Knjige koje volimo nas uče o nama samima i daju nam odgovore

ePsihoterapija 16.08.2017. u Društvo, Emocionalna inteligencija

Volim da pitam ljude sa kojima radim o njihovim omiljenim knjigama, serijama i filmovima. Prvo zato što ljudi vole da pričaju o tome. A drugo, zato što se u tim stvarima koje volimo krije mnogo toga o nama samima. Podstičem ljude da razmisle zašto su im baš te knjige, priče, serije posebno drage.

Na primer, ima jedna dečija serija koju ja volim i gledam ponovo i ponovo već decenijama. Zove se …nastavak.

 

Strah od gubitka lepote

ePsihoterapija 09.08.2017. u Društvo, Samopouzdanje, Telo i psiha

Ako pogledate časopise, bilborde, izloge kozmetičkih radnji i butika, videćete da se fizička, spoljašnja lepota predstavlja kao nešto izuzetno vredno. Nešto što želimo da imamo po svaku cenu. Fizička lepota se predstavlja kao nešto što mnoge naše probleme rešava. Bez fizičke lepote, navodno, ne možemo imati samopouzdanje, a bez samopouzdanja ne možemo imati ništa drugo.

A onda pogledajte lepe ljude. Mnogi od njih …nastavak.

 

Poklanjanje i prihvatanje novogodišnjih poklona

ePsihoterapija 20.12.2016. u Asertivnost, Društvo, Emocionalna inteligencija

Približavajući se novogodišnjim i božićnim praznicima, ne možemo a da ne primetimo da se svugde oko nas nude nekakva sniženja, popusti i podstiče naše trošenje novca. Obradujte najdraže, vreme je za poklone i slično, samo su neki od slogana koje možemo čuti i koji aludiraju na to da je baš ovo doba godine pravo vreme za darivanje.

poklon

Darivanje na našim prostorima nije bilo oduvek prisutno, …nastavak.

 

Kako je danski grad pomogao mladim muslimanima da se okrenu od ISIS-a

ePsihoterapija 18.07.2016. u Društvo

Orhus je po veličini drugi grad u Danskoj i ima oko 300.000 stanovnika, od čega oko 11% čine useljenici koji su došli iz drugih država, što je više od proseka države. Ovaj grad je bio specifičan i po tome što je veliki broj mladih muslimana otišao u Siriju kako bi se pridružili ISIS-u. Većinom su druga generacija imigranata, poreklom iz Afrike (najviše Somalije).


Izvor: Telegraph.co.uk

Za razliku od ostatka Evrope, koji se teško obrušio na građane koji su putovali u Siriju, ovaj danski grad je kreirao drugačiji pristup. …nastavak.

 

Kako možemo postati žrtva prevare

ePsihoterapija 11.07.2016. u Društvo

Nije bitno da li je neko briljantan i elokventan ili glup i naivan – svako je podložan prevarama.
U svojoj knjizi „Igra poverenja,“ spisateljica i psiholog Maria Konnikova analizira psihologiju prevare. Ona smatra da, iako su svi potencijalni plen, postoje signali koji odaju idealnu žrtvu.


Izvor: seattletoshanghai.com

Postoji jedna konkretna stvar koja svakoga, bio inteligentan ili ne, čini savršenom potencijalnom žrtvom. …nastavak.

 

Da li smo još uvek društveni (i zašto nismo)?

ePsihoterapija 22.11.2015. u Društvene mreže, Društvo, Internet

U telefon pogledamo u proseku oko 110 puta na dan. Prilikom svakog pregleda poruka, novosti na društvenim mrežama, aktuelnih dešavanja u zemlji i svetu… potrošimo najmanje dve minute. Iz toga sledi da u proseku potrošimo oko 220 minuta dana ili više od tri sata gledajući u telefon. Naravno, tu su i ostali ,,pametni’’ i manje pametni uređaji kojima je takođe potrebno posvetiti ,,pažnju’’.


Foto: Eric Pickersgill

Ako te nema na društvenim mrežama, znači da ne postojiš – poruka je koja nam se sve češće plasira. Prvobitno zamišljene kao sredstvo povezivanja i komunikacije, postale su naši najveštiji ,,kradljivci vremena”. …nastavak.

