Alternativne vizije ludila: Antipsihijatrijski pokret

ePsihoterapija 25.05.2013. u Antipsihijatrija, Kritički diskurs

Antipsihijatrijski pokret nudi veoma plodno tle za alternativna razmatranja koncepta duševne bolesti. Ipak, radi što dinamičnijeg prikaza mogućih vizija „ludila“ izdvojena su tri autora koja zastupaju dijametralno suprotne pozicije: R. D. Leng – koji izdiže ludilo na pijadestal, T. S. Sas – koji ga potpuno isključuje, i D. Kuper – koji ga postavlja u istu ravan sa normalnošću.

Leng – ludilo kao potencijal  – Prećutno se smatra da čitav pokret antipsihijatrije počinje Lengovim delom „Podeljeno Ja“ (1957), koje jasno oslikava razliku između  psihijatrijskih i antipsihijatrijskih koncepcija po pitanju načina na koji se određuje i interpretira priroda duševnog poremećaja (prvenstveno psihoze), i njegov status u odnosu na biće i saznanje. Leng se oštro suprotstavlja klasičnim psihijatrijskim pretpostavkama, po kojima je shizofrenija organski poremećaj, navodeći da tako nešto nije i ne može biti dokazano, budući da se od shizofrenije ne umire, te nije ispunjen uslov po kome bolesno stanje mora biti fizički štetno za osobu. Sa druge strane, on ne smešta „ludilo“ u psihu, već smatra da je ono zavisno od statusa koji osoba ima u svetu u kome živi. Po njemu, shizofrenija nije medicinska bolest, već pre jedna vrsta specifičnog socijalnog kontakta, koji je zavistan od moralnih aspekata sredine u kojoj iskrsava. Bolest posmatra kao poremećaj življenja u čijoj osnovi je ontološka nesigurnost. Čovekov položaj u svetu određen je odnosom snaga između njegovog Pravog i Lažnog Ja. Podela ličnosti na doživljaj Ja koji nam je nametnula sredina i doživljaj sebe kakvi smo stvarno i kakvi želimo da budemo, oblikuje naš status u svetu. Ukoliko je Lažno Ja previše odvojeno od Pravog Ja, i ukoliko je zaokupilo veći deo ličnosti, osoba je, po Lengovom mišljenju,  u većem riziku od poremećaja. …nastavak.

 

Depresija: neprijatelj ili saveznik?

ePsihoterapija 24.03.2013. u Depresija, Kritički diskurs, Mentalno zdravlje

Konzervativna struja u psihijatriji, koja pretenduje da se ustoliči kao jedina legitimna, nalaže da se depresija shvati kao mentalni poremećaj. Tako, depresija već dugo vremena ostaje svrstana u okvire poremećaja raspoloženja, koji su odraz narušene hemijske ravnoteže u mozgu. Ovakva medicinska, tačnije biohemijska tumačenja depresije ističu da je njen ključni uzrok otežana i izmenjena komunikacija između nervnih stanica, u čemu važnu ulogu igra genetska predispozicija. Kada govore o depresiji, ovi biološki orijentisani psihijatri zapravo misle na poremećaje funkcija različitih neurotransmiterskih sistema. Među njima, najveću pažnju obraćaju na serotonin, neurotransmiter koji se popularno naziva i  „molekulom sreće“. Serotonin učestvuje u  kontroli raspoloženja, učenja, spavanja, temperature, bioritma, socijalne dominacije, impulsivnog ponašanja, seksualnih funkcija, doživljaja bola, regulaciji srčanog ritma, disanja itd. Na temeljima ovakvih shvatanja …nastavak.

