Ulazite li u novu godinu sa nezavršenim poslovima?
Kalendar nam dosledno pokazuje da smo u decembru. Sitno brojimo dane do nove godine, a nedostatak debelog snežnog pokrivača doprinosi našem poricanju da je to istina. Većina nas ima utisak da je reč o šali, jer je ,,gotovo juče“ bio prvi januar kada smo imali bezbroj planova za ovu godinu. Dosta njih smo ispunili, ali neke nismo ni počeli ili smo ih ostavili na pola puta. Međutim, da li ćemo u novu godinu preostale nezavršene poslove vući umesto sanki velikim delom zavisi i od nas.
Mi ljudi smo bića želja. Želje su ono što nas pokreće kao nepresušno gorivo …nastavak.
Želim da se promenim, ali…
Rečenica „Želim da se promenim“ je toliko puta izgovorena u postojanju ljudskog roda da važi za univerzalnu misao koja ukazuje na kratkotrajni uvid osobe da način na koji svakodnevno funkcioniše i nije tako adaptivan.
Photo: David Sandel
Efekat ove rečenice je kratkotrajan za većinu ljudi i delimično se može objasniti mehanizmom koji imaju i žene nakon porođaja – mehanizam zaboravljanja negativnog iskustva i bola u cilju opstanka. Kod žena se ovaj mehanizam javlja kako bi se usudile da rode još jedno dete i tako produže ljudsku vrstu, …nastavak.
Ništa nije zabavno dok ne postaneš dobar u tome
Mnoge talentovane plesačice nikad nisu probale da plešu, a mnoge rođene balerine nikad nisu izdržale više od šest časova baleta. Takav scenario se ponavlja iznova i iznova u životu mnogih strasnih i pametnih mladih ljudi: zainteresuju se za neki projekat, ulože nadljudske napore da počnu da rade to što žele (da nađu školu plesa, partnera za tenis, opremu za mačevanje), da bi nakon par nedelja postali hodajuća skupina izgovora zašto to više nije za njih.
Uverenje da će nam aerobik, joga, ples ili italijanski biti zabavni i opuštajući čim počnemo sa časovima je ovaj svet uskratilo za mnoge sjajne plesače i učitelje italijanskog jezika. Istina je da ništa nije zabavno kad tek …nastavak.
Strast ili disciplina?
Kad je uspeh u pitanju, okruženi smo porukama tipa: „Ako nešto stvarno želiš, čitava vaseljena se uroti da to i ostvariš“ (ovu poruku je poslao Paulo Koeljo) ili „Ti možeš da postigneš sve što poželiš u životu“ (ovu poruku šalju anonimni roditelji svojoj deci svaki dan). Te poruke su umirujuće i motivišuće, ali one poručuju da sve što je potrebno jeste da nešto stvarno želimo. Govoriti o vrednom radu, odbijanjima i rizicima nije umirujuće. Tako odrastamo čekajući da pronađemo svoju inspiraciju, pravu strast u životu, da nešto stvarno odlučimo, pa da krenemo. Kod prvog neuspeha pomislimo – Šta ako roditelji nisu bili u pravu? Šta ako ne možemo sve što poželimo? Šta ako je za neke stvari kasno? I onda brzo pomislimo kako to što nas je zainteresovalo zapravo i nije toliko zanimljivo. I mi nastavimo da čekamo svoju inspiraciju.
Vredan rad i disciplina su potcenjeni, dok je u isto vreme strast prema poslu uveliko precenjena. Svaka strast splasne u nekom trenutku. Kad smo umorni, kad doživimo neuspeh ili odbijanje, tada nećemo biti naročito zainteresovani za …nastavak.
Moć odluke i strategija podsvesnog
Kako doneti odluku i izbeći kajanje
Donošenje odluka je ona tačka u kojoj određujemo u kom pravcu će se odvijati naš život. Prirodno, smisao odluke je želja da postignemo određeni cilj i tada dolaze do izražaja problemi koji se odnose na doživljaj kontrole i preuzimanja odgovornosti. Postojanje više alternativa i sloboda izbora imaju svoju cenu. Ona se ogleda u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati. Međutim, strah od nepoznatog i ostajanje u zoni komfora dovodi do propuštanja da prihvatimo ono što nazivamo „životna prilika“. Istraživanja pokazuju da se 75% ljudi kaje zbog nečega što nisu uradi. Izgleda da je lakše nositi se sa poznatim negativnim posledicama učinjenog, nego sa potencijalnim pozitivnim mogućnostima neučinjenog. …nastavak.
