Život i školovanje Nikole Šugara – II deo

Nikola Šugar je rođen pre 120 godina, 25. avgusta 1897. godine u Subotici. Bio je najmlađe od četvoro dece Perl Pauline i Bele Šugara, trgovca konfekcijskom robom. Šugarov otac je rođen u Mađarskoj. U vreme njegovog rođenja imao je 40 godina, a majka 25. Porodica je bila građanska, nereligiozna i ne previše bogata. Šugar je imao starijeg brata i dve sestre. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Subotici, bio je odličan učenik i jedini je u porodici nastavio školovanje.

Želeo je da studira medicinu u Budimpešti, ali je odbijen i tamo i u Beču (postoje indicije da pravi uzrok odbijanja leži u njegovom jevrejskom poreklu). Na kraju je uspeo da se upiše na studije medicine u Pragu gde je diplomirao 1923. godine. Nakon toga odlazi u Berlin gde se zainteresovao za psihoanalizu i završio specijalizaciju (lekar specijalista za nervne bolesti). Provodi dve godine na didaktičkoj analizi kod Feliksa Boehm-a. Usavršavanje nastavlja u Beču, gde je slušao Frojdova predavanja i upoznao Anu Frojd. Postao je član bečkog psihoanalitičkog društva (1933-1938), a nakon toga Budimpeštanskog psihoanalitičkog društva (Klajn, 1989).

Kao odrastao, Nikola Šugar je bio mršav čovek, 175-180 cm. Imao je tamno smeđu talasastu kosu i plave oči. Kako navodi Klajn, po spoljašnjem izgledu se ne bi moglo reći da je bio lep. Imao je karakteristično, malo pogrbljeno, držanje dok mu je glava bila blago nagnuta na desnu stranu, a rame podignuto na gore. Lice je izgledalo blago nakrivljeno na istu stranu na koju i glava i odavalo je utisak blagog grča. Većini poznanika, Šugar je bio simpatičan. Bio je omiljen u društvu zbog svog smisla za humor, velikog znanja i širokog obrazovanja. Istovremeno, bio je veoma povučen i zatvoren. Donekle misteriozan, krajnje rezervisan i povučen, nesklon da priča o sebi. Klajn navodi da se smatra da je izbegavao fotografisanje, jer ga nema na grupnim fotografijama događaja za koje se zasigurno zna da im je prisustvovao. Nikada se nije ženio, niti češće pojavljivao u društvu jedne žene, iako je bio omiljen u ženskom društvu. Šugar je bio veliki ljubitelj muzike i često posećivao koncerte. Upravo se njegovoj povučenosti mogu pripisati teškoće da se dođe do više biografskih podataka. Učenici koje je imao na analizi su navodili da se čvrsto držao psihoanalitičkih principa i nikada nisu mogli da naslute šta o nečemu misli (Klajn, 1989).

Otac mu je umro 1934.godine, sedam godina nakon što se vratio iz Beča i otvorio privatnu praksu u Subotici. Majka je umrla u Aušvicu, a tokom Drugog svetskog rata je izgubio brata i jednu sestru. Poslednji put je viđen pred kraj rata u logoru Terezin. Zvanično je proglašen mrtvim 1945. godine.

Kuća Nikole Šugara

Šugar se, nakon školovanja u inostranstvu, vratio u Suboticu i 1927. godine otvorio privatnu praksu u Trumbićevoj 20 (danas ul. Petefi Šandora).

Podaci do kojih smo došli, međutim ukazuju na neke najasnoće. Na primer, „Bedeker Subotice i kupališta Palić“ iz 1928. godine (Arhiv Subotice) navodi kao adresu dr Nikole Šugara Trumbićevu 20. Izvori iz tog vremena navode da su se na toj adresi nalazili „Gradski spasavaoci“ (služba hitne pomoći) i nije jasna Šugarova veza sa ovom službom (s obzirom da Klajn navodi samo podatak da je volonterski radio kao konsultant za Jevrejsku bolnicu). Ista adresa je navedena kao adresa stanovanja i u dokumentu „Lični podaci za imenik lekarske komore“ (Arhiv grada Beograda). U izvorima smo naišli na još jednu adresu, navedenu u „Telefonskom imeniku Subotice“ iz 1937. godine – Štrosmajerova 8. Moguće je da je jedno bilo adresa stanovanja, a drugo adresa ordinacije u kojoj je primao pacijente.
Obišli smo obe lokacije i pokušali da dođemo do podataka o tome da li su sačuvani izvorni objekti. Nada je postojala jer je većina objekata u Subotici nakon Drugog svetskog rata ostala očuvana i zadržala iste brojeve.

Trumbićeva 20

Na ovoj lokaciji (danas ul. Petefi Šandora) nalazi se prizemna kuća koja izgleda kao noviji objekat.
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture smo istražili istoriju lokacije i vlasništva nad objektom u bivšoj Trumbićevoj 20, koja nije dala nikakve značajne podatke. Međutim, imali su sačuvane fotografije u boji, od pre 15-20 godina, na kojima se vidi isti objekat kao i danas, uz očigledno naknadno urađene manje građevinske izmene. Stoga smo pristupili pretrazi još starijih fotografija i zahvaljujući g. Dejanu Mrkiću iz Gradskog arhiva Subotice, došli do fotografije jedne sahrane iz 60-tih godina na kojoj se vidi ista ova kuća. Ovde se ponovo vidi praktično isti objekat i vrlo je verovatno da je baš ovako izgledao i pre rata. Ovo navodi na zaključak da izvorni objekat jeste sačuvan, ali je tokom vremena pretrpeo nesrećne građevinske izmene zbog čega danas ostavlja mnogo lošiji utisak nego u izvornom obliku. Izgleda, dakle, da kuća u kojoj je Šugar živeo i/ili radio pre II svetskog rata postoji i danas.

Štrosmajerova 8

Prethodno je pomenuto da se ova adresa pominje jedino u Telefonskom imeniku Subotice iz 1937. godine.

Ovaj objekat jeste sačuvan u izvornom obliku, ali ostaje nejasno da li je tu živeo ili radio. P. Klajn, koji je rad pisao u vreme kada su još uvek bili živi neki ljudi koje je Šugar poznavao, ne pominje ovu adresu. Podsetićemo da je ovo i godina kada se konačno preselio u Beograd. Ostaje nejasno da li ovaj podatak ima ikakvu važnost za priču o Nikoli Šugaru.

 

__________________
*Zahvalnica: Veliku zahvalnost dugujemo zaposlenima u Istorijskom arhivu Subotice – g. Stevanu Mačkoviću, direktoru i g. Dejanu Mrkiću (čije iskustvo i lični entuzijazam su nam pomogli da dođemo do mnoštva novih podataka), zatim g. Gezi Vašu, istoričaru i direktoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici (čije sjajne sugestije su dovele do najvažnijih otkrića), i programeru Goranu Rakiću (i njegovim veštinama doxing-a zahvaljujući kojima smo uspeli maksimalno da iskoristimo potencijale interneta i elektronskih baza).

Jelena Zulević, MSc, doktorantkinja kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, psihološkinja i sertifikovana psihoterapeutkinja. Snažno veruje u integrativan pristup. Radi na promovisanju mnogih inovativnih pristupa u našoj sredini kao što su psihoterapija uz asistenciju životinja, socioterapijske zajednice u tretiranju bolesti zavisnosti i obuke profesionalaca za rad sa marginalizovanim identitetima.