Nojeva barka

ePsihoterapija 18.05.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Masturbacija ~

Imam najčudniji posao na svetu. Ne, zaista! Većina verovatno i ne zna da tako nešto postoji. Pre ovog posla bio sam sasvim običan čovek, bankarski činovnik iz Alte, grada sa severnih obronaka Norveške. Vodio sam jednostavan, čak dosadan život – kuća, posao, kafana, kuća. Šta drugo i možeš da radiš u mestu koje je uvek ovako hladno. Hmm, ni slutio nisam da ću se trideset godina kasnije obresti na još hladnijem mestu. Mislio sam da takvog mesta nema ili ga bar ljudska vrsta ne naseljava. Prevario sam se…


Izvor: pbs.org

…nastavak.

 

Mirisi slobode

ePsihoterapija 18.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Drapetomanija i dizestezija etiopis ~

Dragi prijatelju,

ne znam ko si, gde živiš, niti kada si ovu poruku pronašao. Ipak, zovem te prijateljem jer ću sa tobom podeliti svoje najintimnije misli. Za početak, da ti se predstavim. Ja sam Džon iz Džordžtauna sa severa Amerike. Radim kod Mišela, zemljoposednika. Dobar je to čovek. On ima jako lepo imanje, par jutara zemlje prekrivene kukuruzima. Nas je 30-ak, a njih dvojica – Mišel i pomoćnik Žorž. Mi po ceo celcati dan radimo u polju, odabiramo zrele plodove, tovarimo ih i nosimo do kolibe, one još nespremne preoremo kako bi im podstakli rast. Žega je velika pa se lako umaramo. Mišel i Žorž posmatraju i kontrolišu naš tempo rada i stalno strepe za naše zdravlje. Pri tom posebno nadziru moje i ponašanja meni sličnih.


Izvor: Lewis Hine Photographs

…nastavak.

 

Stanari ludnice

ePsihoterapija 03.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Rozenhanov eksperiment ~

Bilo je to davnih 70-ih, a sećam se kao da je bilo juče. Bruklin, svetla velegrada, iz Engleske nam dolazi svež val anarho panka. Imam 22-e godine, studiram psihologiju, čini mi se ceo svet je predamnom. Ljudi se socijalizuju na okolnim protestima, kroz grad tutnji muzička revolucija, a ja imam pametnija posla. Teško je čak i zamisliti da nekome u to vreme može da se dešava nešto interesantnije. Ali može, uveriću vas.
Izvor: Avedonfoundation

Dolazim na svoje prvo predavanje. …nastavak.

 

Psiholog u Beču – u poseti Frojdovoj kući

ePsihoterapija 29.08.2013. u Frojd, Istorija psihologije, Psihoanaliza

Iako pripadam terapijskom modalitetu koji je nastao kao odgovor na tada dominirajuću psihoanalitičku paradigmu te je prilično kritički nastrojena prema njoj, kao psihoterapeut ne zaboravljam da moja profesija danas postoji upravo zahvaljujući Frojdu. I više od toga ˗ neke od osnova koji su još tada postavljeni opstaju i danas uprkos velikim promenama koje su se u međuvremenu događale. Značaj i dinamika nesvesnog, transfera i kontratransfera, važnost rada na odnosu  i mnoge druge su nešto čemu se gotovo svaka paradigma na kraju ipak vraća (poslednja je svakako treći talas kognitivno-bihejvioralnih terapija). Osim toga, činjenicu da sam danas psihoterapeut verovatno mogu da pripišem baš Frojdu čije knjige su mi otkrile potpuno novi svet koji i danas oduševljeno istražujem.

Pre nekoliko godina sam imala prilike da posetim kuću u Londonu u kojoj je proveo poslednje godine svog života nakon što je napustio Beč bežeći od nacista. Iako je najveći broj ličnih stvari, namešataja (uključujući i čuveni kauč) i dokumenata prenet tamo, poseta njegovoj kući u Beču …nastavak.

 

Lucifer-efekat: kako „dobri“ ljudi postanu „zli“?

ePsihoterapija 18.12.2012. u Društvo, Istorija psihologije, Zlostavljanje

Naslov članka je zapravo naslov knjige u kojoj je čuveni profesor Univerziteta Standford, Philip Zimbardo, sumirao više od 30 godina svojih istraživanja o faktorima koji dovode do toga da obični, “normalni”,  ljudi čine zla dela. U ovoj knjizi autor detaljno opisuje hronologiju i skup faktora u okruženju koji će stvoriti savršenu podlogu za činjenje zla što dovodi do transformacije koja je nazvana Lucifer efekat.

