Nojeva barka

ePsihoterapija 18.05.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Masturbacija ~

Imam najčudniji posao na svetu. Ne, zaista! Većina verovatno i ne zna da tako nešto postoji. Pre ovog posla bio sam sasvim običan čovek, bankarski činovnik iz Alte, grada sa severnih obronaka Norveške. Vodio sam jednostavan, čak dosadan život – kuća, posao, kafana, kuća. Šta drugo i možeš da radiš u mestu koje je uvek ovako hladno. Hmm, ni slutio nisam da ću se trideset godina kasnije obresti na još hladnijem mestu. Mislio sam da takvog mesta nema ili ga bar ljudska vrsta ne naseljava. Prevario sam se…


Izvor: pbs.org

…nastavak.

 

Mirisi slobode

ePsihoterapija 18.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Drapetomanija i dizestezija etiopis ~

Dragi prijatelju,

ne znam ko si, gde živiš, niti kada si ovu poruku pronašao. Ipak, zovem te prijateljem jer ću sa tobom podeliti svoje najintimnije misli. Za početak, da ti se predstavim. Ja sam Džon iz Džordžtauna sa severa Amerike. Radim kod Mišela, zemljoposednika. Dobar je to čovek. On ima jako lepo imanje, par jutara zemlje prekrivene kukuruzima. Nas je 30-ak, a njih dvojica – Mišel i pomoćnik Žorž. Mi po ceo celcati dan radimo u polju, odabiramo zrele plodove, tovarimo ih i nosimo do kolibe, one još nespremne preoremo kako bi im podstakli rast. Žega je velika pa se lako umaramo. Mišel i Žorž posmatraju i kontrolišu naš tempo rada i stalno strepe za naše zdravlje. Pri tom posebno nadziru moje i ponašanja meni sličnih.


Izvor: Lewis Hine Photographs

…nastavak.

 

Stanari ludnice

ePsihoterapija 03.04.2016. u Antipsihijatrija, Istorija psihologije, Priče

~ Rozenhanov eksperiment ~

Bilo je to davnih 70-ih, a sećam se kao da je bilo juče. Bruklin, svetla velegrada, iz Engleske nam dolazi svež val anarho panka. Imam 22-e godine, studiram psihologiju, čini mi se ceo svet je predamnom. Ljudi se socijalizuju na okolnim protestima, kroz grad tutnji muzička revolucija, a ja imam pametnija posla. Teško je čak i zamisliti da nekome u to vreme može da se dešava nešto interesantnije. Ali može, uveriću vas.
Izvor: Avedonfoundation

Dolazim na svoje prvo predavanje. …nastavak.

 

Održana tribina “Institucija i sloboda”

ePsihoterapija 11.07.2013. u Antipsihijatrija, Vesti

Tribina Institucija i sloboda”: prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji održana je 18. i 19. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Okrugli stolovi, iskustva naših i stručnjaka iz Italije, ali i aktivno uključivanje učesnika od kojih su mnogi i sami preživeli brojna traumatična iskustva nasilnih  psihijatrijskih tretmana je doprineo emotivnom i aktivističkom duhu čitavog događaja.

U okviru tribine je prikazan film “Bio jednom grad ludaka” sniman po istinitim događajima, govori o istoriji transformacije klasične nasilne institucije psihijatrije u procesu deinstitucionalizacije psihijatrijske moći i iskustvima ukidanja psihijatrijskih bolnica u Italiji. U filmu je na autentičan, emotivan i veoma intenzivan način prikazano iskustvo Franka Bazalje i ekipe uključene u transformaciju psihijatrijske bolnice (u Goriciji od 1961 i Trstu od 1971) od mesta totalne kontrole do mesta izbora i veselja, ali i brojnih prepreka i izazova sa kojima su se entuzijastično nastrojeni stručnjaci sretali na putu društvenih promena. …nastavak.

 

Alternativne vizije ludila: Antipsihijatrijski pokret

ePsihoterapija 25.05.2013. u Antipsihijatrija, Kritički diskurs

Antipsihijatrijski pokret nudi veoma plodno tle za alternativna razmatranja koncepta duševne bolesti. Ipak, radi što dinamičnijeg prikaza mogućih vizija „ludila“ izdvojena su tri autora koja zastupaju dijametralno suprotne pozicije: R. D. Leng – koji izdiže ludilo na pijadestal, T. S. Sas – koji ga potpuno isključuje, i D. Kuper – koji ga postavlja u istu ravan sa normalnošću.

Leng – ludilo kao potencijal  – Prećutno se smatra da čitav pokret antipsihijatrije počinje Lengovim delom „Podeljeno Ja“ (1957), koje jasno oslikava razliku između  psihijatrijskih i antipsihijatrijskih koncepcija po pitanju načina na koji se određuje i interpretira priroda duševnog poremećaja (prvenstveno psihoze), i njegov status u odnosu na biće i saznanje. Leng se oštro suprotstavlja klasičnim psihijatrijskim pretpostavkama, po kojima je shizofrenija organski poremećaj, navodeći da tako nešto nije i ne može biti dokazano, budući da se od shizofrenije ne umire, te nije ispunjen uslov po kome bolesno stanje mora biti fizički štetno za osobu. Sa druge strane, on ne smešta „ludilo“ u psihu, već smatra da je ono zavisno od statusa koji osoba ima u svetu u kome živi. Po njemu, shizofrenija nije medicinska bolest, već pre jedna vrsta specifičnog socijalnog kontakta, koji je zavistan od moralnih aspekata sredine u kojoj iskrsava. Bolest posmatra kao poremećaj življenja u čijoj osnovi je ontološka nesigurnost. Čovekov položaj u svetu određen je odnosom snaga između njegovog Pravog i Lažnog Ja. Podela ličnosti na doživljaj Ja koji nam je nametnula sredina i doživljaj sebe kakvi smo stvarno i kakvi želimo da budemo, oblikuje naš status u svetu. Ukoliko je Lažno Ja previše odvojeno od Pravog Ja, i ukoliko je zaokupilo veći deo ličnosti, osoba je, po Lengovom mišljenju,  u većem riziku od poremećaja. …nastavak.