Lekovi - da ili ne?

Postoje dve grupe lekova koje se često koriste tokom psihoterapijskog procesa, kako bi on postigao još bolje rezultate. Prvi su anksiolitici (ili popularno - lekovi za smirenje) i oni pre svega umanjuju simptome anksioznosti, napetosti i uznemirenosti (npr. bensedin, bromazepam, ksanaks, dijazepam...)


Drugi su antidepresivi (npr. cipraleks, zoloft, prozak...) i oni se koriste u lečenju depresivnih simptoma. Istraživanja su pokazala da oni sami neće izlečiti depresiju, ali ako se koriste tokom psihoterapije, efekti će biti mnogo brži nego da se koristi psihoterapija sama.


Lekovi sami obično ne daju dugoročne rezultate, međutim, u nekim slučajevima mogu vrlo koristiti procesu psihoterapije. Nikako ih ne treba uzimati samoinicijativno, jer mogu ozbiljno da štete ako se ne koriste pravilno!


Ljudi različito reaguju na predlog o lekovima. Neki ih uzimaju samoinicijativno, bez konsultacija, ili čak uopšte ne obaveste terapeuta o tome. To je izuzetno opasno, zato što mogu imati neka neželjena dejstva te se doze moraju kontrolisati i prilagođavati, zatim mogu izazvati ozbiljnu zavisnost ukoliko se ne uzimaju po određenom planu ili se naglo prestane sa njihovm uzimanjem, mogu interagovati sa drugim lekovima koje uzimate...Ove lekove nikada ne treba uzimati samoinicijativno, posebno ne tokom dužeg vremenskog perioda u kontinuitetu!


Drugi ljudi uzimanje lekova shvataju kao sopstveni poraz, dokaz toga da su "ludi" ili ozbiljno poremećeni te ih odbijaju i plaše se. Ovo je druga krajnost. Uzimanje lekova uopšte nije povezano sa težinom i ozbiljnošću poremećaja. Prosto, ukoliko terapeut proceni da bi oni mogli da poboljšaju ili ubrzaju proces psihoterapije i predloži vam to, razmotrite. Naravno, ne morate da prihvatite, ali je neverovatno do kako sjajnih promena mogu da dovedu u procesu lične promene, koje će vas onda ohrabriti da odete još dalje i postavite ciljeve mnogo veće nego na početku terapije. Za neka stanja, oni zaista mogu biti sjajna podrška terapijskom procesu, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom stručnjaka, ne postoji opasnost da će se razviti zavisnost.


Samo psihijatar može prepisati lekove (i oni se mogu uzeti samo sa receptom). Ukoliko radite sa terapeutom kome primarna struka nije medicina nego npr.psihologija, on će vas uputiti na kolegu psihijatra koji će se starati samo o tom aspektu. Sa tim psihijatrom nećete morati ponovo da prepričavate sve i prolazite kroz paralelnu terapiju, već ćete ga samo uputiti u osnovne aspekte problema i povremeno se viđati sa njim kako bi eventualno promenio ili prilagodio dozu.


Raspitajte se, istražite, tražite dodatne informacije. Ukoliko vam predlože ili sami smatrate da su vam potrebni, konsultujte se sa psihijatrom (ima ih kako u privatnim ordinacijama tako i u svakom domu zdravlja) i obavezno obavestite svog terapeuta o tome. Iako, psihoterapijski proces se najčešče sprovodi bez ikakvih medikamenata i mnogo terapeuti ne vole da ih preporučuju, ukoliko nije baš neophodno.




Pročitajte još:

Može li psihoterapija da promeni mozak?



Prijatelji

  • Strenum
  • Krnetić
  • Strenum Edukacija