Psihološka otpornost – Dobra strana stresa
Gotovo da nema osobe koja se u svom životu ne susretne sa problemima, bilo da su u pitanju svakodnevni stresovi ili ozbilјne životne traume. Nošenje sa nekima od životnih izazova nije lak zadatak i može da rezultira patnjom, odustajanjem ili teškoćama u pronalaženju rešenja. Jedan od čestih dobronamernih saveta koje u takvim situacijama lјudi dobijaju od svoje okoline, pa čak i od stručnjaka, u sebi sadrži poruku: “izbegavajte stres”. Ovakav savet odražava pretpostavku da će se lјudi u susretu sa životnim teškoćama loše nositi, ili da će ih dugoročna izloženost stresu učiniti podložnim za javlјanje brojnih psiholoških ili telesnih tegoba.
Međutim, brojni su primeri gde osobe uspešno prevazilaze čak i veoma traumatične okolnosti. Osobe koje su odrastale u izuzetno teškim uslovima, ili doživlјavale traumatska iskustva tokom života …nastavak.
Šta je pozitivna psihologija?
Danas se o pozitivnoj psihologiji može govoriti kao o pokretu koji dobija sve više pristalica unutar same psihologije ali i šire, a njeni počeci i popularizacija se vezuju za ime Martina Selidžmena čije knjige su prevođene i kod nas.
U svom čuvenom govoru 1998. godine kada je proglašen za predsednika Američke Psihološke Asocijacije (APA) te člancima koje je kasnije objavljivao (i postao 13. najcitiraniji autor! [po Haggbloom et al. 2002]), Selidžmen je kritikovao psihologiju koja je još od Drugog svetskog rata fokusirana na psihopatologiju i redukciju simptoma. Po njemu, svojim fokusom na patologiji i lečenju, psihologija je postala “viktimologija” i usput zaboravila svoje najvažnije ciljeve. …nastavak.
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Treba li uvek „misliti pozitivno“ ili je bolje biti pripremljen za najgoru moguću varijantu? Horoskopi i proročice…čemu opasnost ako i onako nije tačno? Treba li deci govoriti da su pametna ili je bolje da veruju da i nisu baš…da se ne bi opustila? Psihologija zapravo daje neke od ovih odgovora.
Zamislite sledeći eksperiment. Učitaljica dobija razred dece. Za otprilike polovinu joj je rečeno da nisu baš bistra, dok za drugu polovinu dobija informaciju da su iznadprosečno inteligentna. Ono što ne zna jeste da su istraživači izjednačili ove dve grupe- one se zapravo ne razlikuju u inteligenciji i svi imaju iste sposobnosti. Nakon nekog vremena, učenicima se zadaje test iz matematike. Šta mislite, koji je rezultat? Ne zaboravite- sposobnosti su im jednake. Ipak, grupa za koju je učiteljica verovala da je inteligentnija postiže bolje rezultate! U pedagogiji i menadžmentu se ovo naziva Pigmalion efekat, a odnosi se na fenomen da veća očekivanja od ljudi rezultuju boljom performansom. Ovaj efekat je zapravo oblik nečeg što je već dugo poznato u oblasti socijalne psihologije- samoispunjujućeg proročanstva. …nastavak.