Psihoterapija kao lek

ePsihoterapija 18.11.2017. u Terapijske teme

„Ako završiš na psihoterapiji, gotovo je sa tobom“, „Na psihoterapiju idu samo ludaci“…
Poznate su Vam ove rečenice? Možda i nisu, ali su dobro znane mnogima koji su bar jednom pred prijateljima, rodjacima, kolegama… pomenuli svoja razmišljanja o tome da se obrate psihoterapeutu i problem koji imaju reše uz stručnu pomoć. I ne samo njima…

Možda su izraze neverice spoznali i oni koji su poželeli da na taj način unaprede kvalitet svog života, donesu važnu odluku i najzad „prelome“, oslobode se nepotrebnog osećanja krivice, dužnosti ili odgovornosti… …nastavak.

Da li gledanje u sunce može da zameni vakcine?

ePsihoterapija 17.11.2017. u Društvo

(GLEDANJE U SUNCE)

Sećate li se reklame za Koka-kolu u kojoj protagonisti, dva jezika, savetuju oko rečima „Idi gledaj u sunce ili tako nešto“? Ako ste bolesni, stanite bosonogi na suvu zemlju ili beton i gledajte u sunce u toku prvog sata posle izlaska i nakon zalaska. Počnite sa 10 sekundi, a kasnije povećavajte, svakog dana. Ovaj metod lečenja svih bolesti preporučuje (dr) Slađana Velkov, koja se poslednjih godina bavi besplatnim obrazovanjem ljudi o samoizlečenju.


Izvor: https://pediatric-partners.com

Slađana Velkov je jedan od predstavnika antivakcinacijskog pokreta, a grupu na Fejsbuku je osnovala u u cilju, kako piše u opisu grupe, otkrivanja celovite istine o vakcinama. U trenutku pisanja ovog teksta pomenuta grupa ima 32 645 članova. …nastavak.

10 saveta kako da izbegnete mentalne probleme i sačuvate svoje mentalno zdravlje

ePsihoterapija 05.11.2017. u Mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje se definiše kao ,,stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može da se nosi sa uobičajenim stresom, može raditi produktivno i sposoban je da doprinosi zajednici.“ Mentalno zdravlje je stub ukupnog zdravlja pojedinca, ali u životu svake osobe psihičko zdravlje ima svoje uspone i padove. Zato je važno da svakog dana ,,radite nešto sa sobom i na sebi“. Kako da unapredite svoje mentalno zdravlje i sprečite mentalne probleme saznajte kroz deset ilustrovanih koraka.

…nastavak.

Kad nas neko ne voli, a ni ne poznaje nas

ePsihoterapija 02.11.2017. u Emocije, Emocionalna inteligencija

Jednom, kad sam bila mala, moja najbolja drugarica je htela da ja pročitam neku knjigu koja se njoj mnogo dopadala, a nije imala sa kim da priča o njoj jer je niko drugi nije pročitao. Meni ta njena knjiga nije na prvi pogled bila zanimljiva, pa je ona primenila najbolju moguću taktiku da me nagovori da je pročitam.

Rekla je: „Devojčica o kojoj je u knjizi reč me mnogo podseća na tebe. Mislim da bi se i ti njoj jako svidela.“ Mogućnost da se ja svidim glavnoj junakinji knjige! Ona mora da je neka posebna devojčica. Naravno da sam se odmah zainteresovala za knjigu. …nastavak.

Živeti svoj život

ePsihoterapija 25.10.2017. u Skript, Transakciona analiza

Kada kažemo „živeti svoj život“ jedna od prvih asocijacija može biti neka od onih koje smo svi nebrojeno puta u životu čuli: „gledati svoja posla“, „U se i u svoje kljuse“… Medjutim, osnovna ideja ovakvog naslova je življenje života na autentičan način, tj. na svoj način, oslobođeni svih ličnih iskrivljenih očekivanja, kao i onih koja drugi ljudi postavljaju.

