Marihuana za ili protiv?

ePsihoterapija 11.05.2014. u Marihuana, Mentalno zdravlje, Zavisnost

U prošlom tekstu razmatrali smo neke razloge za i protiv marihuane. Sada ćemo specifičnije izdvojiti neka njena dejstva.

Mehanizam delovanja

Aktivni sastojci smole Cannabisa su izomeri tetrahidrocanabinola, od kojih je najzastupljeniji i najznačajniji delta-9- tetrahidrocanabinol (THC). Revolucionarno otkriće je pronalazak receptora za kanabinoide u ljudskom mozgu, do kojih su došla novija istraživanja (Knežević-Tasić, 2009). Supstanca mozga zvana Anandamida je jedna od komponenata koja se vezuje za ovaj receptor, a zatim i 2-AG supstanca koja je nađena u još većoj količini od Anandamide. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima. Takođe, THC se direktno kroz krv i placentu trudnice prenosi na fetus …nastavak.

 

Tri milenijuma marihuane

ePsihoterapija 13.02.2014. u Marihuana, Mentalno zdravlje, Zavisnost

Čini se da se svet deli na one ZA marihuanu i one PROTIV. Ono što onemogućava dijalog između suprotstavljenih polovina je što se ni jedni ni drugi ne oslanjaju na činjenice, već na svoja ubeđenja. Ubeđenja za ili protiv donose se brzo, lako i u skladu sa celokupnom ličnošću.

Prikaz jedne realne situacije:

Osoba ima 15 godina, i oko nje kruži džoint. Na osnovu čega će osoba doneti odluku – da ili ne? Na osnovu toga koje informacije poseduje o džointu kao instituciji.

Koje informacije poseduje prosečan mladi čovek? Od čega se sastoji džoint, šta je to što treba da uvede u svoje telo? Možda ga to ni ne zanima. I kad jede čokoladu, ne čita njen sastav, jede čokoladu jer je prijatna, a nikome nije škodila. To su dovoljni razlozi za odluku o čokoladi …nastavak.

 

Priroda promiskuiteta

ePsihoterapija 29.09.2013. u Seksualnost, Zavisnost

Iako stručna psihološka, psihoterapijska i psihijatrijska literatura najčešće definišu promiskuitet kao “oblik seksualnog ponašanja u kome je prisutna česta promena seksualnog partnera, odnosno neodrživost zadovoljenja seksualnih potreba samo sa jednim partnerom” što ne govori ništa o moralnim aspektima takvog ponašanja a još manje o (ne)kvaltetima takvih osoba, ipak je kod nas a često i u svetu prisutna osuda ove pojave koja se naročito odnosi na žene koje ispoljavaju ovakve oblike ponašanja. Prvi deo ove definicije nema puno smisla jer se postavlja pitanje šta znači “česta promena partnera” i koliko neko treba da ih promeni da bi se ovako klasifikovao? U nekim zapadnim kulturama prosečan broj seksualnih partnera je veći, a u nekim drugim kulturama je manji, što znači da je taj broj irelativan i da se menja od kulture do kulture tako da ovakvo shvatanje promiskuiteta ne može da dopre do same suštine ove pojave. Međutim, drugi deo ove definicije je ipak plodonosniji jer skreće pažnju na zadovoljenje potreba, što je mnogo inteligentnija opaska. Zašto? Celokupan ovaj članak, baziraću na rečenici  poznatog glumca, režisera i scenariste Vudi Alena a ona glasi “ Sve u životu je u vezi seksa, osim seksa….!” …nastavak.

 

Pušači pod lupom psihologa

ePsihoterapija 31.01.2013. u Ličnost, Zavisnost

Ekonomska kriza koja nije zaobišla ni našu zemlju primorala je brojne pušače da odustanu od svoga poroka. Ipak, ima i onih koji su pronašli alternativne načine da udovolje svojim porivima, bilo da su prešli na jeftinije cigarete, bilo da su počeli da kupuju duvan na meru. Čini se, neki bi učinili sve da ne odustanu od ovakve vrste „uživanja“. Imajući u vidu da je u skorije vreme pušenje, koje je ranije smatrano nezdravom navikom, dostiglo status psihijatrijske dijagnoze nazvane nikotinska zavisnost (F 305.1), ova tematika zahteva opsežnije razmatranje. Do sada je dobro poznat udeo fiziologije u stvaranju bilo kog tipa zavisnosti, pa je stoga važno proširiti vidike i sagledati značaj psiholoških faktora u stvaranju i održavanju nikotinske zavisnosti. Kroz sažeti prikaz četiri najobuhvatnije psihološke studije o pušačima saznaćemo odgovore na pitanja postoji li karakterističan profil ličnosti adolescenta koji će postati pušač, da li crte ličnosti ili faktori okruženja imaju veći uticaj na ovu odluku, koje sve razvojne putanje konzumiranja cigareta postoje, zašto neki ljudi lakše, a neki veoma teško ostavljaju duvan, koji sve tipovi pušača postoje, da li se pušači od nepušača  razlikuju u pogledu temperamenta i karaktera, kao i da li na ovu sklonost imaju uticaj raspoloženje i  veštine prevladavanja problema? …nastavak.

 

Status dijagnoze „internet zavisnost“ u savremenom društvu

ePsihoterapija 25.12.2012. u Društvo, Internet, Kritički diskurs, Zavisnost

Živimo u vremenu u kome se nepoznavanje računara tretira kao znak nepismenosti. Sa druge strane, baš u ovo vreme „cveta“ psihijatrijski diskurs koji pretenduje da progresivno fabrikuje nove dijagnoze. Situacija se dodatno usložnjava kada na scenu stupa novi poremećaj, tzv. Internet zavisnost. S pravom svi postavljaju pitanje da li se konzumacija Interneta može tumačiti kao forma patologije i neće li time psihijatrija dodatno erodirati sferu normalnosti. Ako svako ponašanje može biti indikator patologije i ako svako može biti korisnik psihijatrijske službe, šta onda ostaje normalno i ima li normalnih individua u savremenom društvu? Međutim, stvar može poprimiti i ozbiljnije razmere ako pred svakim ponašanjem popuštamo, spuštamo kriterijume, čime onda dozvoljavamo da  mnoga problematična ponašanja zažive kao sastavni deo svakodnevnice. Gde onda treba smestiti Internet zavisnost na kontinuumu normalno – patološko? …nastavak.

 

Zavisnost od Interneta i mozak

ePsihoterapija 24.01.2012. u Internet, Vesti, Zanimljivosti, Zavisnost

Zavisnost od Interneta se još uvek smatra kontroverznim pitanjem među stručnjacima jer se ne lažu svi da se o tome može govoriti kao o pravoj zavisnosti. Nova istraživanja zasnovana na skeniranju mozga dobrovoljaca, međutim, pokazuju da se vreme provedeno na Internetu može dovesti u vezu sa strukturnim promenama na mozgu.

Istraživanje je rađeno na osobama koje svakodnevno provode veći deo dana u igranju online igrica. Utvrđeno je da je ovo povezano sa nastankom depresije, povećanom iritabilnošću, podbacivanjem u školi i povećanom impulsivnošću. …nastavak.