Anksioznost i panični poremećaj
„Neobjašnjiv osećaj da smo u opasnosti“
Sigurnost je veoma važan motiv. 
I pored toga što težimo da povećamo stepen predvidljivosti okruženja u kome živimo, svesni smo da apsolutne garancije sigurnosti ne postoje. Zdravo prilagođavanje podrazumeva sposobnost da tolerišemo izvestan stepen neizvesnosti i anksioznosti koje ta neizvesnost nosi. Trenuci potpune relaksiranosti su retki i nisu svojstveni uobičajenom životnom ritmu. Anksioznost (strepnja, teskoba) se, javlja kao odgovor osobe na promenljivost i neizvesnost, koja je u osnovi životnih teškoća. Neizvesnost je praćena očekivanjem da se može desiti nešto opasno, pri čemu osoba procenjuje da za „to nešto“ nije spremna ili sposobna. Što je veća procenjena vrednost ugroženog aspekta egzistencije, anksioznost je veća. U strahu od opasnosti koje joj prete, anksiozna osoba umanjuje kvalitet sopstvenog života.
Anksiozost je deo normalnog repertoara ljudskog ponašanja, ali produženo ostajanje u stanju anksioznosti nije najoptimalniji način za rešavanje problema. Efikasnija motivacija je ona koja proističe iz zainteresovanosti za sopstvenu dobrobit. …nastavak.
Depresija: neprijatelj ili saveznik?
Konzervativna struja u psihijatriji, koja pretenduje da se ustoliči kao jedina legitimna, nalaže da se depresija shvati kao mentalni poremećaj. Tako, depresija već dugo vremena ostaje svrstana u okvire poremećaja raspoloženja, koji su odraz narušene hemijske ravnoteže u mozgu. Ovakva medicinska, tačnije biohemijska tumačenja depresije ističu da je njen ključni uzrok otežana i izmenjena komunikacija između nervnih stanica, u čemu važnu ulogu igra genetska predispozicija. Kada govore o depresiji, ovi biološki orijentisani psihijatri zapravo misle na poremećaje funkcija različitih neurotransmiterskih sistema. Među njima, najveću pažnju obraćaju na serotonin, neurotransmiter koji se popularno naziva i „molekulom sreće“. Serotonin učestvuje u kontroli raspoloženja, učenja, spavanja, temperature, bioritma, socijalne dominacije, impulsivnog ponašanja, seksualnih funkcija, doživljaja bola, regulaciji srčanog ritma, disanja itd. Na temeljima ovakvih shvatanja …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Moć odluke i strategija podsvesnog
Kako doneti odluku i izbeći kajanje
Donošenje odluka je ona tačka u kojoj određujemo u kom pravcu će se odvijati naš život. Prirodno, smisao odluke je želja da postignemo određeni cilj i tada dolaze do izražaja problemi koji se odnose na doživljaj kontrole i preuzimanja odgovornosti. Postojanje više alternativa i sloboda izbora imaju svoju cenu. Ona se ogleda u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati. Međutim, strah od nepoznatog i ostajanje u zoni komfora dovodi do propuštanja da prihvatimo ono što nazivamo „životna prilika“. Istraživanja pokazuju da se 75% ljudi kaje zbog nečega što nisu uradi. Izgleda da je lakše nositi se sa poznatim negativnim posledicama učinjenog, nego sa potencijalnim pozitivnim mogućnostima neučinjenog. …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
3 komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.