Psiholog u Beču – u poseti Frojdovoj kući

ePsihoterapija 29.08.2013. u Frojd, Istorija psihologije, Psihoanaliza

Iako pripadam terapijskom modalitetu koji je nastao kao odgovor na tada dominirajuću psihoanalitičku paradigmu te je prilično kritički nastrojena prema njoj, kao psihoterapeut ne zaboravljam da moja profesija danas postoji upravo zahvaljujući Frojdu. I više od toga ˗ neke od osnova koji su još tada postavljeni opstaju i danas uprkos velikim promenama koje su se u međuvremenu događale. Značaj i dinamika nesvesnog, transfera i kontratransfera, važnost rada na odnosu  i mnoge druge su nešto čemu se gotovo svaka paradigma na kraju ipak vraća (poslednja je svakako treći talas kognitivno-bihejvioralnih terapija). Osim toga, činjenicu da sam danas psihoterapeut verovatno mogu da pripišem baš Frojdu čije knjige su mi otkrile potpuno novi svet koji i danas oduševljeno istražujem.

Pre nekoliko godina sam imala prilike da posetim kuću u Londonu u kojoj je proveo poslednje godine svog života nakon što je napustio Beč bežeći od nacista. Iako je najveći broj ličnih stvari, namešataja (uključujući i čuveni kauč) i dokumenata prenet tamo, poseta njegovoj kući u Beču …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Shizofrenija

ePsihoterapija 26.08.2013. u Mentalno zdravlje, Shizofrenija, Vesti

Shizofrenija (grč. rascep duše) je mentalni poremećaj za koji je karakteristična disocijacija (nesklad) između različitih psihičkih funkcija: mišljenja, percepcije, afekta i volje. Iako ne postoje univerzalni simptomi, često se sreću različiti tipovi halucijancija, prisustvo sumanutih ideja i gubitak veze sa realnošću. Dugo su u vodećim klasifikacijama mentalnih poremećaja nabrajani različiti tipovi shizofrenije, da bi u najnovijem DSM-5 došlo do napuštanja podtipova. Iako ne postoji jasan konsenzus stručnjaka o uzorcima ove bolesti, danas se smatra da veliku ulogu igra složena interakcija naslednih i sredinskih faktora. …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Odgovornost posmatrača

ePsihoterapija 15.08.2013. u Društvo, Škole i modaliteti, Transakciona analiza

Posmatrač je osoba koja je prisutna u nekom događaju, ali u njemu ne učestvuje. Tako glasi definicija posmatrača.

Svako ko se našao u situaciji da mu je potrebna pomoć zna koliko se teško oprašta posmatračima. Džudit Herman (u knjizi „Trauma i oporavak“) navodi reči prisiljene prostitutke koja ovako to opisuje: „Većina ljudi ne zna koliko ih oštro osuđujem zato što nisu ništa kazali. Jednostavno ih brišem sa spiska. Zauvek. Ti ljudi su bili u prilici da mi pomognu, a nisu ništa preduzeli. I reči političkog zatvorenika: „O holokaustu će se suditi ne toliko po broju žrtava koliko po veličini ćutanja“. …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Zašto je partnerska psihoterapija složenija od individualne?

ePsihoterapija 14.08.2013. u Partnerska psihoterapija, Škole i modaliteti

Psihoterapijska praksa ili jednostavnije rečeno  lečenje razgovorom, može se događati na relaciji terapeut – klijent, terapeut – dva klijenta, terapeut – porodica ili terapeut – grupa klijenata. Kada su ove dve poslednje, takozvana porodična i grupna terapija u pitanju, mogu je ređe obavljati i dva terapeuta ili terapeut i koterapeut. Međutim, prva dva oblika odnosno individualna i terapija parova (partnerska terapija), najčešće se obavljaju u prisustvu jednog psihoterapeuta. Naravno, ukoliko je to u interesu klijenta, individualna može poprimiti oblik partnerske (ukoliko uključimo i emotivnog partnera) ili porodične terapije (ukoliko se u proces uključi i klijentova primarna ili sekundarna porodica). Neki savremeni autori smatraju da su ovakve promene kroz proces rada sa jednim klijentom ne samo dozvoljene, već često i veoma poželjan način rada. Moje iskustvo govori da je u nekim slučajevima ovo zaista od velike pomoći klijentima. …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Stokholmski sindrom – dijagnoza zarad mira u kući

ePsihoterapija 07.08.2013. u Društvo, Mentalno zdravlje, Zlostavljanje

Stokholmski sindrom označava situaciju emotivnog zbližavanja otmičara i žrtve. Žrtva odbija da sarađuje sa ljudima koji pokušavaju da joj pomognu, aktivno ih ometa u tome i staje na stranu svog otmičara. Ona usvaja otmičarev vrednosni sistem i počinje da na situaciju gleda njegovim očima („mi protiv njih“). Naziv „Stokholmski sindrom“ uveo je psihijatar i kriminologN. Bejerotnakon pljačke banke i otmice talaca u Stokholmu, avgusta 1973. Četvoro radnika banke, tri žene i jedan muškarac držani su kao taoci pet dana. Nakon oslobađanja primećeno je njihovo neobično ponašanje: oni su se aktivno suprotstavljali policiji, odbijali da svedoče protiv otmičara, posećivali otmičare u pritvoru, a navodno se jedan od otmičara verio sa jednom radnicom (neki autori tvrde da je ta informacija o veridbi netačna i da je do zabune došlo zbog greške u prevodu vesti sa švedskog). …nastavak.

1 komentar | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Šta je pozitivna psihologija?

Danas se o pozitivnoj psihologiji može govoriti kao o pokretu koji dobija sve više pristalica unutar same psihologije ali i šire, a njeni počeci i popularizacija se vezuju za ime Martina Selidžmena čije knjige su prevođene i kod nas.

U svom čuvenom govoru 1998. godine kada je proglašen za predsednika Američke Psihološke Asocijacije (APA) te člancima koje je kasnije objavljivao (i postao 13. najcitiraniji autor! [po Haggbloom et al. 2002]), Selidžmen je kritikovao psihologiju koja je još od Drugog svetskog rata  fokusirana na psihopatologiju i redukciju simptoma. Po njemu, svojim fokusom na patologiji i lečenju, psihologija je postala “viktimologija” i usput zaboravila svoje najvažnije ciljeve. …nastavak.

1 komentar | Kliknite ovde da ostavite komentar.