Kako je danski grad pomogao mladim muslimanima da se okrenu od ISIS-a

ePsihoterapija 18.07.2016. u Društvo

Orhus je po veličini drugi grad u Danskoj i ima oko 300.000 stanovnika, od čega oko 11% čine useljenici koji su došli iz drugih država, što je više od proseka države. Ovaj grad je bio specifičan i po tome što je veliki broj mladih muslimana otišao u Siriju kako bi se pridružili ISIS-u. Većinom su druga generacija imigranata, poreklom iz Afrike (najviše Somalije).


Izvor: Telegraph.co.uk

Za razliku od ostatka Evrope, koji se teško obrušio na građane koji su putovali u Siriju, ovaj danski grad je kreirao drugačiji pristup. …nastavak.

Anksioznost kao egzistencijalno stanje

ePsihoterapija 11.07.2016. u Anksioznost, Mentalno zdravlje

Danas sve češće čujemo da neko pati od anksioznih poremećaja. Međutim, šta je to uopšte i kako se mogu razumeti te vrste poremećaja? Anksioznost je, pre svega, jedan arbitraran naziv za raznolika stanja. Neko to stanje može da opiše kao stanje konstantne uznemirenosti, stanje u kome se konstantno oseća preplavljen stresom, dok neko drugi to stanje može da opiše kao situacioni strah od određenih ishoda. Anksioznost je naziv za više različitih simptoma i stoga se i terapijski proces razlikuje u zavisnosti od samog klijenta.

U slučaju situacione anksioznosti, anksioznost je najčešće povezana sa …nastavak.

Kako možemo postati žrtva prevare

ePsihoterapija 11.07.2016. u Društvo

Nije bitno da li je neko briljantan i elokventan ili glup i naivan – svako je podložan prevarama.
U svojoj knjizi „Igra poverenja,“ spisateljica i psiholog Maria Konnikova analizira psihologiju prevare. Ona smatra da, iako su svi potencijalni plen, postoje signali koji odaju idealnu žrtvu.


Izvor: seattletoshanghai.com

Postoji jedna konkretna stvar koja svakoga, bio inteligentan ili ne, čini savršenom potencijalnom žrtvom. …nastavak.

Nojeva barka

ePsihoterapija 18.05.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Masturbacija ~

Imam najčudniji posao na svetu. Ne, zaista! Većina verovatno i ne zna da tako nešto postoji. Pre ovog posla bio sam sasvim običan čovek, bankarski činovnik iz Alte, grada sa severnih obronaka Norveške. Vodio sam jednostavan, čak dosadan život – kuća, posao, kafana, kuća. Šta drugo i možeš da radiš u mestu koje je uvek ovako hladno. Hmm, ni slutio nisam da ću se trideset godina kasnije obresti na još hladnijem mestu. Mislio sam da takvog mesta nema ili ga bar ljudska vrsta ne naseljava. Prevario sam se…


Izvor: pbs.org

…nastavak.

Mirisi slobode

ePsihoterapija 18.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Drapetomanija i dizestezija etiopis ~

Dragi prijatelju,

ne znam ko si, gde živiš, niti kada si ovu poruku pronašao. Ipak, zovem te prijateljem jer ću sa tobom podeliti svoje najintimnije misli. Za početak, da ti se predstavim. Ja sam Džon iz Džordžtauna sa severa Amerike. Radim kod Mišela, zemljoposednika. Dobar je to čovek. On ima jako lepo imanje, par jutara zemlje prekrivene kukuruzima. Nas je 30-ak, a njih dvojica – Mišel i pomoćnik Žorž. Mi po ceo celcati dan radimo u polju, odabiramo zrele plodove, tovarimo ih i nosimo do kolibe, one još nespremne preoremo kako bi im podstakli rast. Žega je velika pa se lako umaramo. Mišel i Žorž posmatraju i kontrolišu naš tempo rada i stalno strepe za naše zdravlje. Pri tom posebno nadziru moje i ponašanja meni sličnih.


