Zamke prokrastinacije

Problem odlaganja obaveza može vas opterećivati u različitim stepenu. Međutim, jasno je da većina nas zna na šta se misli kada se pomene tendencija da ono što bi trebalo da uradimo danas – ostavljamo za sutra… Ili od ponedeljka… Ili kada se ispune određeni, neophodni uslovi… Takvo ponašanje u psihologiji je poznato kao prokrastinacija.

Nemojte je nikada mešati sa lenjošću, kod koje ne postoji svest o postojanju zadatka, cilja ili problema.  Kod odugovlačenja prisutna je svest o neophodnosti preuzimanja određenih akcija. Pošto se dotična aktivnost najčešće doživljava kao neprijatna, osoba je odlaže.  Posledica takvog ponašanja je  sabotiranje ostvarenja sopstvenih ciljeva ili sabotiranje rešavanja problema. Odlaganjem potrebne akcije problem se ne reševa i ne nestaje, a obaveze se gomilaju.

Ovim fenomenom mogu biti obuhvaćene sve oblasti života. Odlažemo obaveze u kući, na poslu, školi ili fakultetu, obaveze koje se tiču kontrole zdravlja ili praktikovanja zdravih stilova života.

Istraživanja pokazuju da 24% procenta ljudi pati od hroničnog odugovlačenja. Najčešći uzrocisi su: nedostatak samokontrole, perfekcionizam, strah od neuspeha  ili strah od uspeha, strah od kritike, nesigurnost u sebe, nesposobnost da se napravi ispravna procena vremena neophodnog za izvršenje nekog zadatka, pasivna agresija, buntovništvo, osećanje da je život isuviše kratak za trivijalne obaveze.

Kako se samozavaravamo – mehanizmi odugovlačenja

Savremeni način života doveo je do povećanja aktivnosti koje odvlače pažnju i pogoduju porastu problema odugovlačenja. Televizija i turske, španske serije; kompjuter i internet, različite sprave za zabavu… u velikoj meri provociraju nedostatak samokontrole i odugovlačenje. Suptilna zavaravanje kroz aktivnost podrazumevaju uslovljavanje početka posla nebitnim, ali čija je funkcija da nam smanje osećanje krivice i nelagodnost: „Moram prvo da pregledam poštu pa ću raditi na planovima za sledeći period“. Iskusni u odugovlačenju znaju  da i entuzijazam u nekoj novoj aktivnosti zapravo predstavlja olakšanje koje pobuđuje odlaganje neprijatnih poslova. Sposobnost da radimo više poslova u isto vreme – multitasking, može biti korisna veština, ali on je često i oblik prikrivene prokrastinacije.

Počinjem od sutra ili od ponedeljka, može biti predmet šale, ali suštinski to su najčešći načini na koji ostavljamo sebi lufta i održavamo dobro raspoloženje uprkos nezavršenim obavezama. Stalno odlaganje neminovnog se komplikuje osećanjem krivice, porastom anksioznosti, samooptuživanjem i depresijom povodom odlaganja. Ova osećanja pojačavaju neprijatnost nastalu odlaganjem i  učvršćuju izbegavajuće ponašanje.

Pogrešni načini da pomognemo sami sebi

Ako pokušavate da se motivišete tako što ćete sebi govoriti otprilike ovo: „Ja to moram da uradim“, ili „Ako ovo ne uradim posledice će biti užasne“ ili „Za taj posao mi je potrebno posebno raspoloženje ili inspiracija“ i pri tome zamišljate samu aktivnost i neprijatnost koju ona proizvodi, sasvim je sigurno da ćete sabotirati sebe pogrešnim načinima motivacije. Motivacija preko rigidnih zateva, straha od posledica ili neprijatnosti izvođenja aktivnosti pojačava otpor i emocionalne blokade i samim tim održava a ne rešava problem odugovlačenja.

Kako prevazići odugovlačenje

Problem sa davanjem direktnih saveta ljudima koji odugovlače je činjenica da je to često uzaludno. Osoba koja odugovlači je veoma svesna svog ponašanja, često raspolaže i zanačajnim brojem mogućih tehnika za prevazilaženje problema, ali odlaže njihovo praktikovanje. Ali i pored svega dobro je znati:

• Upoznajte motive i razloge koji stoje u pozadini odugovlačenja.
• Upoznajte i prihvatite sebe kao kompleksno ljudsko biće. To podrazumeva suočavanje sa sopstvenim manama i nesavršenostima, ali i realno sagledavanje svojih snaga i potencijala.
• Razvijate filozofiju racionalnog, kontrolisanog hedonizma, koja zarad dugoročne dobrobiti i zadovoljstva zagovara kratkoročno prihvatanje bola, patnje i neprijatnosti. Prisetite se situacija koje su vam donele zadovoljstvo baš zato što ste u njihovo ostvarenje uložili puno truda i odricanja. Sve što vredi zaista ima cenu.
• Uporedo radite na promenama navika pri čemu nastojte da vam očekivanja ne budu prevelika. Počnite od malih zahteva i skromnih ciljeva i upravljajte sobom donoseći odluke i određujući nagrade za dostignute ciljeve.
• Šta god da počnete da radite neka to bude tek po nekoliko minuta, vaš mozak neće odoleti a da ne teži završavanju započetog.
• Razvijajte efikasnu motivaciju. Pravite plan imajući u vidu da isplanirate obavljanje prvo neprijatnih, a zatim prijatnih aktivnosti. Takođe prvo se pozabavite hitnim, rutinskim aktivnostima, a zatim važnim ali ne hitnim.
• Preuzmite odgovornost za sopstveno vreme i lični život. To vam daje slobodu da menjate ono što vam se ne dopada,  razvijajući se kao ličnost.

Pročitajte još:

Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima