Kako da podnesemo „nezasluženu“ nesreću ili gubitak?
Kada nam se u životu dogode stvari koje su jako teške, i koje ne umemo sebi da objasnimo, težimo da tražimo uzroke tih stvari. Nekako smo u našoj civilizaciji navikli da svaka posledica ima svoj uzrok i da smo mi nekako na to uticali, ili da smo mogli to da sprečimo; da smo lošu sreću zaslužili. Teško je, najčešće, prihvatiti suprotno, da se stvari događaju kao plod slučajnosti, da nije moguće sve stvari objasniti i razumeti i da sve stvari nemaju uzrok.
Kada nam se dogodi patnja, kada ne znamo kako sa njom da se izborimo, težimo da tražimo takav uzrok, takav odgovor na pitanje i nekako smo skloni da pitamo: „Zašto ja? Zašto se meni baš to dogodilo? Čime sam ja ovo zaslužio?“. …nastavak.
Kako pružiti podršku osobama pogeđenim poplavama?
Veliki broj ljudi u našoj zemlji je bio pogođen nevremenom koje se dogodilo. Ogromne količine padavina dovele su do poplava, izlivanja reka i problema sa podzemnim vodama, proradila su klizišta. Oštećeni su putevi, a neki su danima bili odsečeni od sveta, bez struje i bez osnovih egzistencijalnih uslova za život. Iako smo bili svedoci masovnog odziva volontera i humanitarnih donacija, mnogi su morali da napuste svoje domove i trenutno borave u kolektivnim centrima. Kolege sa terena izveštavaju da su ljudi veoma uplašeni, još uvek pod snažnim utiskom panike koja je nastala kada su shvatili da je situacija mnogo ozbiljnija nego što su naslućivali da bi mogla da bude u njihovim mestima, neizvesnosti u vezi sa uslovima evakuacije i daljeg smeštaja. Veliki broj volontera u krugovima psihologa, psihoterapeuta i psihijatara je angažovan na pružanju psihološke podrške ovim ljudima (korisni izvori za njih se mogu pronaći ovde).
Ovaj tekst je namenjen ne-profesionalcima koji su u kontaktu sa članovima porodica, prijateljima i poznancima koji su posredno i neposredno bili pogođeni ovim nepogodama …nastavak.
Preživeti gubitak
Bez obzira da li smo ga očekivali ili je došao iznenadno, gubitak nekog bliskog uvek dovodi do preplavljenosti osećanjima koja se ispoljavaju na veoma različite načine. Od potpune paralisanosti i utiska da ne osećamo ništa, do preplavljenosti očajanjem i tugom, sve nas vraća utisku da je svet postao prazan i da bez voljenog bića više nikada neće biti isti.
Proces tugovanja, kako ga stručnjaci nazivaju, ima svoje faze i njihovo poznavanje može biti korisno kako bismo bolje razumeli sebe ili one oko nas koje želimo da podržimo u njihovom procesu žaljenja. …nastavak.
Kako podržati prijatelja koji živi sa HIV-om?
Jeste li uhvatili sebe kako preskačete tekstove o HIV/AIDS-u? Skloni smo da verujemo da nas se to ne tiče. Jedino 1. decembra ne možemo pobeći od toga. Iskreno me je potreslo kada sam jednom čula „da…ovo je onaj dan protiv nas…“ Toliko se priča o „borbi protiv“ da se zaboravlja jedan važan deo poruke „borba za“ (prava osoba koje žive sa HIV/AIDS-om). I zato ovog prvog decembra želim da pošaljem drugačiju poruku − poruku podrške osobama koje žive sa HIV-om.
Danas je napredak medicine omogućio pristup lekovima novije generacije koji su potpuno promenili sliku koju smo nekada imali o AIDS-u …nastavak.
Panični napad
Panični napadi su iznenadne epizode intenzivnog straha, uznemirenosti i osećanja ugroženosti koje obično nastaju naglo, traju od nekoliko minuta do pola sata, a retko i nešto duže. Mogu se javljati sa različitom učestalošću i varirati u svojoj težini.
Ovaj izrazito nelagodan osećaj prati i niz telesnih simptoma zbog čega se kod osobe javlja strah da joj se događa nešto strašno i da može umreti. Iako može biti veoma zastrašujuće za osobu, naročito ako se javlja prvi put, panični napad je bezopasan i ne ostavlja nikakve posledice. Usled zastrašujuće prirode ovog iskustva, osobe često razviju sekundarni strah − strah od toga da će se panični napad ponoviti i da bi on mogao izazvati srčani ili moždani udar − što nije tačno. …nastavak.