Kako da uspešno komuniciramo sa decom?

Deca se uče veštini komunikacije od nas i zato bi uvek trebalo pronaći vremena da se razgovara sa njima. Komunikacija je veoma važna da bismo shvatili osobine, mišljenje i osećanja drugih ljudi kao i sebe.

Kada komuniciramo sa decom, često se pitamo da li su oni zaista čuli ono što smo im rekli, a još češće mislimo da ne žele da nas poslušaju. Međutim, veliki deo ovog „nesporazuma“ može biti i posledica načina na koji komuniciramo. Evo kako bismo mogli na jednostavan način da prilagodimo našu komunikaciju deci:

• Osnov svake interakcije je da postoji poverenje bez kojeg nema dogovora ni uspešne komunikacije;
• Budite svesni da je komunikacija uvek između dva ili više učesnika, obezbedite da obe strane (u našem slučaju, to su roditelj i dete) ravnomerno saopštavaju mišljenja i da postoji uzajamno razumevanje;
• Važna je usaglašenost verbalne i neverbalne komunikacije, odnosno da naše ponašanje, držanje tela, izraz lica, ton kojim govorimo i sl. prati ono što govorimo (npr. ako kažemo detetu da ga volimo ali se ponašamo nezainteresovano za njega, ne gledamo ga, ne zagrlimo, obraćamo se hladnim tonom, dete će primiti ovu drugu informaciju koju pokazujemo ponašanjem ili će biti zbunjeno i neće znati šta da misli ni kako da se ponaša);
• Izuzetno je važno da govorite polako, jasno i direktno, da koristite jednostavne reči koje deca razumeju (npr. izbegavati izraze: pedantan, ciničan…) pri čemu treba izbegavati nedoumice kao i dvosmislenosti;
• Govorite pravilno (ne tepajte) da bi deca isto tako naučila;
• Gledajte decu u oči, posebno pri ozbiljnim razgovorima (npr:„Gde si ostavio mamine ključeve“);
• Uvek imajte na umu da ste vi model na koje se deca ugledaju i pokazujte im svojim ponašanjem primer koji želite da i oni usvoje
• Dozvolite da deca imaju i iskažu drugačije mišljenje od vašeg, čime ćete podsticati njihovu individualnost i samostalnost
• Pažljivo slušajte svoju decu. Ovo podrazumeva da usmerite svoju pažnju na ono što vam dete govori, bez obzira na to koji vas hitan posao čeka. Važno je da tokom razgovora sa detetom

zaista uložite napor da razumete šta želi da vam poruči. Ako dovoljno pažljivo slušate, naučićete da prepoznate njegove potrebe. Ponekad je detetu samo potrebno da vidi da ga razumemo, a dobićete i više materijala za pregovaranje ukoliko su u pitanju neke vazne teme. „Bog nam je dao dva uha i jedna usta da možemo da slušamo dvaput više nego što govorimo“

Kako da uspešnije slušamo svoje dete?

• Pokažite zanimanje – okrenite se detetu i gledajte ga u oči. Prekinite svoju trenutnu aktivnost i usredsredite se na dete. Budite mu fizički blizu.
• Reagujte verbalno i neverbalno (“aha” , “shvatam” “da” uz klimanje glavom, smešak, pokrete tela…)
• Postavljajte umesna pitanja – ne previše i ne bavite se detaljima (npr. pitanja: “šta” “kako” “zašto”)
• Pokažite da cenite poglede i mišljenja svog deteta – ne treba ih olako osuđivati kao glupe i besmislene
• “Slušajte” očima – posmatrajte ponašanje svog deteta, možda će tako pre ispoljiti osećanja
• Slušajte njegove reči
• Dajte detetu do znanja da razumete njegova osećanja, tako će se lakše poveriti
• Pripazite na vlastite reakcije – jer način na koji reagujemo utiče na način na koji dete razgovara sa nama

Kada pažljivo slušamo svoje dete mi mu nesvesno i neverbalno prenosimo određene poruke: “Razumem šta mi govoriš” , “Zainteresovan sam i stalo mi je” , “Prihvatam te kao osobu takvu kakva jesi” , “Poštujem tvoja razmišljanja” , “Ne kritikujem te i ne pokušavam te promeniti” . Od poruka koje šaljemo detetu (bilo da su verbalne ili neverbalne), pogotovo onih koje se ponavljaju od ranog detinjstva, zavisi u kakvu će se ličnost dete razviti, koliko će koristiti svoj potencijal, da li će ono sebe prihvatiti i imati samopouzdanja. Zato je važno da se učimo funkcionalnim i zdravim obrascima komunikacije.

Šta nije dobro primenjivati u komunikaciji sa decom?

U komunikaciji sa decom ne preporučuje se raspravljanje u nedogled, naširoko i nadugačko objašnjavanje, kao ni da govorimo ono što ne mislimo, vičemo ili koristimo fizičko kažnjavanje. VIKANJE JE NAJGORI NAČIN KOMUNIKACIJE!  U toj situaciji je bolje duboko udahnuti, izaći na 5 minuta i onda se smireno vratiti problemu. „Ako morate da vičete na decu, niste im dovoljno blizu“  (Virgil Hardin)

Kako da komuniciramo sa decom kada naiđemo na određene probleme?

• Primer: roditelji se razvode. Sedite sa svojom decom (oba roditelja) i otvoreno razgovarajte o problemu. Iskreno i jasno objasnite zašto se događa ta situacija. Izbegavajte kriviti jedni druge. Obećajte deci da ćete ih voleti i brinuti o njima. Dozvolite im da postavljaju pitanja.
• Primer: dete temperamentno reaguje. Razjasnite detetu njegove osećaje. Istaknite prilike kada se ono dolično ponaša. Pokažite mu model svojim ponašanjem. Postavite pravila ponašanja.
• Primer: dete ne izvršava domaće zadatke. Odredite vreme za obaveze i igru u toku dana, nadgledajte dete po povratku iz škole i učinite da mu vreme provedeno sa vama bude zabavnije.
• Primer: dete želi da izlazi do kasno. Ako je dete u pubertetu najbolje je sa njim napraviti dogovor prema kome ćete u nekoj meri ispuniti detetove želje, a za uzvrat će ono imati obavezu da poštuje pravila i granice koje vi postavite.

Postoji jedna poučna pesmica koja govori o tome šta je deci potrebno od nas i kako nas ona sama uče jednostavnoj i uspešnoj komunikaciji:

Ako te tvoje dete potraži pogledom – pogledaj ga !

Ako te tvoje dete dodirne svojim rukama – zagrli ga !

Ako te tvoje dete dodirne svojim usnama – poljubi ga !

Ako ti tvoje dete želi nešto reći – poslušaj ga !

Ako se tvoje dete oseća bespomoćno – pomozi mu !

Ako se tvoje dete oseća usamljeno – prati ga !

Ako se tvoje dete oseća žalosno – uteši ga !

Ako se tvoje dete oseća obeshrabreno – ohrabri ga !

Pročitajte još:

Saradnja škole i roditelja
Terapijska moć igre
Rano agresivno ponašanje – Kako ga prepoznati?