Sajber nasilje – kada za dete ne postoji sigurno mesto
Vršnjačko nasilje je oduvek postojalo. Za generacije rođene osamdesetih godina i ranije ono je podrazumevalo verbalno i fizičko maltretiranje koje se dešavalo u školskom dvorištu, kantini, na putu do škole itd. Za generacije rođene kasnije, vršnjačko nasilje dobija jednu dodatnu, daleko suroviju dimenziju. Za decu koja danas odrastaju nasilje se preselilo na Internet, dobilo novo ime – sajbernasilje, i poprimilo oblike koje mnogi roditelji i učitelji ne vide i ne razumeju.
Izvor: WorldPulse
Deca se koriste društvenim mrežama kako bi zlostavljala drugu decu i to rade na razne načine: …nastavak.
Kompleksna traumatska reakcija
Jednostavan posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nastaje nakon jednog izolovanog traumatskog događaja. Osoba tačno zna zbog čega se javljaju njeni simptomi. Sećanje i snovi su vezani za konkretan događaj. Klijent zna od kada njegovi problemi počinju. Međutim, kod kompleksnog PTSP-a ne postoji vreme “pre” i “posle”. Kompleksni PTSP nastaje nakon dugotrajne, ponavljane traumatske situacije. Situacije porodičnog nasilja, rat, ponavljano seksualno zlostavljanje, incest, logor, jesu situacije gde se traumatski događaji ponavljaju jedan za drugim. U tim situacijama osoba je u nekoj vrsti zatočeništva iz koje ne vidi izlaz. Simptomi PTSP-a kod ljudi koji su preživeli ovakav vid nasilja nisu vezani za jedan konkretan događaj. Oni ne osećaju da je događaj van njih, jer je trauma postala srž njihovog identiteta. Džudit Herman, koja je 1992. godine prva istakla značaj stvaranja zasebne dijagnoze Kompleksnog PTSP-a, u knjizi „Trauma i oporavak“ tu razliku opisuje ovako: „Dok se pacijenti sa prostim posttraumatskim stresnim poremećajem ponekad plaše da će izgubiti razum, pacijenti sa složenim poremećajem često osećaju da su izgubili sebe“. Oni često ne doživljavaju nasilje koje su preživeli kao uzrok njihovih tegoba. Toliko su dugo živeli u tome da je to postalo deo njihove svakodnevice. Žena koja je bila u nasilnom braku može doći na terapiju, izneti svoje simptome i usput vam reći: “Jeste, moj muž je ponekad preke naravi, ali kakve to veze ima sa ovim?” Tendencija da se adaptiramo na nasilje koje dugo traje i da vremenom prestajemo da ga prepoznajemo kao značajno prikazana je u naslovu filma Incest Trauma Centra: “Novo je da sam bila zlostavljana”. Upravo zbog toga se i tretman kompleksnog PTSP-a razlikuje od tretmana jednostavnog PTSP-a. Ne stavlja se naglasak na suočavanje sa samim traumatskim događajem, iz prostog razloga što ne postoji samo jedan takav događaj.
Osoba koja je preživela jedan traumatski događaj govoriće o svom životu „pre“ i „posle“ tog događaja. Na primer, reći će da je ranije volela da se šeta sama, a da se sada toga plaši. Ranije nije imala nikakvih problema sa spavanjem, a sada ne može da zaspi ako je tišina u sobi. Ona tačno zna šta je uzrok njenih tegoba. Međutim, ako je osoba živela u situaciji nasilja …nastavak.
Stokholmski sindrom – dijagnoza zarad mira u kući
Stokholmski sindrom označava situaciju emotivnog zbližavanja otmičara i žrtve. Žrtva odbija da sarađuje sa ljudima koji pokušavaju da joj pomognu, aktivno ih ometa u tome i staje na stranu svog otmičara. Ona usvaja otmičarev vrednosni sistem i počinje da na situaciju gleda njegovim očima („mi protiv njih“). Naziv „Stokholmski sindrom“ uveo je psihijatar i kriminologN. Bejerotnakon pljačke banke i otmice talaca u Stokholmu, avgusta 1973. Četvoro radnika banke, tri žene i jedan muškarac držani su kao taoci pet dana. Nakon oslobađanja primećeno je njihovo neobično ponašanje: oni su se aktivno suprotstavljali policiji, odbijali da svedoče protiv otmičara, posećivali otmičare u pritvoru, a navodno se jedan od otmičara verio sa jednom radnicom (neki autori tvrde da je ta informacija o veridbi netačna i da je do zabune došlo zbog greške u prevodu vesti sa švedskog). …nastavak.
