Da li su nam potrebni psihoterapeuti u Srbiji?

Kada se pre nekoliko godina pojavio novi šifrarnik delatnosti, radovali smo se njegovom osavremenjavanju. Na veliko razočarenje, u njemu se i dalje ne pominje psihoterapijska struka, pa se terapeuti moraju dovijati pod kojim šiframa da registruju praksu.

S druge strane, osvanule su, među ostalima, i sledeće šifre:

01.26 Gajenje uljnih plodova (uključuje gajenje kokosovih oraha i uljnih palmi)
01.44 Gajenje kamila i lama
01.70 Lov (lovljenje morskih sisara na obali kao što su morževi i tuljani)
03.11 Morski ribolov (lov kitova, ljuskara i mekušaca, sipa, kornjača, morskih krastavaca i sunđera)

S obzirom na posećenost stručnih kongresa i ličnih kontakata, snažnog sam uverenja da u Srbiji imamo više psihoterapeuta nego kitolovaca ili odgajivača kamila, ali možda je u pitanju profesionalna pristrasnost. Možda bi moglo da se diskutuje o tome koje su nam delatnosti strateški važne za razvoj, ali opet nekako dolazim u kontakt sa sumnjom da će nas kokosovi orasi i morski krastavci spasti. I opet, verovatno zbog lične profesionalne pristrasnosti, verujem da Srbiji trebaju obučeni psihoterapeuti.

Svakodnevno sam u kontaktu sa velikim brojem ljudi koji ih traže. Mali je broj institucija koje imaju zaposlene psihoterapeute. Međutim, zbog velikih kvota i obima posla, oni često nisu u prilici da ponude uslugu psihoterapije velikom broju ljudi.

U delu sajta posvećenom psihoterapeutima je detaljnije objašnjeno šta je sve potrebno da biste imali sertifikovanog psihoterapeuta. U kratkim crtama, prvo je neophodno da neko završi osnovni fakultet (medicinski, filozofski/psihologija itd.) a zatim krene na zasebne dugogodišnje edukacije iz nekog priznatog modaliteta (u proseku 5-7 godina). Za to vreme obavlja stručnu superviziranu praksu, polaže završne ispite (koji su veoma zahtevni), a zatim aplicira za nacionalne i evropske sertifikate koje odobravaju nezavisne komisije. Možda će vas iznenaditi, ali se o psihoterapijskoj praksi ne uči gotovo ništa na fakultetima. Nekada su postojale zasebne specijalizacije, ali toga odavno više nema. A ovo ujedno znači da ambiciozni profesionalci moraju potpuno sami snositi (značajne i visoke) troškove sopstvene terapijske edukacije koje se odvijaju na nezavisnim institutima ili u inostranstvu.

I na kraju, imamo ljude koji su zavšili fakultet. Sami uložili još godine dodatnih usavršavanja uz znatna lična i materijalna ulaganja. I na kraju imaju zanimanje, koje veliki broj klijenata traži, ali ga institucije ne mogu priznati (jer ne postoji kao zasebno zanimanje u našim kategorizacijama). Pa se dodatna edukacija ne može čak ni smatrati prednošću prilikom apliciranja za posao.

Dodatno, u Srbiji još uvek ne postoji nikakav zakon koji bi regulisao psihoterapijsku praksu. A to znači da se praktično svako može predstavljati kao psihoterapeut bez straha od posledica. I nije retko da vidite oglase sledeće sadržine:

Skidam crnu magiju, hipnotizer i psihoterapeut. Novogodišnji popust!
Izrađujem dnevne i mesečne horoskope. Tumačim snove. Psihoterapeut.

Iako naravno postoje univerzalni standardi struke (obično preuzeti iz sredina koje su ovu oblast uredile zakonom), a crna magija, astrologija i druge slične oblasti nisu deo njih, problem je što samozvane proroke, magove i vračare niko ne može sprečiti da se samoproglase i psihoterapeutima jer ne postoji zakon koji bi ih sprečio. Zanimanje psihoterapeuta ne postoji u zemlji Srbiji.

Pomenuh na početku da me veliki broj ljudi kontaktira kako bi pronašli profesionalnu podršku i pomoć koja im je potrebna. Obično im uspešno pomognem da pronađu adekvatno obučene profesionalce. Postoji i jedan broj za koje ne uspem. I onda mi samo ostaje da strpljivo i uz, moram prizati izvestan napor za očuvanjem profesionalnog dostojanstva, objasnim da – ne, ne skidam crnu magiju, ne umem da tumačim natalne karte i ne znam ništa o proricanju sudbine iz dlana. Svakako izgubim deo magijske moći i “profesionalnog” ugleda, ali još uvek ne odustajem od ideje da ću uspeti da objasnim šta je i čemu tačno služi psihoterapija.

Pročitajte još:

Za psihoterapeute
Istorija kriznih SOS linija
Greške u psihoterapijskom radu: transakciono-analitički pristup greškama
Tradicionalni muškarci i psihoterapija