Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti

ePsihoterapija 14.06.2017. u Emocije, Telo i psiha

Težnja ka savršenom životu je sveopšte prisutna i nekako se svi trude i dovijaju ne bi li ostvarili taj san, uz obavezno prisutno uverenje da će ta jednom postignuta savršena ravnoteža u njihovom životu ostati nepromenjena zauvek. Većina je sklona tom magijskom uverenju koje proističe iz ubeđenja da mu to savršenstvo po automatizmu pripada.

Na prvi pogled sa ovakvim ubeđenjem nije uočljiv nikakav problem …nastavak.

 

Psihoterapijski rad sa telom

ePsihoterapija 21.06.2014. u Škole i modaliteti, Telesna psihoterapija, Telo i psiha

Komunikacija predstavlja osnovu terapijske razmene između klijenta i psihoterapeuta. Međutim, komunikacija se može ostvarivati na više nivoa, kao što se i informacije mogu primiti na više nivoa. Vi čujete, ali i vidite, ali i osećate. Čitav niz neverbalnih oblika komunikacije nastaje u interakciji dve osobe. Psihoterapeuti različitih terapijskih modaliteta u svom radu koriste i telo klijenta kao resurs, međutim načini na koje se telo koristi varira od pristupa do pristupa. Nekada je terapeut sklon posmatranju i uklapanju neverbalnih poruka u verbalne sadržaje, a nekada se radu sa telom pristupa aktivnije i telo postaje jednako važan „sagovornik“. Na taj način terapeut neretko uspeva da ostvari čvršću terapijsku alijansu sa klijentom, jer mu na više načina pristupa, posmatra ga celovito i lakše dolazi do informacija iz više različitih izvora.

Terapijski pravac koji veliku važnost daje uključivanju i tela u psihoterapijski proces je telesna psihoterapija. Ono što razlikuje telesnu psihoterapiju od drugih pravaca je i korišćenje dodira u radu sa klijentima, a što je danas posebno važno, jer se javlja sve snažnija fizička otuđenost među ljudima …nastavak.

 

Nevidljiva bolest

ePsihoterapija 09.07.2013. u Medicinska psihologija, Telo i psiha

Savremena medicina i razvoj tehnike su omogućili da saznajemo sve više detalja o kompleksnom funkcionisanju ljudskog tela. Tako su za mnoge bolesti, kojima je ranije olako pripisivan „psihološki uzrok“, danas pronađene moguće biološke osnove. Iako još uvek puno toga ne razumemo, ovi primeri bi trebalo da posluže kao podsetnik. Stručnjacima da ne otpisuju pritužbe pacijenta te  pripišu olako psihološke uzroke, a pacijentima da ne odustaju od traženja odgovora onda kada izgleda da ga ni mnogi stručnjaci nemaju. Biološko i psihološko se na kompleksne načine prepliću i međusobno interaguju u ljudskom organizmu te pronalaženje dokaza za jedne ili druge ne znači da su oni međusobno isključivi.  Pre se može reći da još uvek puno toga ne razumemo te zadržati otvorenost prema novim otkrićima koja ponekad mogu radikalno promeniti pristupe o kojima smo učili i u koje smo čvrsto verovali.

J. Zulević

Dvanaesti maj je međunarodni dan podizanja svesti o bolesti o kojoj, nažalost, ni puno lekara ne zna puno, a o široj javnosti da i ne govorimo – fibromialgija. O ovoj bolesti nisam znala ništa do pre dva meseca, kada mi je konačno postavljena dijagnoza. …nastavak.