Psihoanaliza

Osnivač psihoanalize bio je S. Frojd, verovatno najpoznatije ime u oblasti psihoterapije. U vreme kada je u Beču, krajem XIX veka radio kao lekar, psihijatrijske bolesti su se lečile na načine koje bismo danas smatrali veoma nehumanim. Njegov ogroman značaj je u tome što je osmislio potpuno nov pristup lečenju bolesti koje su imale psihološke uzroke, a to je bio- razgovor. To je ujedno bio trenutak kada je nastala psihoterpija. Pored toga što je nastala prva, ona je inspirisala brojne druge modalitet i danas se može videti da je najveći broj njih nastao iz psihoanalize ili, bar, kao reakcija na nju. Ona se danas izvodi u nešto izmenjenom obliku u odnosu na vreme u koje je nastala, ali su suštinski koncepti ostali isti.


Osim što je stvorio psihoterapiju, Frojd je zaslužan za otkriće nesvesnog i njegove dinamike. Ovaj pojam je danas široko prihvaćen i koristi i u brojnim drugim pravcima. Druga zasluga je njegovo oktriće značaja seksualnosti koja u to vreme bila velika tabu tema. I danas je seksualnost često vrlo važna tema u terapijskom radu, jer se mnogi problemi reflektuju upravo kroz nju. Treća važna stvar koju je uradio jeste otkriće važnosti događaja iz detinjstva i kako se naša sećanja na njih i rane traume mogu reflektovati na sadašnje stanje. Istraživanje detinjstva je zato, manje ili više, standardan deo svakog terapijskog intervjua. Takođe, istrađivao je uticaj otpora u psihoterapiji i opisao brojne mehanizme odbrane.


Frojd je osmislio vrlo kompleksnu teoriju ličnosti. Po njemu, ličnost čine tri strukture: id (središte nagona i nesvesnih impulsa), super-ego (odgovoran za savest i moralno mišljenje) i ego (ja, središte svesti, posreduje između nagona i načela koje nameću kultura i moral). Odnos među njima nije statičan, već vrlo živ, promenjiv, dinamičan.


Psihoanaliza naglašava važnost uvida. Frojd je govorio da je zdrav onaj ko može da voli i da radi. Stoga, zadatak psihoanalitičara je da sluša, analizira i pomogne klijentu da razume složene procese koji se odvijaju unutar njegove psihe. Ključna reč je uvid - smatrao je da kada svesno dođe tamo gde je bilo nesvesno, problemi nestaju. Stoga je zadatak doći do tih uvida i biti otvoren za duboka i kompleksna istraživanja raznih skrivenih delova sopstvene psihe.


Ciljevi psihoanalize nisu toliko otklanjanje samih smetnji koliko eliminacija njihovih uzroka. Zato se smatra dubinskom psihoterapijom čiji je cilj da dovede do restrukturisanja čitave ličnosti. Kada oni postanu usklađeni na jedan nov i konstruktivniji način, osoba više neće imati problema sa simptomima.


Psihoanaliza je terapijski modalitet koji se zasniva na vrlo složenoj teoriji, zahteva određene preduslove da bi je klijent uopšte započeo i može trajati veoma dugo. Zbog toga nije terapija koja je preporučljiva za sve klijente niti za svaki problem. Ali za one koji žele upravo ovako dubok nivo uvida, spoznaje i dubinske restrukturacije sopstvene ličnosti, i spremni su da ulože dosta vremena i energije u taj proces, psihoanaliza je sjajan izbor.


Važno je istaći da postoji i psihoanalitička psihoterapija, koja je prilagođena potrebama i resursima ljudi u savremenom društvu, traje kraće i više liči na neke druge psihoterapijske modalitete, ali i dalje koristi konceptualni aparat psihoanalize. Stoga, ukoliko vam je ovaj modalitet zanimljiv, možete se odlučiti i za ovu varijantu, koja je nešto manje zahtevna u pogledu vremena i resursa.




Pročitajte još:

Humanistički pravci
Konstruktivistički pravci



Prijatelji

  • Strenum
  • Krnetić
  • Strenum Edukacija