Status dijagnoze „internet zavisnost“ u savremenom društvu
Živimo u vremenu u kome se nepoznavanje računara tretira kao znak nepismenosti. Sa druge strane, baš u ovo vreme „cveta“ psihijatrijski diskurs koji pretenduje da progresivno fabrikuje nove dijagnoze. Situacija se dodatno usložnjava kada na scenu stupa novi poremećaj, tzv. Internet zavisnost. S pravom svi postavljaju pitanje da li se konzumacija Interneta može tumačiti kao forma patologije i neće li time psihijatrija dodatno erodirati sferu normalnosti. Ako svako ponašanje može biti indikator patologije i ako svako može biti korisnik psihijatrijske službe, šta onda ostaje normalno i ima li normalnih individua u savremenom društvu? Međutim, stvar može poprimiti i ozbiljnije razmere ako pred svakim ponašanjem popuštamo, spuštamo kriterijume, čime onda dozvoljavamo da mnoga problematična ponašanja zažive kao sastavni deo svakodnevnice. Gde onda treba smestiti Internet zavisnost na kontinuumu normalno – patološko? …nastavak.
Lucifer-efekat: kako „dobri“ ljudi postanu „zli“?
Naslov članka je zapravo naslov knjige u kojoj je čuveni profesor Univerziteta Standford, Philip Zimbardo, sumirao više od 30 godina svojih istraživanja o faktorima koji dovode do toga da obični, “normalni”, ljudi čine zla dela. U ovoj knjizi autor detaljno opisuje hronologiju i skup faktora u okruženju koji će stvoriti savršenu podlogu za činjenje zla što dovodi do transformacije koja je nazvana Lucifer efekat.
Zimbardo je postao poznat široj javnosti nakon kontroverznog eksperimenta nazvanog Standford Prison Experiment. Eksperiment se sastojao u tome što je 1971. godine, grupu od 24 dobrovoljca (koji su se prijavili da učestvuju u istraživanju iz oblasti socijalne psihologije) na slučajan način podelio u dve grupe- “stražare” i “zatvorenike”. Važno je napomenuti da su svi bili klinički zdravi, bez indikatora psihopatije. Oni su smešteni u pripremljeni “zatvor” u podrumu univerziteta. Učesnici su znali da će učestvovati u studiji, ali nisu bili upoznati sa detaljima o tome kada će se ona dogoditi, pa je lažno hapšenje “zatvorenika” u kome su bili javno privođeni policijskim automobilima uz pomoć policijskih službenika iz svojih kuća pred komšijama doprinelo početnom šoku. Prilikom dolaska u zatvor, “zatvorenici” su bili pretresani, obrijani, oduzeta im je odeća i zamenjena uniformama te dodeljeni brojevi kako bi se kreirao utisak poniženja. Uniforme i brojevi su uvedeni kako bi se depersonalizovali i kako bi im se otežalo da iskažu bilo kakve individualne karakteristike. “Stražarima” je data samo jedna instrukcija − da rade šta god da je potrebno da bi održali red u “zatvoru”. Istraživači su nadalje samo posmatrali događaje putem kamera i nisu se mešali. …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.