Kako prevazići hroničnu brigu…?

ePsihoterapija 24.10.2013. u Anksioznost, Mentalno zdravlje

Prirodno je da brinete. Ljudi brinu zbog  nečega što su možda pogrešno uradili ili još češće, zbog opasnosti koja bi mogla da im se dogodi. Brigom izražavate da vam je stalo do sebe, svoje budućnosti, okoline u kojoj živite, posla, dece, braka, prijatelja… do svih važnih aspekata života… Sama mogućnost da naše vrednosti mogu biti ugrožene, povod su za brižne misli. Medjutim,  hronična zabrinutost psihički iscrpljuje i osiromašuje život. Važno je praviti razliku između zdrave zabrinutosti i nezdrave, preterane brige.

U komplikovanom svetu u kome živimo postoji niz opasnosti,  a zdrava briga omogućava da te opasnosti predvidimo i da se za njih pripremimo. Prema tome, zdrava zabrinutost povećava našu spremnost da zaštitimo ono do čega nam je stalo,  nalazeći rešenje za probleme.  Takva vrsta zabrinutosti, vezana je za konkretnu situaciju, omogućava realno sagledavanje potencijalnih nevolja, mobiliše energiju i daje jasniji uvid u načine na koje bi nevolje mogli da predupredimo ili …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Asertivnost i asertivni trening 2. deo

ePsihoterapija 21.10.2013. u Asertivnost, Komunikacija, Samopouzdanje

Ako niste, pročitajte 1. deo.

Koji su benefiti asertivnog ponašanja?

Često čujem od polaznika treninga sledeću rečenicu: Šta vredi što sam ja asertivan kad onaj drugi (s kim komunicira) nije. Ono što je jedna od najvažnijih lekcija asertivnosti, a to potvrđuju i reakcije polaznika, je kada im „klikne“ da se mi ponašamo asertivno zbog sebe, a ne zbog toga kako će druga osoba reagovati. To je zapravo lekcija o preuzimanju odgovornosti. Preuzeti odgovornosti znači priznati da su naša ponašanja naš izbor – preuzimajući odgovornost za sopstveno ponašanje dajemo sebi slobodu izbora. To je moja odluka i ja stojim iza toga, šta god da se posle desilo (neću reći puj pik ne važi, ili drugi je kriv za to ako je posledica neka koja mi se ne dopada). Prihvatanje posledice znači da prepoznajemo da i drugi imaju pravo da odreaguju kako žele i kako im odgovara, a ne kako bismo mi želeli. Na primer, ako mi nešto tražimo od drugih, oni imaju pravo da nas odbiju; ako mi nekoga odbijemo (kažemo ne), taj neko može da se razočara u nas, a i ne mora (ima pravo da reaguje po svom nahođenju i svojoj …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Asertivnost i asertivni trening 1. deo

ePsihoterapija 16.10.2013. u Asertivnost, Komunikacija, Samopouzdanje

S obzirom da reč asertivnost vodi poreklo iz engleskog jezika (assertiveness) i u tom obliku se odomaćila kod nas, pre svega u stručnoj javnosti, u nastavku teksta biće pojašnjeno šta se podrazumeva pod asertivnošću kao psihološkim pojmom. Samim tim biće jasnije koji aspekti edukacije i intervencije su sastavni deo treninga asertivnosti kao metoda ličnog rasta i razvoja proisteklog iz prakse kognitivno-bihejvioralno orijentisanih terapija.

Asertivnost je stil u komunikaciji koji ima svoje karakteristike na kognitivnom,  afektivnom i na ponašajnom planu. Ponašajni plan je onaj koji prvo uočimo, bilo da analiziramo sadržaj onoga šta je rečeno (verbalnu poruku) ili način na koji je poruka poslata tonom glasa, pogledom, telesnim stavom, ponekad i bez reči (neverbalni nivo). Na kognitivnom planu, preduslov za asertivno reagovanje je fleksibilna i pozitivna životna filozofija koja vodi ka adekvatnom emocionalnom reagovanju, bez snažnih i sputavajućih emocija kao što su anksioznost i depresivna …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

 

Pregorevanje terapeuta koji Spasava

ePsihoterapija 14.10.2013. u Transakciona analiza

Pregorevanje nije posledica umora od previše posla. Jer da jeste, u tom slučaju bi jedan duži odmor pomogao. Pregorevanje se razlikuje od premora po tome što ne radimo više nego što bi trebalo već radimo nešto što nije naša odgovornost i za šta nismo kompetentni.

U psihoterapijskom odnosu to izgleda ovako: na terapiju dolazi klijent koji je dugo pokušavao da pomogne sebi na razne načine i sada se oseća bespomoćno i beznadežno. Nakon izlaganja problema klijent nam se obraća rečima: „Ja više ne znam šta da radim, sve sam pokušao. Ovako više ne vredi živeti. Zato sam se obratio Vama“. Klijent skida svu odgovornost i moć sa sebe i predaje je terapeutu. Terapeut koji je slab na ovakve pozive potpuno preuzima na sebe odgovornost za klijentov život, klijentove odluke i za dalji tok terapije (dakle, počinje da radi nešto za šta nije kompetentan). Sve što očekuje od klijenta je da redovno dolazi na seanse. Terapeut postaje …nastavak.

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.