Zamke prokrastinacije
Problem odlaganja obaveza može vas opterećivati u različitim stepenu. Međutim, jasno je da većina nas zna na šta se misli kada se pomene tendencija da ono što bi trebalo da uradimo danas – ostavljamo za sutra… Ili od ponedeljka… Ili kada se ispune određeni, neophodni uslovi… Takvo ponašanje u psihologiji je poznato kao prokrastinacija.
Nemojte je nikada mešati sa lenjošću, kod koje ne postoji svest o postojanju zadatka, cilja ili problema. Kod odugovlačenja prisutna je svest o neophodnosti preuzimanja određenih akcija. Pošto se dotična aktivnost najčešće doživljava kao neprijatna, osoba je odlaže. Posledica takvog ponašanja je sabotiranje ostvarenja sopstvenih ciljeva ili sabotiranje rešavanja problema. Odlaganjem potrebne akcije problem se ne reševa i ne nestaje, a obaveze se gomilaju.
Ovim fenomenom mogu biti obuhvaćene sve oblasti života. Odlažemo obaveze u kući, na poslu, školi ili fakultetu, obaveze koje se tiču kontrole zdravlja ili praktikovanja zdravih stilova života. …nastavak.
Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Treba li uvek „misliti pozitivno“ ili je bolje biti pripremljen za najgoru moguću varijantu? Horoskopi i proročice…čemu opasnost ako i onako nije tačno? Treba li deci govoriti da su pametna ili je bolje da veruju da i nisu baš…da se ne bi opustila? Psihologija zapravo daje neke od ovih odgovora.
Zamislite sledeći eksperiment. Učitaljica dobija razred dece. Za otprilike polovinu joj je rečeno da nisu baš bistra, dok za drugu polovinu dobija informaciju da su iznadprosečno inteligentna. Ono što ne zna jeste da su istraživači izjednačili ove dve grupe- one se zapravo ne razlikuju u inteligenciji i svi imaju iste sposobnosti. Nakon nekog vremena, učenicima se zadaje test iz matematike. Šta mislite, koji je rezultat? Ne zaboravite- sposobnosti su im jednake. Ipak, grupa za koju je učiteljica verovala da je inteligentnija postiže bolje rezultate! U pedagogiji i menadžmentu se ovo naziva Pigmalion efekat, a odnosi se na fenomen da veća očekivanja od ljudi rezultuju boljom performansom. Ovaj efekat je zapravo oblik nečeg što je već dugo poznato u oblasti socijalne psihologije- samoispunjujućeg proročanstva. …nastavak.
Panični napad
Panični napadi su iznenadne epizode intenzivnog straha, uznemirenosti i osećanja ugroženosti koje obično nastaju naglo, traju od nekoliko minuta do pola sata, a retko i nešto duže. Mogu se javljati sa različitom učestalošću i varirati u svojoj težini.
Ovaj izrazito nelagodan osećaj prati i niz telesnih simptoma zbog čega se kod osobe javlja strah da joj se događa nešto strašno i da može umreti. Iako može biti veoma zastrašujuće za osobu, naročito ako se javlja prvi put, panični napad je bezopasan i ne ostavlja nikakve posledice. Usled zastrašujuće prirode ovog iskustva, osobe često razviju sekundarni strah − strah od toga da će se panični napad ponoviti i da bi on mogao izazvati srčani ili moždani udar − što nije tačno. …nastavak.
Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima
Feliks Baumgartner, ekstremni sportista koji je skokom sa preko 39.000 metara ostvario tri svetska rekorda i postao prvi čovek koji je probio zvučni zid samo u odelu, pripremao se za ovaj projekat čitavih pet godina uz podršku čitavog tima stručnjaka. Odgovarajući na pitanje novinara, nedugo nakon uspešnog prizemljenja, o tome da li je bilo trenutaka kada je razmišljao o odustajanju, iskreno odgovara da jeste i to mnogo puta. Ali, kako objašnjava, razvio je strategiju koja mu pomaže da se suoči sa velikim izazovima. Umesto razmišljanja o krajnjem „velikom“ cilju, radije se postepeno suočava sa jednim po jednim manjim zadatkom koji na kraju dovode do planiranog uspeha.