Kako izgleda i koliko traje psihoterapija?

Psihoterapijski modaliteti se dosta razlikuju po tome, ali trajanje terapije zavisi pre svega od postavljenih ciljeva o kojima se dogovarate sa terapeutom. Generalno, može se reći da ona traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Dužina ne zavisi toliko od težine vašeg problema, koliko od nekih drugih stvari - brzine i tempa rada kojim ste spremni da radite, izvežbanosti u samoposmatranju i refleksivnosti te kapacitetu za uvid itd. Na početku možete razgovarati da terapeutom o tome- iako neće moći da vam kaže tačan vremenski okvir, verovatno će moći da vam pruži bar neke okvirne smernice.


Postoji izvesna pravilnost u tome da što određeni modalitet ide dublje u analizu ličnosti i njenu istoriju, to duže traje. Npr. bihejvioralna terapija je uglavnom usmerena na konkretno ponašanje koje se nastoji promeniti, ima jasno definisan uži cilj i obično traje vrlo kratko, 10-20 seansi, a za neke probleme je dovoljno i samo nekoliko seansi. Okvirni prosek za humanističke pravce u psihoterapiji je 6 meseci do 2 godine, iako mogu trajati i nekoliko godina (u zavisnosti od učestalosti seansi, kapaciteta za uvide, postavljenih ciljeva, vrste problema itd.) "Dubinski" pravci (kao što je psihoanaliza) traju najduže pošto imaju najšire postavljene ciljeve i usmereni su na dubinske analize i nesvestan materijal do koga se dolazi vrlo polako, te obično traju nekoliko godina.


U zavisnosti od modaliteta terapeuta, on će koristiti neke tehnike, koje se mogu dosta razlikovati od onih koje koriste drugi (verbalni materijal, asocijacije, rad sa telom, umetničko izražavanje, igranje uloga itd.) Međutim, postoje neke zajedničke stvari koje su nezavisne od modaliteta.


Prva seansa je veoma važna jer je njen cilj da se upoznate sa terapeutom, dogovorite se oko ciljeva rada, procenite da li ćete moći da sarađujete i donesete odluku o tome kako želite da nastavite. Može se dogoditi da ustanovite da vam taj terapeut ili njegov modalitet ne prijaju, a može se dogoditi i da terapeut sam proceni da nije kompetentan za vaš problem ili prosto postaje drugi modaliteti koji su efikasniji i indikovaniji za vas i vaše ciljeve. U tom slučaju će vam preporučiti kolege sa kojima možete da nastavite da radite.


Tokom početnih seansi će akcenat uglavnom biti na upoznavanju vas, vašeg konteksta, istorije nastanka problema i sl. Tokom ovih seansi uspostavljate odnos poverenja sa terapeutom i počinjete sve više da se otvarate. Može doći do nekih uvida, ali su postavljani ciljevi još uvek daleko.


Važno je da odaberete terapeuta kome možete da verujete i za koga osećate da je istinski posvećen vama i vašoj priči tokom seansi. Međutim, to ne znači da je terapija uvek prijatna. Ona je povremeno teška, jer ćete otvoriti pitanja iz prošlosti, emocije sa kojima vam je možda teško da se nosite, bićete suočeni sa nekim dilemama...to je sve neophodno da bi terapija dovela do željene promene.


Terapija je, međutim, često i prijatno iskustvo u kome ćete osetiti olakšanje, doći do zanimljivih uvida o sebi i drugima, koje će vas osloboditi osećanja krivice, tokom koga ćete postati otvoreniji za neke nove emocije i doživeti iskustvo i mogućnost slobodnog, autentičnog izražavanja i podrške i empatije koju dobijate, te postati osnaženiji za nova iskustva.


Teško je opisati terapijski proces. On se polako razvija i kako stičete poverenje i počinjete više da se otvarate, terapeut će vas sve bolje razumeti i odnos će napredovati, dok ne postane veoma jaka alijansa. U jednom trenutku, on postaje veoma važan odnos u životu i može se dogoditi da se zabrinete da ćete uvek zavisiti od terapeuta. To se međutim neće dogoditi. Da bi terapija ostvarila svoj cilj, neophodno je da ova alijansa postane tako jaka, ali ćete uvideti da vremenom postajete sve manje "zavisni" od teraputa, možete sami da se nosite sa stvarima sa kojima ranije niste mogli i da vam terapija sve manje treba. To i dalje ne znači da je ona gotova. Terapija se nikad ne završava naglo i nikako nije preporučljivo da je sami prekinete. Svi razlozi zbog kojih biste želeli da je prkeinete su nešto o čemu treba da razgovarate sa terapeutom (možda idete suviše brzo ka promeni, možda su se javili otpori baš zato što ste se jako približili srži problema...) Dakle, ako je prekinete sami, bez konsultacije, prosto nećete rešiti problem. Izuzetak je ako uvidite da terapeut ozbiljno krši neka etička načela (npr. otvoreno vam predloži seksualni odnos) u kom slučaju se treba obratiti drugom terapeutu.


Kada zajedno utvrdite da je terapija dostigla važne ciljeve, pri kraju ćete verovatno raditi dodatno na osnaživanju, podršci za sučavanje sa budućim problemima, postvljanju budućih ciljeva u životu. Terapeut će verovatno predložiti manje učestalo viđanje za neki period, na dve nedelje, ili jednom mesečno, kako bi se pratio napredak, eventualni problemi i sl.


Kada se psihoterapija završi, terapeut će vam objasniti da će uvek biti dostupan za eventualna naknadna viđanja i da ga možete kontaktirati u budućnosti kad god osetite potrebu. On će biti tu kao podrška, ali prosto više neće biti toliko potreban jer ćete mnogo toga moći sami. Ali u slučaju neke krize, uvek ga možete naknadno kontaktirati.




Pročitajte još:

Kako „radi” psihoterapija?
Šta nije psihoterapija?
Kako odabrati najbolju?



Prijatelji

  • Strenum
  • Krnetić
  • Strenum Edukacija