Moć sadašnjeg trenutka

ePsihoterapija 10.06.2018. u Briga o sebi

U svakom trenutku biti fokusiran na sadašnjost bila bi idealna situacija u životu svakog čoveka. Medjutim, kako svako od nas ima ono vreme koje je već prošlo i ono koje tek dolazi, fokusiranje na sada i ovde može biti veoma teško.


Izvor: www.askideas.com

Prošlost mnogima u značajnoj meri boji sadašnji trenutak jer nekako uvek postoji vraćanje na onu čuvenu rečenicu „Da sam tada uradio drugačije, gde bih sada bio“. Pri tom, dok sebi iznova ponavljaju ovu floskulu, ljudi su veoma ubedjeni da bi to drugačije sigurno bilo i mnogo bolje, iako garancija za to ne postoji. Život u prošlosti oduzima energiju sadašnjeg trenutka jer razmišljajući konstantno o njoj propušta se sve ono što je u sadašnjosti možda važno i lepo. Sadašnjost predstavlja realnost jer jedino je ona realno prisutna sada i samo u sadašnjosti ljudi imaju moć uticaja na događaje koji se dešavaju jer i prošlost, kao i budućnost su konstrukti značajno izvan ljudskog uticaja.

Oni su produkti ljudske moći imaginacije i mogući su zahvaljujući našem umu koji nam omogućava da rekonstruišemo dogadjaje iz prošlosti kroz koje smo prošli i da zamišljamo sve one za koje pretpostavljamo da bi u budućnosti mogli da se dese. Naša sposobnost imaginacije može biti korisna stvar koja, u slučaju da govorimo o pozitivnim dogadjajima, pomaže da doživimo prijatno osećanje i rasterećenje, budući da uz pomoć mentalnih slika, misli, emocija i telesnih senzacija koje beleži naš um, možemo stvoriti kompletan doživljaj neke prijatne situacije bilo iz prošlosti ili budućnosti. Medjutim, na samo u slučaju pozitivnih, već i za negativne dogadjaje, mehanizam njihovog obnavljanja u našoj svesti je isti. Kada zamišljamo prošlost ili budućnost, iako produkti naše mašte, svi ti dogadjaji čine se apsolutno realno i tako osoba ima utisak da su oni u stvari njena realnost.

Ta realnost je subjektivna realnost i nema neke veze sa spoljašnjim svetom. U svetu subjektivne realnosti i imaginacije može biti veoma prijatno, ali previše vremena u tom zamišljenom svetu može doneti i brojne probleme. Ako se isključimo iz realnog sveta i vreme provodimo u mašti, pored prijatnih, u sećanje ćemo često prizvati i neprijatna sećanja sa svim bolom i patnjom koju ona nose. Dugoročno, ovo može sve više opterećivati i donositi još više patnje, zbog čega je važno naučiti da kada primetite da je dobar deo vremena zauzela imaginacija i neka neprijatna i bolna sećanja, podsetite sebe da je to lični i subjektivni okvir koji u realnosti ne može doneti rešenja adekvatna realnoj situaciji u kojoj ste.

Kako bi se izbegle ovakve situacije, bitno je napraviti jasnu granicu izmedju realnosti i imaginacije, zatim naučiti da su sve emocije korisne i da ma koliko bile neprijatne, važno ih je doživeti baš takve kakve jesu jer jedino tako one imaju šansu da zaista i prodju. U suprotnom svaki put kada ih se setimo, osetićemo onu istu bol i patnju prisutnu u trenutku kada se neprijatni dogadjaj dešavao. Kao i sa dogadjajima iz prošlosti, za kvalitetniji život u sadašnjosti, potrebno je sebe osloboditi nerealnih planova i želja iz budućnosti, prihvatiti sebe i svoje kapacitete onakvim kakvi jesu jer baš takvi za nas su najbolji. Kada život naučimo da posmatramo na ovaj način, tek tada možemo spoznati lepotu i lakoću sadašnjeg trenutka i sreću uzrokovanu životom u njemu.