Izvor: Lewis Hine Photographs

…nastavak.

Stanari ludnice

ePsihoterapija 03.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Rozenhanov eksperiment ~

Bilo je to davnih 70-ih, a sećam se kao da je bilo juče. Bruklin, svetla velegrada, iz Engleske nam dolazi svež val anarho panka. Imam 22-e godine, studiram psihologiju, čini mi se ceo svet je predamnom. Ljudi se socijalizuju na okolnim protestima, kroz grad tutnji muzička revolucija, a ja imam pametnija posla. Teško je čak i zamisliti da nekome u to vreme može da se dešava nešto interesantnije. Ali može, uveriću vas.
Izvor: Avedonfoundation

Dolazim na svoje prvo predavanje. …nastavak.

10 motivišućih preporuka za ljude pod stresom

ePsihoterapija 07.02.2016. u Stres

Znamo puno o stresu, šta ga uzrokuje, kako se javlja u nama, zašto ga podnosimo, gde bismo najradije da se sklonimo od njega, šta nas sprečava da ga izbegnemo… Neosporno je da je kvalitet našeg života uslovljen sposobnošću da upravljamo stresom sa kojim se svakodnevno suočavamo. Usled nedostatka volje i motivacije puštamo stvari da ostanu kakve jesu što često uzrokuje pad naše energije, raspoloženja, želje da nešto promenimo. Međutim, često je tako malo potrebno da bismo se ponovo upustili u borbu za zadovoljstvo i sreću bez stresa.

…nastavak.

Ulazite li u novu godinu sa nezavršenim poslovima?

ePsihoterapija 06.12.2015. u Geštalt psih., Self-management, Stres

Kalendar nam dosledno pokazuje da smo u decembru. Sitno brojimo dane do nove godine, a nedostatak debelog snežnog pokrivača doprinosi našem poricanju da je to istina. Većina nas ima utisak da je reč o šali, jer je ,,gotovo juče“ bio prvi januar kada smo imali bezbroj planova za ovu godinu. Dosta njih smo ispunili, ali neke nismo ni počeli ili smo ih ostavili na pola puta. Međutim, da li ćemo u novu godinu preostale nezavršene poslove vući umesto sanki velikim delom zavisi i od nas.

Mi ljudi smo bića želja. Želje su ono što nas pokreće kao nepresušno gorivo …nastavak.

Želim da se promenim, ali…

ePsihoterapija 01.12.2015. u Mentalno zdravlje, Self-management, Uspeh

Rečenica „Želim da se promenim“ je toliko puta izgovorena u postojanju ljudskog roda da važi za univerzalnu misao koja ukazuje na kratkotrajni uvid osobe da način na koji svakodnevno funkcioniše i nije tako adaptivan.


Photo: David Sandel

Efekat ove rečenice je kratkotrajan za većinu ljudi i delimično se može objasniti mehanizmom koji imaju i žene nakon porođaja – mehanizam zaboravljanja negativnog iskustva i bola u cilju opstanka. Kod žena se ovaj mehanizam javlja kako bi se usudile da rode još jedno dete i tako produže ljudsku vrstu, …nastavak.

Da li smo još uvek društveni (i zašto nismo)?

ePsihoterapija 22.11.2015. u Društvene mreže, Društvo, Internet

U telefon pogledamo u proseku oko 110 puta na dan. Prilikom svakog pregleda poruka, novosti na društvenim mrežama, aktuelnih dešavanja u zemlji i svetu… potrošimo najmanje dve minute. Iz toga sledi da u proseku potrošimo oko 220 minuta dana ili više od tri sata gledajući u telefon. Naravno, tu su i ostali ,,pametni’’ i manje pametni uređaji kojima je takođe potrebno posvetiti ,,pažnju’’.


Foto: Eric Pickersgill

Ako te nema na društvenim mrežama, znači da ne postojiš – poruka je koja nam se sve češće plasira. Prvobitno zamišljene kao sredstvo povezivanja i komunikacije, postale su naši najveštiji ,,kradljivci vremena”. …nastavak.