Sajber nasilje – kada za dete ne postoji sigurno mesto

ePsihoterapija 05.11.2016. u Deca i mladi, Internet, Nasilje, Zlostavljanje

Vršnjačko nasilje je oduvek postojalo. Za generacije rođene osamdesetih godina i ranije ono je podrazumevalo verbalno i fizičko maltretiranje koje se dešavalo u školskom dvorištu, kantini, na putu do škole itd. Za generacije rođene kasnije, vršnjačko nasilje dobija jednu dodatnu, daleko suroviju dimenziju. Za decu koja danas odrastaju nasilje se preselilo na Internet, dobilo novo ime – sajbernasilje, i poprimilo oblike koje mnogi roditelji i učitelji ne vide i ne razumeju.

Sajber nasilje
Izvor: WorldPulse

Deca se koriste društvenim mrežama kako bi zlostavljala drugu decu i to rade na razne načine: …nastavak.

 

Da li radite domaći vaše dece?

ePsihoterapija 10.10.2016. u Deca i mladi, Roditeljstvo

Ponovo je došao septembar. Većina roditelja i dece na pomen ovog meseca ima asocijaciju na školu, školske obaveze, domaće zadatke… Sam početak nove školske godine zaista donosi veće opterećenje dnevnog rasporeda kako deci, tako i roditeljima i svaka porodica pronalazi neki vlastiti mehanizam koji će primeniti kako bi što bolje odgovorila novopostavljenim zadacima.

domaci1-copy

Većina tih porodičnih mehanizama podrazumeva da roditelji veoma često iz najbolje namere, …nastavak.

 

Sindrom otuđenja od roditelja – psihološko kidnapovanje

ePsihoterapija 07.09.2016. u Deca i mladi, Razvod, Roditeljstvo

Razvod braka je izrazito stresno iskustvo koje od oba roditelja zahteva prilagođavanje na potpuno nove okolnosti u pogledu njihovog roditeljstva. Neki roditelji uprkos intenzivnim emotivnim reakcijama i sukobima tokom procesa razvoda i posle njega uspevaju da svojoj deci pruže adekvatnu emotivnu razmenu i da ih zaštite od međusobnih supružničkih sukoba.
Izvor: Crowdwellness.com

Međutim, nažalost, često se dešava da roditelji nemaju takve lične kapacitete i u sukobu i borbi protiv bivšeg supružnika dete se nađe kao oružje za taj rat. Jedan od načina na koji roditelj zloupotrebljava svoj odnos sa detetom, najčešće misleći da čini zapravo dobru stvar, jeste okretanje deteta protiv drugog roditelja.

Sindrom otuđenja od roditelja je prvi put u stručnoj literaturi opisao i definisao psihijatar Ričard A. Gardner. „Radi se o sistematskom nastojanju jednog roditelja da distancira dete od drugog roditelja, angažujući ga u procesu uništavanja afektivnih i porodičnih veza koje su nekad postojale.“ …nastavak.

 

Kako da uspešno komuniciramo sa decom?

ePsihoterapija 04.10.2015. u Deca i mladi, Komunikacija, Roditeljstvo

Deca se uče veštini komunikacije od nas i zato bi uvek trebalo pronaći vremena da se razgovara sa njima. Komunikacija je veoma važna da bismo shvatili osobine, mišljenje i osećanja drugih ljudi kao i sebe.

Kada komuniciramo sa decom, često se pitamo da li su oni zaista čuli ono što smo im rekli, a još češće mislimo da ne žele da nas poslušaju. Međutim, veliki deo ovog „nesporazuma“ može biti i posledica načina na koji …nastavak.

 

Vučiji pogled na svet

ePsihoterapija 20.09.2015. u Deca i mladi, PTSD, Socijalizacija, Stres

Svi znamo da psi veruju ljudima i da ih je lako pridobiti, a da vuk uvek ostaje vuk. Njega je gotovo nemoguće pripitomiti. Naučnici su nedavno došli do jedne vrlo verovatne pretpostavke o poreklu te razlike između ove dve podvrste Canus Lupus, čak i danas genetski skoro identične.

Svi psi su nekad bili vukovi. Te vukove je pripitomio čovek iz kamenog doba i od tada njihov razvoj teče u različitim pravcima. Iako genetski isti, njihova ćud je potpuno različita. Objašnjenje koje naučnici daju je sledeće …nastavak.

 

Zašto su nam potrebne tužne priče za decu?

ePsihoterapija 23.09.2014. u Deca i mladi

Postoji jedna neobična epizoda crtanog filma o Čarliju Braunu koja se bavi temom kancera kod dece („Why, Charlie Brown, Why“). Ta izuzetna epizoda u dvadesetak minuta otvara mnoga pitanja sa kojima se bolesno dete i deca oko njega suočavaju: smrtnost, sumnja u dijagnozu i cenjkanje, ljutnja zbog nepravde, hemioterapija, ruganje detetu zbog gubitka kose, okrivljavanje deteta za njegovu bolest, zavist druge dece zbog pažnje koju bolesno dete dobija, ali i podrška prijatelja, volja za životom i ozdravljenje. Ova epizoda je nastala 1990. godine, kada je medicinska sestra u jednoj američkoj dečijoj bolnici zatražila od Čarlsa Šulca, crtača stripa o Čarliju Braunu, da napravi epizodu o detetu bolesnom od raka, kako bi mogli da je prikazuju bolesnoj deci. Ova epizoda se od tada se prikazuje u bolnicama i osnovnim školama kao način da se deci približi ova tema.