 

Status dijagnoze „internet zavisnost“ u savremenom društvu

ePsihoterapija 25.12.2012. u Društvo, Internet, Kritički diskurs, Zavisnost

Živimo u vremenu u kome se nepoznavanje računara tretira kao znak nepismenosti. Sa druge strane, baš u ovo vreme „cveta“ psihijatrijski diskurs koji pretenduje da progresivno fabrikuje nove dijagnoze. Situacija se dodatno usložnjava kada na scenu stupa novi poremećaj, tzv. Internet zavisnost. S pravom svi postavljaju pitanje da li se konzumacija Interneta može tumačiti kao forma patologije i neće li time psihijatrija dodatno erodirati sferu normalnosti. Ako svako ponašanje može biti indikator patologije i ako svako može biti korisnik psihijatrijske službe, šta onda ostaje normalno i ima li normalnih individua u savremenom društvu? Međutim, stvar može poprimiti i ozbiljnije razmere ako pred svakim ponašanjem popuštamo, spuštamo kriterijume, čime onda dozvoljavamo da  mnoga problematična ponašanja zažive kao sastavni deo svakodnevnice. Gde onda treba smestiti Internet zavisnost na kontinuumu normalno – patološko? …nastavak.

 

Masovna histerija u državi New York?

Naslovi mnogih medija u SAD su ovih dana posvećeni grupi devojaka iz malog mesta u državi New York koje je iznenada pogodila „misteriozna bolest“.

Le Roy, nekada prosperitetni gradić sa razvijenom privredom, koji je snažno pogodila ekonomska kriza je bio mirno mesto za život. Danas je, međutim, prepun novinara i istraživača privučenih pričom o misterioznoj bolesti koja je iznenada pogodila tinejdžerke iz lokalnog navijačkog tima. Kada se Katie Krautwurst probudila jedno popodne, primetila je da joj se lice grči na neobičan način. Nedelju dana nakon toga, njena najbolje drugarica i vođa njihove navijačke grupe, je takođe iznenada počela da se grči, muca i ispoljava niz drugih tikova. Bolest je polako nastavila da se širi i trenutno 18 devojaka, jedan dečak i jedna žena od 36 godina pate od nerazjašnjenog sklopa simptoma, nalik Turetovom sindromu. Simptomi se razlikuju, ali se sastoje od serije nevoljnih pokreta različitih delova tela i vokalnih ispoljavanja. …nastavak.

 

Prednosti disleksije

ePsihoterapija 29.01.2012. u Deca i mladi, Kritički diskurs, Vesti, Zanimljivosti

Jedan od načešćih mitova u vezi sa disleksijom jeste da su ljudi koji je imaju manje intelignetni  i sporo shvataju. U novoj knjizi „Prednosti disleksije“, istraživači nastoje da rekonceptualizuju način na koji je doživljavamo i definišemo.

Bračni par lekara specijalizovanih za alternativne pristupe u učenju kod određenih kategorija dece, Brock i Fernette Eide, u svojoj knjizi iznose izazovnu novu tezu- vreme je da prestanemo da kategorizujemo disleksiju kao oblik teškoće u učenju. Po njima, disleksiju treba posmatrati prosto kao drugačiji oblik funcionisanja mozga koji omogućava specifičan i jedinstven način obrade informacija. Kada je u pitanju učenje, ne postoje pravi i dobri nasuprot lošim i pogrešnim načinima, već samo razlike u stilovima učenja. …nastavak.

 

„Magične prečurke“ kao lek?

ePsihoterapija 28.01.2012. u Kritički diskurs, Mentalno zdravlje, Vesti, Zanimljivosti

Pre dva dana je objavljena naučna  studija  koja je izazvala veliko interesovanje medija. Mnogi su preneli informaciju  o potencijalno lekovitom uticaju psilobicina (aktivnog sastojka „magičnih pečuraka“ ili ludih gljiva“ – kako se u slegnu često naziva ova vrsta halucinogenih pečurki) u tretiranju depresije.

Istraživanjem koje je rađeno uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), utvrđeno je da kod dobrovoljaca koji su primili psilobicin nije došlo do pojačavanja vizuelne imaginacije kao što je bilo očekivano, već je došlo do „isključivanja“ dela mozga koji je obično previše aktivan u nekim tipovima depresije. Prema navodima BBC-a, drugom studijom koja bi trebalo za dva dana da bude objavljena u British Journal of Psychiatry, je utvrđeno da je psilobicin kod volontera doveo do pojačane sposobnosti prisećanja u vezi sa ličnim uspomenama. BBC navodi da sami autori studije sugerišu potencijalne koristi psilobicina u psihoterapijskom radu. …nastavak.