 

Ispeci svoj hleb ljudskosti

ePsihoterapija 06.10.2015. u Društvo

Ne znamo spremiti sva jela sveta, ali jedno sigurno znamo. Sve što nam je za njega potrebno je nekoliko osnovnih sastojaka koje uvek imamo u domu. Bar za onaj prosti, sasvim obični, najjednostavniji. On ne zahteva nauku niti talenat, već trud, istrajnost i ljubav. U svakodnevici je gotovo neprimetan, ali ima neprocenjivu istorijsku vrednost. Zato i jeste hleb naš nasušni!


Izvor: http://www.wasteknot.org.uk/

Svi smo Jedno. Bez obzira na boju naše kože, jezik kojim govorimo, mesta u kojima živimo, životne priče koje imamo, mi smo svi jedno… svi smo mi ljudi. …nastavak.

 

O puteru i jednoj kuvarici

ePsihoterapija 16.12.2014. u Društvo

Nikad naša iskrena želja da budemo zdravi nije bila toliko zloupotrebljavana kao danas. Kad je u pitanju hrana, nude nam se svakakve knjige koje ne savetuju, nego insisitiraju! da ćemo biti zdravi i vitki samo ako budemo jeli paleo, hrono, keto… Poruka tih knjiga ne može biti jasnija – sami ste krivi što ste bolesni (ili gojazni) kad ne jedete ovako kao ja. Da se razumemo, ja ne krivim autore za dijete koje savetuju. To su ljudi koji iskreno veruju u svoju ishranu. Ono što mi smeta je bespogovorni ton kojim se čitaocimao braćaju po tim knjigama, a same knjige su vrlo često oprečne. Tako dolazimo do toga da čitaoci, u želji da budu zdravi, biraju savete ne po stručnosti autora i smislenosti saveta, nego po jačini pretećeg tona kojim im se autor u knjizi obraća.

Zato mi je kao melem na ranu došla priča o jednoj stvarnoj ženi od krvi i mesa, koja je pre mnogo godina imala da kaže nešto razumno po pitanju hrane i zdravlja. Njen pristup jelu i životu ne može biti lepši i inspirativniji …nastavak.

 

Psiholozi zabrinuti zbog uslova smeštanja stanovništva pogođenog poplavama

ePsihoterapija 03.06.2014. u Društvo, Poplave, Vesti

Grupa psihologa, od kojih su mnogi od početka angažovani na pružanju psihološke podrške stanovništvu pogođenom poplavama, izrazila je zabrinutost zbog načina organizacije premeštaja i uslova u barakama u Krnjači, gde su trenutno smeštene porodice izmeštene iz hotela Slavija.

Naime, jedan od glavnih principa psihološke pomoći u situacijama elementarnih nepogoda je obezbeđivanje adekvatnog informisanja i uslovnog smeštaja u cilju stvaranja osećaja stabilnosti i sigurnosti koji će osobama pomoći u osnaživanju i vraćanju kapaciteta neophodnih za period koji sledi …nastavak.

 

Zašto se mi žene loše snalazimo u prostoru?

ePsihoterapija 15.05.2014. u Društvo, Socijalizacija

Mnogo puta sam čula da neka žena svoju slabu orijentaciju u prostoru pripisuje genetici („Žene su genetski lošije u spacijalnoj orijentaciji nego muškarci!“). Neka istraživanja zaista pokazuju da je kod žena slabije nego kod muškaraca razvijena prostorna orijentacija. Kao što se često dešava, ono što je u statistici značajno, u praksi nije značajno uopšte. „Statistički značajno“ znači samo to da razlika koja je nađena nije slučajna. To ne znači da se ta razlika ikada može opaziti u realnom životu. Ništa što je čovečanstvo napravilo ne zahteva toliki stepen prostorne orijentacije gde bi ta razlika bila primetna. Ako se još uzme u obzir da su testirane žene u momentu kada su testirane već uveliko bile pod uticajem kulture u kojoj živimo (a koja je višestruko naklonjenija razvijanju orijentacije kod muškaraca, počevši od toga kako dečaci provode slobodno vreme, pa do toga koliko se orhabruju za samostalnost u prostornom snalaženju), imamo pravo da sumnjamo i u tu statistiku.

Ako nije u pitanju genetika, kako onda jedna zdrava-prava devojčica sa prirodnom odličnom orijentacijom dok odrasta prestaje dobro da se snalazi u svetu u kojem …nastavak.