Kako nedovršeni poslovi iz prošlosti oblikuju sadašnjost

Kada se pomene izraz „nedovršeni posao“ uglavnom se pomisli na neku nedovršenu obavezu svakodnevice, zaboravljen važan dogadjaj ili neki bitan datum.

Sve pomenuto jeste i nedovršeno, ali kada se o nedovršenim poslovima govori u psihološkim terminologijama najčešće se podrazumevaju sve one misli, osećanja ili ponašanja koja nisu imala adekvatan izraz u prošlosti, te tako ostala zamrznuta oblikujući sadašnjost svaki put kada neka nova situacija nekim svojim obeležjem bar i malo podseti na one slične iz prošlosti. Moć tog katapulta gotovo je trenutna i veoma intenzivna uz tešku i slabu unutrašnju samokontrolu onoga ko se u ovoj situaciji nadje kao glavni akter.

Mehanizam nastanka i delovanja ovih nedovršenih poslova može se objasniti činjenicom da su sve pomenute misli, osećanja ili ponašanja nekada predstavljala našu autentičnu potrebu za izražavanjem. Kako su ona tada bila frustrirana i nisu postigla adekvatno zadovoljenje, probudila su sigurno veliko nezadovoljstvo. Ukoliko je ta neostvarenost ponovljena nekoliko puta ili je postala podrazumevani obrazac dovela je do nagomilavanja ne samo pomenutog nezadovoljstva, već i ljutnje ili besa zbog njihove hronične frustriranosti.

Budući da je ovakvo stanje veoma neprijatno i daleko od prave prirode pojedinca, kako bi izbegla nelagodnost i „psihološki preživela“ osoba ulaže ogromne količine energije kako bi što bolje funkcionisala odvojena od svoje prave prirode. Pomenuta iskustva su veoma bolna i najčešće vezana za postupke važnih drugih iz daleke prošlosti kada su njihova ponašanja ili mišljenja bila neprimerena i doživljena kao nekorektna i traumatična. Posledično su ona uzrokovala osećaj neadekvatnosti i nedovoljne lične vrednosti koja u sadašnjosti mogu biti kočnica za mnoge aktivnosti.

Osoba najčešće nije svesna uzroka nekih ponašanja koja je sprečavaju u slobodnom življenju i trudeći se da ih odgonetne ona nebrojeno puta može tragati za tim uzrokom u sadašnjosti, pripisujući ih nepovoljnim životnim okolnostima ili ličnoj nekompetentnosti. Ovaj posao je najčešće uzaludan jer uzrok ovakvih osećanja kao što je pomenuto ne nalazi se ovde i sada i samim tim svoje razrešenje tu ne može ni imati. Potisnuta bol usled neprijatnih emocionalnih doživljaja blokirana je zbog straha da osoba neće biti u stanju da je podnese što jeste u redu jer suočavajući se sa konstantnih odbacivanjem, neprihvatanjem ili negacijom ličnog iskustva ili doživljaja, stvara se plodno tle za razvoj mnogih psiholoških poteškoća i stanja.

Kako bi se oslobodila blokirana psihološka energija i približila se svom autentičnom biću, osoba najpre mora postati svesna svih svojih blokada u vidu „nedovršenih poslova“. Ponekad je ovo dug i možda težak put opterećen intenzivnim emocijama, najčešće tuge, ljutnje ili besa na sve one čijim tretmanom u prošlosti osoba nije bila zadovoljna. Međutim, ovo ne sme biti razlog za odustajanje jer završavajući svaki od njih osoba se približava svojoj autentičnoj prirodi, dozvoljava sebi da živi spontano, po svom ukusu i budi radost u svim svakodnevnim poduhvatima.

Jelena Dragičević Berat, MA, master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. U radu koristi integrativni pristup kombinovanjem metoda iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatra da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada podstiču razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje ciljeva.

Pročitajte još:

Biti sebi dobar
Unutrašnji samogovor kao odraz odnosa prema sebi
Potiskivanje emocija – korak ka razvoju bolesti