Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi

ePsihoterapija 11.01.2018. u Briga o sebi, Emocionalna inteligencija

Komunikacija medju ljudima odvija se svakodnevno i na različite načine. Rečima koje upućujemo jedni drugima, govorom tela, izrazom lica, bojom i visinom glasa… Medjutim, kako komuniciramo sa drugima, na isti ili sličan način mi komuniciramo i sa samim sobom. Neki ljudi to rade često, gotovo svakodnevno, dok ima i onih koji se sebi nikada ne obraćaju.


Izvor: Mother Nature Network – www.mnn.com

Najčešće se ljudi sebi obrate onda kad naidju na neki problem ili nešto pogreše. Tada su skloni da sebi upućuju veoma negativne poruke koje obezvredjuju i diskvalifikuju ličnost osobe. …nastavak.

 

Ako se desi da me svi napuste?

ePsihoterapija 02.12.2017. u Emocionalna inteligencija, Samopouzdanje

Kako se osećate kada pomislite da biste mogli ostati sami, ostavljeni od svih važnih i bliskih osoba u vašem životu? Ovo je malo verovatna situacija i mnogima se verovatno čini da je tako nešto apsolutno nemoguće, ali postoje i oni ljudi koji zaista osećaju ovu vrstu straha.

Strah od napuštanja je jedan od bazičnih strahova. On često ima korene u …nastavak.

 

Kad nas neko ne voli, a ni ne poznaje nas

ePsihoterapija 02.11.2017. u Emocije, Emocionalna inteligencija

Jednom, kad sam bila mala, moja najbolja drugarica je htela da ja pročitam neku knjigu koja se njoj mnogo dopadala, a nije imala sa kim da priča o njoj jer je niko drugi nije pročitao. Meni ta njena knjiga nije na prvi pogled bila zanimljiva, pa je ona primenila najbolju moguću taktiku da me nagovori da je pročitam.

Rekla je: „Devojčica o kojoj je u knjizi reč me mnogo podseća na tebe. Mislim da bi se i ti njoj jako svidela.“ Mogućnost da se ja svidim glavnoj junakinji knjige! Ona mora da je neka posebna devojčica. Naravno da sam se odmah zainteresovala za knjigu. …nastavak.

 

O onima što kažu „Meni se to nikad ne bi desilo!“

ePsihoterapija 19.10.2017. u Emocionalna inteligencija, Prijatelji

Jedna moja drugarica često piše o ličnim stvarima, ličnim neuspesima, strahovima, koje nije lako reći javno. Nije od onih što povraćaju po nepoznatim ljudima svoje bolne teme, nego tek povremeno napiše nešto intimno. A onda ima jedna žena, njena prijateljica, koja joj uvek prokomentariše te njene tekstove, uvek u istom duhu:

„Meni se to nikada nije dogodilo!“
ili „Ne mogu da zamislim zašto si to uradila“ …nastavak.

 

Zašto je lepo i važno voditi dnevnik

ePsihoterapija 13.10.2017. u Emocionalna inteligencija

Ne postoji pravilo kako se piše dnevnik. Možete ga počinjati sa „Dragi dnevniče“, možete sa „Draga neka-konkretna-osoba“, možete se obraćati i sebi u budućnost, možete umesto svega toga svakom danu dati neki naslov po nečemu važnom što vam se tog dana dogodilo, a može i bez naslova. Nema pravila. Rekla bih da je jedino vrlo važno da upišete datum.

U dnevnik možete pisati šta god želite. Možete pisati konkretne događaje koji su se taj dan dogodili. „Dragi dnevniče, …nastavak.

 

Biti sebi dobar

Svako ima svoj način na koji tretira sebe. Ako se upustimo u malo istraživanje samo u svom okruženju, doći ćemo do zaključka da način samotretmana ne zavisi od toga koliko je neko obrazovan, uspešan, moćan, lep, zgodan… Samotretman zapravo je najviše povezan sa tim koliko osoba prihvata sebe.
Šta to znači?

Svako od nas ima unutrašnji dijalog koji se svakodnevno odvija u vezi sa različitim pitanjima iz našeg života. Taj unutrašnji dijalog …nastavak.

 

Ljutnja je znak poštovanja onoga na koga se ljutimo

ePsihoterapija 29.09.2017. u Emocionalna inteligencija

Ljutnja je osećanje koje je neopravdano na zlom glasu. Njen loš publicitet potiče od činjenice da je neprijatna za podnošenje. Takođe, sa ljutnjom često ne znamo šta da radimo. Ne znamo uvek kako da tu energiju koju nam ljutnja daje iskoristimo na pravi način.


Izvor: www.panoramaaudiovisual.com

Jer ljutnja nam daje energiju s razlogom. Roditelji retko uče decu kako da izraze ljutnju, a najčešće ih samo kažnjavaju ako ljutnju ispolje na neadekvatan način (udaranjem, vikanjem itd). Naravno, ni roditelji nisu od svojih roditelja dobili bolju edukaciju po pitanju ove emocije. …nastavak.

 

Kad prijatelj insisitira na poveravanju

ePsihoterapija 03.09.2017. u Emocionalna inteligencija, Prijatelji

Jednom sam bila na kafi sa poznanicom. Nismo se znale dobro, tek onako iz viđenja, ali mi je bila veoma zanimljiva i draga. Uz kafu, ona mi je otvorila dušu i ispričala neke vrlo lične i bolne stvari koje su joj se tada događale u životu.

Razgovarale smo o tome i, čini mi se, bilo joj je lakše. Kasnije tokom razgovora ona me je pitala neke lične stvari o meni, o kojima mi nije bilo prijatno da pričam, niti sam želela. …nastavak.

 

Knjige koje volimo nas uče o nama samima i daju nam odgovore

ePsihoterapija 16.08.2017. u Društvo, Emocionalna inteligencija

Volim da pitam ljude sa kojima radim o njihovim omiljenim knjigama, serijama i filmovima. Prvo zato što ljudi vole da pričaju o tome. A drugo, zato što se u tim stvarima koje volimo krije mnogo toga o nama samima. Podstičem ljude da razmisle zašto su im baš te knjige, priče, serije posebno drage.

Na primer, ima jedna dečija serija koju ja volim i gledam ponovo i ponovo već decenijama. Zove se …nastavak.

 

Kako da podnesemo „nezasluženu“ nesreću ili gubitak?

Kada nam se u životu dogode stvari koje su jako teške, i koje ne umemo sebi da objasnimo, težimo da tražimo uzroke tih stvari. Nekako smo u našoj civilizaciji navikli da svaka posledica ima svoj uzrok i da smo mi nekako na to uticali, ili da smo mogli to da sprečimo; da smo lošu sreću zaslužili. Teško je, najčešće, prihvatiti suprotno, da se stvari događaju kao plod slučajnosti, da nije moguće sve stvari objasniti i razumeti i da sve stvari nemaju uzrok.

Kada nam se dogodi patnja, kada ne znamo kako sa njom da se izborimo, težimo da tražimo takav uzrok, takav odgovor na pitanje i nekako smo skloni da pitamo: „Zašto ja? Zašto se meni baš to dogodilo? Čime sam ja ovo zaslužio?“. …nastavak.