Lucifer-efekat: kako „dobri“ ljudi postanu „zli“?
Naslov članka je zapravo naslov knjige u kojoj je čuveni profesor Univerziteta Standford, Philip Zimbardo, sumirao više od 30 godina svojih istraživanja o faktorima koji dovode do toga da obični, “normalni”, ljudi čine zla dela. U ovoj knjizi autor detaljno opisuje hronologiju i skup faktora u okruženju koji će stvoriti savršenu podlogu za činjenje zla što dovodi do transformacije koja je nazvana Lucifer efekat.
Zimbardo je postao poznat široj javnosti nakon kontroverznog eksperimenta nazvanog Standford Prison Experiment. Eksperiment se sastojao u tome što je 1971. godine, grupu od 24 dobrovoljca (koji su se prijavili da učestvuju u istraživanju iz oblasti socijalne psihologije) na slučajan način podelio u dve grupe- “stražare” i “zatvorenike”. Važno je napomenuti da su svi bili klinički zdravi, bez indikatora psihopatije. Oni su smešteni u pripremljeni “zatvor” u podrumu univerziteta. Učesnici su znali da će učestvovati u studiji, ali nisu bili upoznati sa detaljima o tome kada će se ona dogoditi, pa je lažno hapšenje “zatvorenika” u kome su bili javno privođeni policijskim automobilima uz pomoć policijskih službenika iz svojih kuća pred komšijama doprinelo početnom šoku. Prilikom dolaska u zatvor, “zatvorenici” su bili pretresani, obrijani, oduzeta im je odeća i zamenjena uniformama te dodeljeni brojevi kako bi se kreirao utisak poniženja. Uniforme i brojevi su uvedeni kako bi se depersonalizovali i kako bi im se otežalo da iskažu bilo kakve individualne karakteristike. “Stražarima” je data samo jedna instrukcija − da rade šta god da je potrebno da bi održali red u “zatvoru”. Istraživači su nadalje samo posmatrali događaje putem kamera i nisu se mešali. …nastavak.
Rano agresivno ponašanje – Kako ga prepoznati?
Iako agresivnost već dugi niz godina predstavlja predmet istraživanja, sve do danas nije stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Različiti autori naglašavaju različite aspekte agresivnosti, pa su definicije agresivnog ponašanja brojne i raznolike. Međutim, većina se autora ipak slaže u tome da se agresivnim ponašanjem drugoj osobi nanosi šteta određene vrste. Berkowitz (1988) je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponašanje (fizičko ili verbalno) sprovedeno sa namerom da se neko povredi (bilo fizički ili psihički).
Različiti autori prave različite podele agresivnosti. Među njima najznačajnija je podela na direktnu (otvorenu) i indirektnu (skrivenu) agresivnost (Björkqvist, 1992a). Direktna agresivnost se odnosi na svako ponašanje koje sadrži otvoreno iskazanu nameru da se neko povredi. Šteta se nanosi direktno, «licem u lice». Kod fizičke se agresivnosti šteta ili bol nanosi prvenstveno korištenjem fizičke sile (npr. guranje, udaranje), dok kod verbalne agresivnosti prevladavaju verbalne strategije (npr. vikanje, vređanje). …nastavak.
Zlostavljanje menja dečiji mozak
Mozgovi dece odgajane u nasilnom porodičnom okruženju liče na mozgove vojnika izloženih borabama, tvrde psiholozi.
U istraživanju rađenom uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) je uvrđeno da se kod grupe dece koja su bila izložena nasilju u porodici, javljaju karakteristični aktivacioni obrasci u delovima mozga zaduženim za obradu pretnje i bola. Slični obrasci su ranije ustanovljeni kod vojnika izloženih ratnim uslovima. …nastavak.