Poremećaji ishrane

Poremećaji ishrane su stanja koja karakteriše poremećen odnos prema navikama unosa hrane – od ekstremnog gladovanja do preteranog unosa hrane u meri u kojoj ozbiljno mogu ugroziti zdravlje osobe. Postoji čitava grupa ovih poremećaja, a najpoznatiji su anoreksija, bulimija i kompulsivno prejedanje (binge eating disorder – BED).


Iako se smatraju bolestima modernog doba, otkriveno je da su postojali i mnogo ranije, ali se stručnjaci slažu da određeni socio-kulturni aspekti doprinose većoj učestalosti ovih poremećaja danas.


Karakteristični su specifičan odnos prema hrani i sopstvenom telu. Na primer, osoba sebe doživljava kao gojaznu (iako realno može biti ekstremno mršava), zbog čega samoinicijativno počinje da uvodi restrikcije u ishrani (ekstremno male količine nisko kalorične hrane ili totalnog gladovanja), uvodi iscrpljujuće fizičke vežbe (kako bi potrošila unete kalorije), u nekim slučajevima uzima laksative ili sama izaziva povraćanje... Cilj je vezan za uspostavljanje kontrole nad sopstvenim telom i kilažom.


Uzroci mogu biti brojni. S jedne strane, to mogu biti nerealno visoki kriterijumi o idealnom izgledu koji se promovišu u javnosti, dok sa druge može biti posledica kompleksnog odnosa prema telu i telesnosti uopšte (po nekim školama - odbijanje sazravanja i seksualnosti), rani problematični porodični obrasci vezani za ishranu i telesni izgled ili, pak, pokušaj uspostvaljanja kontrole nad unutrašnjim svetom, emocijama i intenzivnim psihološkim doživljajima.


Vrlo često su poremećaji ishrane povezani sa drugim problemima, kao što su depresija, anksioznost i mnoga druga stanja. Čitavu stvar komplikuje i činjenica da se oni mogu smenjivati pa će tako osoba imati periode gladovanja i ekstremno smanjenog unosa hrana (anoreksija), u nekim drugima će se razviti periodično prejedanje uz izazivanje povraćanja (bulimija) itd. Karakterističan je jak osećaj krivice (vezan kako za sopstveni izgled tako i za navike uzdržavanja od hrane ili prejedanja, koje se skrivaju od drugih).


Vremenom, ovi poremećaji mogu dovesti do jako ozbiljnih zdravstvenih problema (u slučaju anoreksije i do smrti!). Javljaju se problemi sa menstrualnim ciklusom (do potpunog izostanka) koji utiču na plodnost, zatim problemi sa srcem, gastrointestinalne tegobe i mnogi drugi.


Zbog svega ovoga je važno da u lečenje poremećaja ishrane bude uključen tim stručnjaka različitih specijalnosti. Neki oblik psihoterapije je gotovo obavezan (zbog psiholoških aspekata koji uvek prate ove poremećaje kao što su odnos prema sopstvenom telu, nerealni kriterijumi, odnosi sa drugima, intenizvan osećaj krivice, kontrola impulsa i nošenje sa intenzivnim i kompleksnim emotivnim stanjima itd.) U lečenje je neophodno uključiti i nutricionistu, a po potrebi i druge specijaliste.


Poremećaji ishrane se najčešće javljaju u adolescenciji i češće pogađaju žene, a dugo ostaju neprimećeni jer osobe razviju uspešne strategije skrivanja svog problema. Ovo, na žalost, dovodi do toga da se osobe za stručnu pomoć obraćaju dosta kasno.


Dobra vest je da uz adekvatan tretman i stručnu pomoć, poremećaji ishrane imaju uglavnom dobru prognozu, ali je važno shvatiti ih ozbiljno i posvetiti svu potrebnu energiju lečenju jer u određenim slučajevima mogu dovesti do komplikacija opasnih po život.





Pročitajte još:

Bulimija - telo koje traži moć



Prijatelji

  • Anđelija Simić - tvoja verovanja menjaju tvoj život
  • Strenum-centar
  • MESTO promene Temenos