 

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

 

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti

 

Između slobode i sputanosti

ePsihoterapija 06.04.2018. u Briga o sebi, Samopouzdanje

U ovom tekstu želim da pristupim ideji slobode iz psihološkog ugla. Naravno, nemoguće bi bilo slobodu definisati univerzalno i podrazumevati da ona znači isto za svakoga. Ali taj pojam nosi sa sobom određenu težinu, o njemu je ispričano bezbroj priča i za nas koji težimo razumevanju ljudskih bića, predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa postojanjem. Da li smo slobodna bića koja upravljaju svojim životima ili smo tek proizvod brojnih uticaja koji nas guraju i vuku u raznim pravcima, bez našeg većeg udela u tome. Odgovori do kojih dolazimo u velikoj meri određuju način na koji ćemo pristupiti životu i odigrati svoju ulogu u njemu.


Freedom by Christophe Kiciak

Zamislite dve osobe koje, na prvi pogled, vode najobičnije živote. …nastavak.

 

Sigurna baza je svima potrebna

ePsihoterapija 20.03.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Ljudi imaju različite potrebe i svaki čovek ih zadovoljava na svoj način. Sad već odavno, humanistički pravac u psihologiji je ljudske potrebe izdvojio kao veoma važne za život svakog pojedinca, neke od njih čak ključne i za održanje života.


Izvor: www.flickr.com/photos/lukaskr/16036193656/

Abraham Maslov, osnivač teorije o hijerarhiji ljudskih potreba, kao nasušne potrebe označio je fiziološke, tipa potrebe za hranom, vodom i kiseonikom bez kojih bi život svakako bio nemoguć. Nakon ovih „osnovnih“ potreba dolazi …nastavak.

 

Sve počinje od ljubavi prema sebi

ePsihoterapija 08.03.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Osećanje ljubavi je važno za svaku osobu. Ono može biti pokretač rasta i razvoja svakome ko se oseća voljeno i ko je takođe, sposoban da svoju ljubav podari drugima.


Izvor: www.psychologies.co.uk

Kada su u pitanju drugi, većina ljudi nema problem da ljubav pokaže. Medjutim, ono što kod mnogih izaziva dosta nelagodnosti i rezerve je upravo ona, možda i najznačajnija vrsta ljubavi, ljubav prema sebi. Ova nelagodnost u vezi samoljubavi je često uzrokovana pritiskom od strane društva, po kome je izražavanje ljubavi i naklonosti prema sebi odraz sebičnosti, samoživosti ili arogancije. …nastavak.

 

Potreba za bliskošću u savremenom svetu

ePsihoterapija 11.01.2018. u Briga o sebi, Potrebe

U ovom tekstu želim da razmotrim pitanje ljudskih potreba i njihovog mesta u modernom društvu u kom živimo. Naše potrebe, želje, težnje, zavisnosti, kako god da ih nazovemo, mogu podrazumevati bilo šta što nam je potrebno, bilo da je to vazduh, ljubav ili sloboda. Na jednom nivou ovo je priča o ličnom putu svakog od nas, na drugom o svima nama koji smo deo ovog političkog i ekonomskog sistema.

Koliko ljudske potrebe mogu da postanu opasne i problematične najupečatljivije vidimo u susretu sa osobama koje se bore protiv bolesti zavisnosti. Ali problemi postoje i kada jednostavno nemamo …nastavak.

 

Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi

ePsihoterapija 11.01.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Komunikacija medju ljudima odvija se svakodnevno i na različite načine. Rečima koje upućujemo jedni drugima, govorom tela, izrazom lica, bojom i visinom glasa… Medjutim, kako komuniciramo sa drugima, na isti ili sličan način mi komuniciramo i sa samim sobom. Neki ljudi to rade često, gotovo svakodnevno, dok ima i onih koji se sebi nikada ne obraćaju.


Izvor: Mother Nature Network – www.mnn.com

Najčešće se ljudi sebi obrate onda kad naidju na neki problem ili nešto pogreše. Tada su skloni da sebi upućuju veoma negativne poruke koje obezvredjuju i diskvalifikuju ličnost osobe. …nastavak.