Anksioznost

Anksioznost je stanje uznemirenosti, napetosti i strepnje koje nije vezano za konkretan objekat ili situaciju (kao što je slučaj sa strahom). Osoba ima osećaj da će se nešto strašno dogoditi, uznemirena je, često oseća i/ili ispoljava psihomotornu napetost i nemir. Anksioznost može biti kratkotrajno stanje (npr. u situacijama pojačanog stresa) ili pak dugotrajno izraženo stanje koje osobi ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje.
Anksioznost se dovodi u vezu sa pojačanom aktivnošću autonomnog nervnog sistema zbog čega su važne vežbe relaksacije i fizička aktivnost. Dugoročno, međutim, anksioznost održavaju određena uverenja te obrasci ponašanja i mišljenja koji se mogu promeniti jedino psihoterapijom.


Zloupotreba i samoinicijativna upotreba anksiolitika (popularno “lekova za smirenje”) može pogoršati simptome i izazvati ozbiljnu zavisnost te se nikako ne preporučuje, ali neki lekovi u izvesnim situacijama, kada se uzimaju uz nadzor stručnjaka, mogu dati dobre rezultate u kombijanciji sa psihoterapijskim radom.


Simptomi anksioznosti mogu biti vrlo raznoliki (ubrzani rad srca, bol u grudima, tremor, glavobolje, bolovi u mišićima, osećaj opšte slabosti, “nervozan stomak”, bolovi u želucu, pojačana žeđ i često mokrenje, nesanica itd.) zbog čega se kod mnogih javljaju brige u vezi sa zdravljem i mogućim opasnim bolestima. Naravno, neophodno je isključiti druge uzroke simptoma (kao što su kardiološkie endokrinološke ili druge somatske bolesti).


Psihoterapija daje vrlo dobre rezultatu u lečenju kako generalizovane anksioznosti, tako i drugih stanja koja se dovode u vezu sa anksioznošću kao što su fobije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični napadi itd.





Pročitajte još:

Fobije
Panični napadi



Prijatelji

  • MESTO promene Temenos
  • Strenum-centar
  • Anđelija Simić - tvoja verovanja menjaju tvoj život