Kako je izgledao dr Nikola Šugar?
Ove godine se navršava 94 godine od registracije privatne lekarske ordinacije dr Nikole Šugara, psihoanalitičara iz Subotice, koja se može smatrati prvom psihoterapijskom praksom u našoj zemlji.
Pre četiri godine smo uspeli da našoj javnosti predstavimo jedinu poznatu fotografiju dr Šugara.
Danas vam predstavljamo dodatne fotografije, poboljšane pomoću složenih algoritama aplikacije MyHeritage, koja nam je omogućila da vidimo kako bi izgledao na fotografijama napravljenim današnjim tehnologijama.
Na ovoj slici u boji, nisu tačno prikazani svi detalji (npr. u dokumentima postoji podatak da je imao plave oči), ali je svakako zanimljivo videti ovako unapređenu fotografiju.
Međutim, najuzbudljiviji deo se odnosi na mogućnost pravljenja animacija na osnovu starih fotografija, koju aplikacija MyHeritage nudi, te se tako još više povezati sa likom sa fotografije stare oko 100 godina:
Pročitajte još:
Prva psihoterapijska praksa u Srbiji
120 godina od rođenja našeg prvog psihoterapeuta – I deo
Život i školovanje Nikole Šugara – II deo
Kako nedovršeni poslovi iz prošlosti oblikuju sadašnjost
Kada se pomene izraz „nedovršeni posao“ uglavnom se pomisli na neku nedovršenu obavezu svakodnevice, zaboravljen važan dogadjaj ili neki bitan datum.
Prva psihoterapijska praksa u Srbiji
Na današnji dan, pre 92 godine, 25. februara 1927. godine, izdato je rešenje Lekarske komore za Srbiju, Vojvodinu i Srem (Kraljevina SHS) o odobravanju mesnog prava privatne lekarske prakse za grad Suboticu, dr Nikoli Šugaru.
…nastavak.Psihoterapeut u novom šifrarniku zanimanja
Novi šifrarnik zanimanja, koji je donelo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, počeo je da važi od 1. januara ove godine. U njemu je, prvi put, prepoznato zanimanje „psihoterapeut“ (2634.06 Psihoterapeut) koje se nalazi u grupi „Psiholozi“.
Kako navodi Startit, novi šifarnik je nastao nakon prošlogodišnje Odluke o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada. Šifanik je poslednji put menjan 1990. godine, pa je pretrpeo značajne promene — sada u njemu postoji tačno 3.641 profesija.
Državna sekretarka Bojana Stanić navela je za RTS da je ovaj šifarnik usklađen sa međunarodnim šifarnikom zanimanja ISCO-08, kao i da neće biti statičan već će se on dopunjavati u zavisnosti od potreba koje se jave na tržištu radne snage. Koristiće ga i druge institucije.
Radujemo se ovoj vesti jer predstavlja značajan početni korak za prepoznavanje struke u našoj zemlji. Ostaje, međutim, otvoreno važno pitanje u vezi sa drugim primarnim zanimanjima psihoterapeuta, ali se nadamo da će ta pitanja biti detaljnije definisana Zakonom o psihoterapiji, na kome se trenutno radi.
Pročitajte još:
Istorija psihoterapije u našoj zemlji
Da li su nam potrebni psihoterapeuti u Srbiji?
Potreba za smislom
Šta čini smisao u nečijem životu? Gde je ta važna nit koje se pojedinci drže odolevajući svim neplaniranim i možda ne baš uvek povoljnim okolnostima?
Izvor: www.getyourguide.com
Neki bi rekli da onda kada postoji cilj posledično postoji i smisao u nečijem životu jer upravo su ciljevi ono što život čini ispunjenim, organizovanim i strukturiranim. Struktura koju život dobija onda kada čovek istrajno i predano teži ka nečemu pomaže mu u izbegavanju osećaja apatije, besmisla i zabrinutosti. …nastavak.
Moć sadašnjeg trenutka
U svakom trenutku biti fokusiran na sadašnjost bila bi idealna situacija u životu svakog čoveka. Medjutim, kako svako od nas ima ono vreme koje je već prošlo i ono koje tek dolazi, fokusiranje na sada i ovde može biti veoma teško.
Izvor: www.askideas.com
Prošlost mnogima u značajnoj meri boji sadašnji trenutak jer nekako uvek postoji vraćanje na onu čuvenu rečenicu „Da sam tada uradio drugačije, gde bih sada bio“. Pri tom, dok sebi iznova ponavljaju ovu floskulu, ljudi su veoma ubedjeni da bi to drugačije sigurno bilo i mnogo bolje, iako garancija za to ne postoji. Život u prošlosti …nastavak.
Između ćutanja i praštanja
Jedan od najvećih trikova koji je đavo izveo jeste da stvori ubeđenje da se u ljubavnim vezama neke stvari podrazumevaju. Ova fantazija koju partneri imaju u odnosu nekada može da dovede do bolnog i traumatičnog raskida.
Izvor: frenys.com
Sa formalno-logičkog aspekta, ako se nešto podrazumeva onda to znači da nema potrebe da se i naglašava; a kada se o nečemu ne govori, onda kao i da ne postoji. Samim tim, stvari koje se podrazumevaju u vezi, podrazumevaju se samo nama i predstavljaju našu idealnu sliku tog odnosa. Jedino uz pomoć razgovora sa partnerom može se izgraditi kvalitetan odnos. …nastavak.
Između slobode i sputanosti
U ovom tekstu želim da pristupim ideji slobode iz psihološkog ugla. Naravno, nemoguće bi bilo slobodu definisati univerzalno i podrazumevati da ona znači isto za svakoga. Ali taj pojam nosi sa sobom određenu težinu, o njemu je ispričano bezbroj priča i za nas koji težimo razumevanju ljudskih bića, predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa postojanjem. Da li smo slobodna bića koja upravljaju svojim životima ili smo tek proizvod brojnih uticaja koji nas guraju i vuku u raznim pravcima, bez našeg većeg udela u tome. Odgovori do kojih dolazimo u velikoj meri određuju način na koji ćemo pristupiti životu i odigrati svoju ulogu u njemu.
Freedom by Christophe Kiciak
Zamislite dve osobe koje, na prvi pogled, vode najobičnije živote. …nastavak.
(Ne)komunikacija u ljubavi
Bitka polova nikada ne popušta. Dokaz za ovakvo stanje jeste sve veći broj ljudi koji se obraćaju psihoterapeutu zbog partnerskih problema. Parovi često dolaze na terapiju zato što dugo žive u bolu, niti mogu da se zbliže niti da se rastave.
Izvor: “Love” by Alexandr Milov; Wayne Stadler; Flickr
Ova bitka se veoma spretno prerušava u nežnost i brigu koja govori – „Sve što radim u vezi, radim za naše dobro.“ Postavlja se pitanje, ko zapravo ima pravo …nastavak.
Sigurna baza je svima potrebna
Ljudi imaju različite potrebe i svaki čovek ih zadovoljava na svoj način. Sad već odavno, humanistički pravac u psihologiji je ljudske potrebe izdvojio kao veoma važne za život svakog pojedinca, neke od njih čak ključne i za održanje života.
Izvor: www.flickr.com/photos/lukaskr/16036193656/
Abraham Maslov, osnivač teorije o hijerarhiji ljudskih potreba, kao nasušne potrebe označio je fiziološke, tipa potrebe za hranom, vodom i kiseonikom bez kojih bi život svakako bio nemoguć. Nakon ovih „osnovnih“ potreba dolazi …nastavak.