Ne sećam se da sam ni pre ni posle toga u crtanim filmovima videla nešto slično. Dečiji filmovi i knjige koje se bave temom bolesti i smrti su retke. Smrt, kada se i pominje, to je uglavnom nešto što se davno dogodilo, na primer detetovi roditelji su umrli i dete je smešteno u neku porodicu ili sirotište i priča zapravo odatle počinje …nastavak.

 

Bulimija i seksualna trauma

U svom radu sa devojkama koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane primetila sam da se često iza toga krije neka rana trauma. Čak se vrlo retko dešava da devojka ima ozbiljne simptome nekog poremećaja ishrane, sa visokim stepenom destruktivnosti prema sopstvenom telu, a da je imala normalno i zdravo odrastanje.

Važno je istaći da trauma nema nužno za posledicu poremećaj ishrane niti su sve devojke koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane preživele traumu. Mediji su mogli biti sasvim dovoljni. Ipak, neka istraživanja (Hastings i Kern, 1994) pokazuju da, konkretno, postoji značajna povezanost između bulimije i prethodno preživljene seksualne traume …nastavak.

 

Kad porasteš kašće ti se samo

ePsihoterapija 10.03.2014. u Deca i mladi, Seksualnost

Deca vrlo brzo po rođenju postaju zainteresovana za svet oko sebe, a pre svega za sopstveno telo. Pošto su tek stigla na ovaj svet, za njih je sve novo. Imaju kratak predah nakon rođenja pre nego što ih društvo upozna sa osećanjem stida, pa slobodno otkrivaju šta je sve njihovo telo u stanju da uradi. I najčešće su oduševljena otkrićem! A pošto im se telo neprestano menja i raste, broj novih stvari koja su u stanju da urade je svakim danom sve veći.

Kada dete nauči da uhvati svoj palac na nozi, roditelji su oduševljeni! Dete dobija ohrabrenje za svako novo otkriće. A onda otkrije svoj polni organ i odjednom počinje da dobija po ruci. Za dete taj deo tela je isti kao i svi drugi i izaziva istu znatiželju, ali okolina reaguje sasvim drugačije. To je prvi korak u zbunjivanju detetovog Malog Profesora, začetka racionalnog dela njegove ličnosti …nastavak.

 

Saradnja škole i roditelja

ePsihoterapija 30.12.2013. u Deca i mladi, Školska psihologija

Porodica je bila i ostala prva i najvažnija škola života, u kojoj dete stiče prva znanja veštine i navike. Ona je temeljna a u isto vreme promenjiva društvena grupa.  Čak i onda kada su odnosi u porodici loši, ona je i tada veoma moćna i jedna od najsnažnijih vaspitnih sredina

Porodica i škola su dva različita i odvojena sistema u zajedničkom širem sistemu-okruženju. U svakom sistemu postoji stalna interakcija kao i težnja ka ravnoteži. Veze i odnosi sistema posodice i škole su u današnjem ekonomski i moralno uzdrmanom okruženju oslabljene te ih je potrebno ojačati i unaprediti.. Zbog krupnih promena i teškoća u prilagođavanju, oslabila je saradnja i efikasnost ovih sistema. Kada dete polazi u školu, organizacija svakodnevnog života roditelja i dece se menja, u porodični sistem se uključuje novi, školski, koji ostvaruje svoj uticaj i na dete i na roditelje ali koji trpi i povratni uticaj od porodice. U detetov svet ulaze i školski drugovi …nastavak.

 

Koliko naša inteligencija zavisi od životnog scenarija?

ePsihoterapija 15.07.2013. u Deca i mladi, Skript, Transakciona analiza

Klod Stajner u svojoj knjizi „Scripts People Live“ ističe da svako dete dok odrasta prolazi osnovni trening sputavanja autonomije. Ovaj trening se primenjuje u porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Dečaci i devojčice su različito pogođeni ovim treningom. Devojčice se uče da ne koriste svoj racionalni deo ličnosti (svog Odraslog, O2), dok se dečaci uče da ne koriste svoju intuiciju (Malog profesora, O1). Dakle, deca se vaspitavaju da ne koriste svoja dva prirodno data ego stanja Odrasli (jedno dato odmah na početku, O1, a drugo biološki predodređeno da se razvije malo kasnije, O2). Oba ova ego stanja Odrasli su važna za donošenje pravilnih zaključaka, s tim da je Veliki Odrasli važniji i precizniji kod zaključivanja na osnovu činjenica, a Mali Odrasli radi tačnije od Velikog u situacijama kada nemamo dovoljno preciznih podataka i kada se traži intuicija (potpražno zaključivanje). Tako i muškarci i žene vaspitanjem bivaju oštećeni u domenu zdravog razuma. …nastavak.