o Čarliju Braunu, da napravi epizodu o detetu bolesnom od raka, kako bi mogli da je prikazuju bolesnoj deci. Ova epizoda se od tada se prikazuje u bolnicama i osnovnim školama kao način da se deci približi ova tema.

Ne sećam se da sam ni pre ni posle toga u crtanim filmovima videla nešto slično. Dečiji filmovi i knjige koje se bave temom bolesti i smrti su retke. Smrt, kada se i pominje, to je uglavnom nešto što se davno dogodilo, na primer detetovi roditelji su umrli i dete je smešteno u neku porodicu ili sirotište i priča zapravo odatle počinje …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.