Zimbardo je postao poznat široj javnosti nakon kontroverznog eksperimenta nazvanog Standford Prison Experiment. Eksperiment se sastojao u tome što je 1971. godine,  grupu od 24 dobrovoljca (koji su se prijavili da učestvuju u istraživanju iz oblasti socijalne psihologije) na slučajan način podelio u dve grupe- “stražare” i “zatvorenike”. Važno je napomenuti da su svi bili klinički zdravi, bez indikatora psihopatije. Oni su smešteni u pripremljeni “zatvor” u podrumu univerziteta. Učesnici su znali da će učestvovati u studiji, ali nisu bili upoznati sa detaljima o tome kada će se ona dogoditi, pa je lažno hapšenje “zatvorenika” u kome su bili javno privođeni policijskim automobilima uz pomoć policijskih službenika iz svojih kuća pred komšijama doprinelo početnom šoku. Prilikom dolaska u zatvor, “zatvorenici” su bili pretresani, obrijani, oduzeta im je odeća i zamenjena uniformama te dodeljeni brojevi kako bi se kreirao utisak poniženja. Uniforme i brojevi su uvedeni kako bi se depersonalizovali i kako bi im se otežalo da iskažu bilo kakve individualne karakteristike. “Stražarima” je data samo jedna instrukcija − da rade šta god da je potrebno da bi održali red u “zatvoru”. Istraživači su nadalje samo posmatrali događaje putem kamera i nisu se mešali. …nastavak.

 

Istorija kriznih SOS linija

ePsihoterapija 25.01.2012. u Društvo, Istorija psihologije, Zanimljivosti

Prvu SOS kriznu liniju u istoriji osnovao je sveštenik Chad Varah, 1953.godine u Londonu.

Dok je radio kao sveštenik u parohiji St. Stephen Walbrook u Londonu, često je imao prilike da razgovara sa ljudima koji se součavaju sa teškim problemima i ogromnom količinom stresa, a nisu imali nikoga sa kim bi to podelili.

U istoriji Samaraćina (kako su novinari kasnije nazvali njegovu organizaciju) se posebno navodi slučaj 14-godišnje devojčice koju je Chad morao da sahrani u neobeleženom grobu: kada je dobila prvu menstruaciju, nemajući sa kim da razgovara o tome, pomislila je da ima polno prenosivu bolest te je oduzela sebi život.

U vreme kada je osnovao prvu kriznu liniju, samoubistvo je još uvek bilo ilegalno u Velikoj Britaniji, pa su se ljudi plašili da o takvim dilemama pričaju otvoreno sa bilo kim. …nastavak.

 

Pas u terapijskoj sobi 3. deo

ePsihoterapija 25.08.2011. u Istorija psihologije, Životinje i terapija

Skoro je otkrivena i malo poznata činjenica da je Frojdov pas, čau čau po imenu Jofi,  često bio prisutan u ordinaciji tokom njegovih senasi. Na osnovu njegovih beleški, saznalo se  je prvobitno psa držao u ordinaciji kako bi on bio opušteniji, ali je otkrio da sličan efekat ima i na njegove pacijente. Bili su opušteniji, spremniji da govore o teškim temama i manje bili u “otporu”. Spekulišući o razlozima, zaključio je da bi uzrok tome mogao biti to što pas (koga je pacijent mogao da vidi, za razliku od psihoanalitičara- koji mu je sedeo van vidnog polja) nije pokazivao nikakve znake neslaganja ili neodobravanja ma šta pacijent pričao. Frojd je zaključio da ovo kod njegovih pacijenata stvara osećaj sigurnosti i prihvatanja. …nastavak.

 

Šta se dogodilo sa malim Albertom?

ePsihoterapija 02.05.2011. u Istorija psihologije, Zanimljivosti

Mnogi od nas se sećaju kako smo, na časovima psihologije, zapanjeno slušali priče o nekim psihološkim eksperimentima u prošlosti. Jedan od najintrigantnijih, i etički svakako najupitnijih, je onaj sa malim Alebertom.

Sve je počelo 1920.godine kada je napravljen  snimak eksperimenta u kome su Votson i Rajnerova nastojali da pokažu da se strahovi mogu steći učenjem (i da nisu nužno posledica nesvesnih procesa, što je u to vreme bilo ustaljeno mišljenje pod uticajem psihoanalize). Dečaka starog 9 meseci, koga su u svom radu nazvali Albert B., su izlagali istovremenom iznenadnom neprijatnom zvuku i belom pacovu i tako stvorili kod njega strah od objekta koji ranije nije postojao. …nastavak.