Devojčicama koje ove jeseni kreću u srednju školu…

ePsihoterapija 17.07.2017. u Deca i mladi, Samopouzdanje

Nemoj se previše meriti sa ljudima iz tvoje škole ili razreda. Treba da znaš da su oni u tvom životu samo mala barica u moru ljudi koji tek čekaju da ih upoznaš. Tek nasumično izabrana gomilica tvojih vršnjaka.

Ako tu nema prijatelja za tebe, ako tu niko ne smatra da si sjajna, ako te tu niko ne razume, ako tu niko nije tvoj, to ni slučajno ne znači da takvog nekog nema nigde.

Srednju školu je nekad najvažnije izdržati. Stisnuti zube i izgurati do kraja jer mnogo bolje stvari dolaze kasnije. Svoje jato ćeš nalaziti celog života, sa raznih strana skupljene, jednog po jednog.

Nemoj meriti svoju vrednost ni po ocenama profesora. Ubrzo ćeš shvatiti koliko su profesori samo ljudi i koliko su njihove procene ponekad pogrešne, a često motivisane ljutnjom. I nikada, nikada nemoj verovati nekome ko ti onako olako kaže da ti nisi za nešto. Iskreni, dobronamerni savet se tako ne govori. Tako se govore samo reči kojima želimo da kaznimo i povredimo nekoga i u kojima jednostavno nema istine.

Nemoj juriti za onim popularnim, šarenim, zabavnim ljudima koji su uvek u centru pažnje, koji imaju najlepše sve, najčudnije hobije i vole najluđe sportove. Takvim ljudima je ponekad previše važan sopstveni izlog i u njihovom srcu možda nema mesta ni za koga drugog osim za njih same. Oni nemaju kapacitet za prava prijateljstva, već samo za površne, zabavne i lagane odnose. Nisu svi šareni ljudi takvi, ali mnogi jesu.

Voli ljude koji tebe vole. I traži u tihim ljudima sakrivene bisere. Čitav život nije dovoljan da zaista sasvim upoznaš jednu osobu.

Nosi i voli ono što zaista voliš, iako niko drugi to ne voli. Iako misle da je to glupo ili detinjasto. Imaš moć da ih uveriš da su tvoje stare zelene cipelice zapravo divne, tako što ćeš s poštovanjem i ljubavlju pričati o njima. Neke ljude nikada nećeš uveriti. Tu samo odmahni rukom, reci „Ipak nisu zelene cipelice baš za svakoga“, i nastavi svojim putem.

Nemoj se baviti sportom da bi se zategla ili smršala. Bavi se sportom jer tvoje telo traži pokret i jer je zabavno. Seti se zašto si trčala, preskakala, penjala se i plivala kad si bila mala.

Traži momka sa kojim se osećaš bezbedno, u svakom smislu. Sa kojim ćeš ti biti ti. Sa kojim nikada nećeš sebi morati govoriti „To je normalno. Ti nisi normalna što ti to smeta.“ Nije važno da li se on drugima dopada ili ne. Kao i sa zelenim cipelicama, ako im pokažeš zašto ti se dopada, i njima će se dopasti. Ljudi su plitki, znaš. Lako donose sud i lako ga im je promeniti.

I nemoj se plašiti da budeš sama. Zaljubi se u svoj život pre nego što se zaljubiš u nekog momka.

Nemoj olako odbacivati ljude samo zato što ne dele tvoja interesovanja. Nekada je srodna duša onaj ko podržava i neguje tvoja interesovanja, iako ih sam nužno ne deli sa tobom. Kad bolje razmisliš, zar nije dragocenije kada se neko potrudi i pronađe ti knjigu koju dugo tražiš i želiš, iako ne zna ništa o njoj, nego neko ko je samo jednako voli kao i ti.

Nemoj se nikada stideti svojih roditelja, zbog nekog njihovog ponašanja pred tvojim poznanicima. Nemoj prodavati jeftino ljude koji te vole zbog nekoga kome ne značiš ništa.

Nemoj biti gruba, zajedljiva i razdražljiva prema članovima tvoje porodice. Oprostiće ti oni, oprostićeš i ti sama sebi, ali ružno je. Stvarno je ružno. Ne možeš sebi popraviti raspoloženje tako što ćeš ga nekome drugom pokvariti.
Ako tata ne priča sa tobom onoliko koliko to ti se čini da to rade druge tate, pogledaj šire sliku. Možda pričanje nije njegova jača strana, mnogim tatama nije. Pa se onda seti šta sve drugo on radi za tebe i koliko mu značiš.

Ako nekoga tvog, nekoga tebi važnog više nema na ovom svetu, ti pričaj sa njegovom slikom. Ili, još bolje, u svojim mislima. I ne veruj slepo naučnicima kada tvrde da čovek kad umre nestaje u svakom obliku zauvek. Ako mene pitaš, to su izmislila mala deca obučena u tela naučnika, prepadnuta od pomisli da ispadnu naivna i da im se smeju.

Nemoj nikome na društvenim mrežama reći nešto što ti nije lako da mu kažeš uživo. Tog nekog ćeš povrediti jednako kao da si mu rekla u lice. I pamtiće tvoje reči dok je živ. Nemoj povređivati ljude olako.

Nemoj odgovarati prijateljima vrckavim, lukavim, a uvredljivim komentarima. Onim komentarima koji „začepe usta“. Ti ćeš možda izgledati pametna u tom trenutku, možda će to biti tvoja mala verbalna pobeda, ali ćeš sasvim sigurno izgubiti njihovu ljubav i poverenje. A to nije vredno toga.

U slobodno vreme obuci trenericu i patike, izađi napolje i živi svoj dan. Nemoj gubiti vreme, samopouzdanje i životni polet u ogledanju u izlozima. U svečanim prilikama se obuci lepo.

I na kraju dana piši dnevnik, značiće ti mnogo. Nemoj da te mrzi. I ne cepaj stare stranice. Sada ih se možda stidiš, ali neće mnogo vremena proći kada ćeš se diviti toj devojci kakva si bila.


Pročitajte još:

Sajber nasilje – kad za dete ne postoji sigurno mesto
Strast ili disciplina
Ništa nije zabavno dok ne postaneš dobar u tome

2 komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Komentari

  • Sanja kaže:

    Ovo je jedan divan,poucan tekst. Preporucila bi ga svim srednjoskolcima bez obzira na pol da bi decaci lakse skapirali te iste devojcice… Malo mi je zao sto ja na ovakav tekst nisam naisla kad sam posla u prvi razred gimnazije i kad su neke moje drage drugrice postale naprasno bivse drugarice.

  • Ivana kaže:

    Ovo je sjajno. Obožavam ovaj tekst! Hvala ti mnooooooogo. U jednom tekstu si napisala sve ono što sam ja želela da mi neko kaže, jer sebi nisam verovala.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *