Moć sadašnjeg trenutka

ePsihoterapija 10.06.2018. u Briga o sebi

U svakom trenutku biti fokusiran na sadašnjost bila bi idealna situacija u životu svakog čoveka. Medjutim, kako svako od nas ima ono vreme koje je već prošlo i ono koje tek dolazi, fokusiranje na sada i ovde može biti veoma teško.


Izvor: www.askideas.com

Prošlost mnogima u značajnoj meri boji sadašnji trenutak jer nekako uvek postoji vraćanje na onu čuvenu rečenicu „Da sam tada uradio drugačije, gde bih sada bio“. Pri tom, dok sebi iznova ponavljaju ovu floskulu, ljudi su veoma ubedjeni da bi to drugačije sigurno bilo i mnogo bolje, iako garancija za to ne postoji. Život u prošlosti oduzima energiju sadašnjeg trenutka jer razmišljajući konstantno o njoj propušta se sve ono što je u sadašnjosti možda važno i lepo. Sadašnjost predstavlja realnost jer jedino je ona realno prisutna sada i samo u sadašnjosti ljudi imaju moć uticaja na događaje koji se dešavaju jer i prošlost, kao i budućnost su konstrukti značajno izvan ljudskog uticaja.

Oni su produkti ljudske moći imaginacije i mogući su zahvaljujući našem umu koji nam omogućava da rekonstruišemo dogadjaje iz prošlosti kroz koje smo prošli i da zamišljamo sve one za koje pretpostavljamo da bi u budućnosti mogli da se dese. Naša sposobnost imaginacije može biti korisna stvar koja, u slučaju da govorimo o pozitivnim dogadjajima, pomaže da doživimo prijatno osećanje i rasterećenje, budući da uz pomoć mentalnih slika, misli, emocija i telesnih senzacija koje beleži naš um, možemo stvoriti kompletan doživljaj neke prijatne situacije bilo iz prošlosti ili budućnosti. Medjutim, na samo u slučaju pozitivnih, već i za negativne dogadjaje, mehanizam njihovog obnavljanja u našoj svesti je isti. Kada zamišljamo prošlost ili budućnost, iako produkti naše mašte, svi ti dogadjaji čine se apsolutno realno i tako osoba ima utisak da su oni u stvari njena realnost.

Ta realnost je subjektivna realnost i nema neke veze sa spoljašnjim svetom. U svetu subjektivne realnosti i imaginacije može biti veoma prijatno, ali previše vremena u tom zamišljenom svetu može doneti i brojne probleme. Ako se isključimo iz realnog sveta i vreme provodimo u mašti, pored prijatnih, u sećanje ćemo često prizvati i neprijatna sećanja sa svim bolom i patnjom koju ona nose. Dugoročno, ovo može sve više opterećivati i donositi još više patnje, zbog čega je važno naučiti da kada primetite da je dobar deo vremena zauzela imaginacija i neka neprijatna i bolna sećanja, podsetite sebe da je to lični i subjektivni okvir koji u realnosti ne može doneti rešenja adekvatna realnoj situaciji u kojoj ste.

Kako bi se izbegle ovakve situacije, bitno je napraviti jasnu granicu izmedju realnosti i imaginacije, zatim naučiti da su sve emocije korisne i da ma koliko bile neprijatne, važno ih je doživeti baš takve kakve jesu jer jedino tako one imaju šansu da zaista i prodju. U suprotnom svaki put kada ih se setimo, osetićemo onu istu bol i patnju prisutnu u trenutku kada se neprijatni dogadjaj dešavao. Kao i sa dogadjajima iz prošlosti, za kvalitetniji život u sadašnjosti, potrebno je sebe osloboditi nerealnih planova i želja iz budućnosti, prihvatiti sebe i svoje kapacitete onakvim kakvi jesu jer baš takvi za nas su najbolji. Kada život naučimo da posmatramo na ovaj način, tek tada možemo spoznati lepotu i lakoću sadašnjeg trenutka i sreću uzrokovanu životom u njemu.

 

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

 

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti

Između ćutanja i praštanja

Jedan od najvećih trikova koji je đavo izveo jeste da stvori ubeđenje da se u ljubavnim vezama neke stvari podrazumevaju. Ova fantazija koju partneri imaju u odnosu nekada može da dovede do bolnog i traumatičnog raskida.


Izvor: frenys.com

Sa formalno-logičkog aspekta, ako se nešto podrazumeva onda to znači da nema potrebe da se i naglašava; a kada se o nečemu ne govori, onda kao i da ne postoji. Samim tim, stvari koje se podrazumevaju u vezi, podrazumevaju se samo nama i predstavljaju našu idealnu sliku tog odnosa. Jedino uz pomoć razgovora sa partnerom može se izgraditi kvalitetan odnos. …nastavak.

Između slobode i sputanosti

ePsihoterapija 06.04.2018. u Briga o sebi, Samopouzdanje

U ovom tekstu želim da pristupim ideji slobode iz psihološkog ugla. Naravno, nemoguće bi bilo slobodu definisati univerzalno i podrazumevati da ona znači isto za svakoga. Ali taj pojam nosi sa sobom određenu težinu, o njemu je ispričano bezbroj priča i za nas koji težimo razumevanju ljudskih bića, predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa postojanjem. Da li smo slobodna bića koja upravljaju svojim životima ili smo tek proizvod brojnih uticaja koji nas guraju i vuku u raznim pravcima, bez našeg većeg udela u tome. Odgovori do kojih dolazimo u velikoj meri određuju način na koji ćemo pristupiti životu i odigrati svoju ulogu u njemu.


Freedom by Christophe Kiciak

Zamislite dve osobe koje, na prvi pogled, vode najobičnije živote. …nastavak.

(Ne)komunikacija u ljubavi

ePsihoterapija 02.04.2018. u Komunikacija, Partnerska psihoterapija

Bitka polova nikada ne popušta. Dokaz za ovakvo stanje jeste sve veći broj ljudi koji se obraćaju psihoterapeutu zbog partnerskih problema. Parovi često dolaze na terapiju zato što dugo žive u bolu, niti mogu da se zbliže niti da se rastave.


Izvor: “Love” by Alexandr Milov; Wayne Stadler; Flickr

Ova bitka se veoma spretno prerušava u nežnost i brigu koja govori – „Sve što radim u vezi, radim za naše dobro.“ Postavlja se pitanje, ko zapravo ima pravo …nastavak.

Sigurna baza je svima potrebna

ePsihoterapija 20.03.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Ljudi imaju različite potrebe i svaki čovek ih zadovoljava na svoj način. Sad već odavno, humanistički pravac u psihologiji je ljudske potrebe izdvojio kao veoma važne za život svakog pojedinca, neke od njih čak ključne i za održanje života.


Izvor: www.flickr.com/photos/lukaskr/16036193656/

Abraham Maslov, osnivač teorije o hijerarhiji ljudskih potreba, kao nasušne potrebe označio je fiziološke, tipa potrebe za hranom, vodom i kiseonikom bez kojih bi život svakako bio nemoguć. Nakon ovih „osnovnih“ potreba dolazi …nastavak.

Sve počinje od ljubavi prema sebi

ePsihoterapija 08.03.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Osećanje ljubavi je važno za svaku osobu. Ono može biti pokretač rasta i razvoja svakome ko se oseća voljeno i ko je takođe, sposoban da svoju ljubav podari drugima.


Izvor: www.psychologies.co.uk

Kada su u pitanju drugi, većina ljudi nema problem da ljubav pokaže. Medjutim, ono što kod mnogih izaziva dosta nelagodnosti i rezerve je upravo ona, možda i najznačajnija vrsta ljubavi, ljubav prema sebi. Ova nelagodnost u vezi samoljubavi je često uzrokovana pritiskom od strane društva, po kome je izražavanje ljubavi i naklonosti prema sebi odraz sebičnosti, samoživosti ili arogancije. …nastavak.

Zašto ostajemo u vezama koje ne vode nikuda

Veliki broj mladih nalazi se u partnerskim odnosima iz kojih ne znaju kako da izađu ili imaju osećaj da veza trenutno ne vodi nikuda. Najčešća misao u ovakvim situacijama jeste da se iz odnosa izađe, ali strah koji se javlja na pomisao da osoba ostavi ili bude ostavljena zadržava parove u vezi, iako ni jedan ni drugi partner više ne vidi nikakav smisao bivanja u odnosu.


Izvor: Ad2Com

Očigledno je da se u ovakvim odnosima nalazi nešto jače od ljubavi, stoga na sasvim prirodno pitanje „Zašto sam i dalje sa njim/njom?“ ide odgovor „Ne znam, to je jače od mene“. U ovom, po malo mističnom odgovoru nalazi se istina …nastavak.

Reč „izvini“ kao lek za bolna osećanja

ePsihoterapija 19.02.2018. u Emocije, Emocionalna inteligencija

Sva ljudska bića imaju osećanja. Neki ljudi ih slobodno iskazuju, dok drugi kao da im ne pridaju nikakvu važnost, te uglavnom deluju hladno, distancirano i rezervisano. Velika je zabluda da su osećanja prisutna sve vreme, u svakom trenutku našeg života. Istina je da se ona pojavljuju jedino onda kada se za nas dešava nešto veoma značajno bilo u spoljašnjoj ili našoj unutrašnjoj realnosti. Prijatna osećanja u nama izazivaju osećaj zadovoljstva i deluju stimulativno po nas. Ona neprijatna najčešće dovode do toga da smo nezadovoljni ili povređeni.

Osećaje povređenosti i nezadovoljstva u nama uglavnom bude situacije koje ocenjujemo kao nekorektne i štetne po nas. …nastavak.

Od žrtve do ubice – analiza filma „Dolores Claiborne“

ePsihoterapija 10.02.2018. u Književnost i film, Porodica

Kada je reč o predstavljanju nasilja u porodici – jedno ostvarenje sjajno prikazuje udžbenički arhetip zlostavljane žene. Sveobuhvatnost konteksta koji je dočaran, kao i psihološka realističnost ovog ostvarenja, čine ga izuzetno uporedivim sa situacijama porodičnog nasilja o kojima često slušamo i u našem društvu. U skladu sa time, provešćemo vas kroz profesionalnu analizu nezaboravnog lika Dolores Claiborne – majke, supruge, domaćice…i ubice.

Porodični problemi su nešto što stručnjake raznih disciplina iz oblasti primenjenih humanističkih nauka – dovodi u situaciju da se angažuju po pitanju tumačenja, tretmana, predviđanja ishoda …nastavak.

EAP kongres u Srbiji

ePsihoterapija 04.02.2018. u Vesti

Od 18-21. oktobra će u Beogradu u hotelu Metropol biti održan 23. kongres Evropske asocijacije za psihoterapiju u organizaciji Saveza psihoterapeuta Srbije.

Tema kongresa je „Sense and sensibility in psychotherapy“. …nastavak.