Opsesivno-kompulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP ili engl. OCD) obuhvata neprijatne i uznemirujuće misli, ideje, slike ili impulse koji neprestano “opsedaju” um stalno se ponavljajući zbog čega osoba doživljava prisilu da izvrši određenu radnju ili ritual – čemu se ne može odupreti. Nakratko, vršenje ovih radnji/rituala osobu “oslobodi” napetosti i prisilnih uznemirujućih misli, ali se one ubrzo ponovo javljaju.
Obično ovi rituali vremenom postaju složeniji, zahtevaju više vremena i povećano ulaganje energije zbog čega osobu ozbiljno počinju da ometaju u vršenju svakodnevnih aktivnosti i obaveza.


Prisilne misli i ideje su najčešće vezane za saržaje koje osoba smatra neprihvatljivim (kao što su seksualni i agresivni sadržaji) ili zastrašujućim (teške katastrofe, bolesti i sl), te postoji iracionalna ideja da će određenim radnjama i ritualnima “očistiti” ili “zaštiti” sebe i druge.


Iako je svesna apsurdnosti radnji i rituala koje vrši, osoba ima snažnu iracionalnu ideju da je oni nekako štite (kako od misli koje joj se nameću tako i od mogućih strašnih dogđaja koji će se desiti ukoliko ih ne ispoštuje).


Ponekad osoba pokušava da prikrije prisilne radnje i rituale koje vrši, dok je u nekim slučajevima prisila toliko jaka da osoba počinje da zahteva i od drugih ljudi u svojoj okolini da vrše iste rituale.


Ove radnje mogu obuhvatati najrazličitiji spektar ponašanja koji ne mora ukazivati na poremećaj (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, preskakanje šahtova, pranje ruku, pamćenje ili sabiranje registarskih oznaka i sl.) ali ukoliko imaju prisilan karakter, osoba postaje ekstremno uznemirena ukoliko ne može da ih obavi, postaju upadljivi, uznemirujući i naporni za okolinu, trebalo bi potražiti stručnu pomoć.


Danas je uglavnom napušteno stanovište da bi se trebalo fokusirati samo na oslobađanje od simptoma (tj. vršenje prisilnih radnji) pa su psihoterapijski ciljevi vezani za istraživanje prirode uznemirujućih misli i njihovih značenja za osobu. Jer, ukoliko se ne radi na njima, osoba će se osloboditi jednih, ali će razviti druge rituale. Zbog toga psihoterapijski rad sa ovim problemom obično traje duže vreme.


Kako se opsesivne misli mogu javiti i u sklopu drugih poremećaja, jako je važno utvditi o kom se problemu tačno radi i šta je osnovni poremećaj. Sam opsesivno-kompulsivni poremećaj najčešće uključuje psihoterapijski rad sa kvalifikovanim stručnjakom i zahteva motivisanost, trud i ulaganje energije da bi se problem rešio.





Pročitajte još:

Anksioznost
Depresija



Prijatelji

  • Strenum
  • Krnetić
  • Strenum Edukacija