Priroda promiskuiteta
Iako stručna psihološka, psihoterapijska i psihijatrijska literatura najčešće definišu promiskuitet kao “oblik seksualnog ponašanja u kome je prisutna česta promena seksualnog partnera, odnosno neodrživost zadovoljenja seksualnih potreba samo sa jednim partnerom” što ne govori ništa o moralnim aspektima takvog ponašanja a još manje o (ne)kvaltetima takvih osoba, ipak je kod nas a često i u svetu prisutna osuda ove pojave koja se naročito odnosi na žene koje ispoljavaju ovakve oblike ponašanja. Prvi deo ove definicije nema puno smisla jer se postavlja pitanje šta znači “česta promena partnera” i koliko neko treba da ih promeni da bi se ovako klasifikovao? U nekim zapadnim kulturama prosečan broj seksualnih partnera je veći, a u nekim drugim kulturama je manji, što znači da je taj broj irelativan i da se menja od kulture do kulture tako da ovakvo shvatanje promiskuiteta ne može da dopre do same suštine ove pojave. Međutim, drugi deo ove definicije je ipak plodonosniji jer skreće pažnju na zadovoljenje potreba, što je mnogo inteligentnija opaska. Zašto? Celokupan ovaj članak, baziraću na rečenici poznatog glumca, režisera i scenariste Vudi Alena a ona glasi “ Sve u životu je u vezi seksa, osim seksa….!” …nastavak.
Dočekati penziju
5 komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Gardnerova teorija inteligencija
H. Gardner je 1983. u svojoj knjizi “Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences” predložio potpuno novu konceptualizaciju inteligenciju, tzv. teoriju višestruke inteligencije koja je zasnovana na kritici stava da postoji samo jedna inteligencija kao univerzalna sposobnost koja se može meriti kroz standardne psihometrijske instrumente. Tvrdeći da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudskih sposobnosti, snažno se zalagao za ideju da treba govoriti o individualnim snagama i slabostima koje se ispoljavaju kroz sedam odvojenih dimenzija (ili inteligencija):
- muzičko-ritmička
- vizuo-spacijalna
- verbalno-lingvistička
- telesno-kinestetička
- interpersonalna (socijalna)
- intrapersonalna
- logičko-matematička
Kasnije je, u drugom izdanju svoje knjige, dodao još dve:
- naturalistička
- egzistencijalisčka
Svoju teoriju je zasnovao na proučavanju kako opšte populacije, tako i slučajeva ekstremno nadarene dece (tzv. savanata), osoba sa povredama glave, ljudi iz različitih kultura i eksperata i virtuoza u određenim disciplinama. Danas je njegova teorija naročito popularna među pedagozima jer pruža širi i optimističniji spektar potencijalnih sposobnosti na čijem razvoju se može raditi te više načina na koje se može biti “pametan”.
Slika prikazuje sedam stilova učenja opisanih na osnovu Gardnerove teorije. Glavna ideja jeste da umesto da se koristi samo jedan stil, na osnovu svojih “inteligencija” ljudi bi trebalo da odaberu one stilove učenja koji će odgovarati ličnim stilovima i preferencijama koristeći tako različite potencijale u cilju ostvarivanja najveće moguće efikasnosti.
Navedene veštine se mogu kreativno kombinovati tako što ćete, na primer, sami ili u grupi, na osnovu sadržaja i grubog pregleda materijala, osmisliti i napraviti plakate, ceduljice i druge vrste obeleživača koristeći verbalne (i/ili vizuelne) simbole. Plakati mogu biti raspoređeni po prostoru na osnovu povezanosti materije. Samim procesom kreiranja plakata počinje učenje, a produbljivanje znanja i detaljnije povezivanje detalja se nakon čitanja učvršćuje doradama plakata. Oni kasnije služe za lakše podsećanje, pa u skladu sa stilom koji vam najviše odgovara možete ponavljati glasno, prezentovati grupi, šetati po prostoru itd. Mnoge teorije učenja sugerišu da je zapravo dubina obrade informacija ono što najviše doprinosi zapamćivanju, a ukoliko sam proces učenja učinite zanimljivim i kreativnim, obezbedićete kompleksnu obradu informacija na više nivoa svodeći potrebu za dosadnim mehaničkim memorisanjem na minimum. Cilj je da se, kavlitetno učeći, dobro i zabavite. Iskoristite svoje sposobnosti na kreativne načine i podelite iskustva sa nama.
Dijagram preveden i prilagođen na osnovu materijala Blue Mango learning systems.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
III kongres psihoterapeuta Srbije
U organizaciji Saveza društava psihoterapeuta Srbije, od 17 – 20. oktobra će se održati Treći kongres psihoterapeuta u Beogradu (hotel M Best-Western).
Tema ovogodišnjeg kongresa “Pripadnost i različitost – integracije u psihoterapiji” kao i prethodnih godina poziva na razvoj i promišljanje psihoterapijske teorije i prakse kod nas, naglašavajući važnost insistiranja na profesionalnom identitetu psihoterapeuta koji nadilazi razlike u pristupima pojedinih modaliteta …nastavak.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.