Ukoliko se život živi na način koji nije „izvorno naš“ , po unapred skrojenom scenariju, u kome iako smo glavni glumci, vremenom sebe sve više ograničavamo, propuštamo prilike koje mogu doprineti ličnom rastu i razvoju svakog pojedinca. Mada se čini da je tako bolje, zapravo, mi tako zatvaramo vrata svim novim mogućnostima koje pomeraju granice i vode ka većem zadovoljstvu životom. …nastavak.

O onima što kažu „Meni se to nikad ne bi desilo!“

ePsihoterapija 19.10.2017. u Emocionalna inteligencija, Prijatelji

Jedna moja drugarica često piše o ličnim stvarima, ličnim neuspesima, strahovima, koje nije lako reći javno. Nije od onih što povraćaju po nepoznatim ljudima svoje bolne teme, nego tek povremeno napiše nešto intimno. A onda ima jedna žena, njena prijateljica, koja joj uvek prokomentariše te njene tekstove, uvek u istom duhu:

„Meni se to nikada nije dogodilo!“
ili „Ne mogu da zamislim zašto si to uradila“ …nastavak.

Zašto je lepo i važno voditi dnevnik

ePsihoterapija 13.10.2017. u Emocionalna inteligencija

Ne postoji pravilo kako se piše dnevnik. Možete ga počinjati sa „Dragi dnevniče“, možete sa „Draga neka-konkretna-osoba“, možete se obraćati i sebi u budućnost, možete umesto svega toga svakom danu dati neki naslov po nečemu važnom što vam se tog dana dogodilo, a može i bez naslova. Nema pravila. Rekla bih da je jedino vrlo važno da upišete datum.

U dnevnik možete pisati šta god želite. Možete pisati konkretne događaje koji su se taj dan dogodili. „Dragi dnevniče, …nastavak.

Biti sebi dobar

Svako ima svoj način na koji tretira sebe. Ako se upustimo u malo istraživanje samo u svom okruženju, doći ćemo do zaključka da način samotretmana ne zavisi od toga koliko je neko obrazovan, uspešan, moćan, lep, zgodan… Samotretman zapravo je najviše povezan sa tim koliko osoba prihvata sebe.
Šta to znači?

Svako od nas ima unutrašnji dijalog koji se svakodnevno odvija u vezi sa različitim pitanjima iz našeg života. Taj unutrašnji dijalog …nastavak.

Ljutnja je znak poštovanja onoga na koga se ljutimo

ePsihoterapija 29.09.2017. u Emocionalna inteligencija

Ljutnja je osećanje koje je neopravdano na zlom glasu. Njen loš publicitet potiče od činjenice da je neprijatna za podnošenje. Takođe, sa ljutnjom često ne znamo šta da radimo. Ne znamo uvek kako da tu energiju koju nam ljutnja daje iskoristimo na pravi način.


Izvor: www.panoramaaudiovisual.com

Jer ljutnja nam daje energiju s razlogom. Roditelji retko uče decu kako da izraze ljutnju, a najčešće ih samo kažnjavaju ako ljutnju ispolje na neadekvatan način (udaranjem, vikanjem itd). Naravno, ni roditelji nisu od svojih roditelja dobili bolju edukaciju po pitanju ove emocije. …nastavak.

Alternative psihijatrijskoj hospitalizaciji

ePsihoterapija 25.09.2017. u Antipsihijatrija

Antipsihijatrijski pokret ’70-tih je snažno kritikovao medicinski model koji je bio dominantan u psihijatriji, štetne prakse „lečenja“ (kao što je elektrokonvulzivna terapija – terapija elektroškovima), izraženu disproporciju moći između pacijenata (koje „treba izlečiti“) i lekara (čiji autoritet je neprikosnoven). Iako su joj mnogi zamerali da nije ponudila adekvatne alternative za pacijente sa najtežim problemima, ona je zapravo dosta uticala na savremenu psihijatriju kroz uvođenje ograničavanja prisilnog lečenja, napuštanje zdravstveno štetnih praksi, ograničenje dužine hospitalizacije itd.

Međutim, medicinski model …nastavak.