Life coaching
Life coaching je proces u kojem partnerski odnos između klijenta i coacha, uz korišćenje specifičnih coaching tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobađanja lične mudrosti i snage klijenta a time i povećanja njegovih kompetencija za dostizanja ciljeva i vrhunskih postignuća.
To je proces efikasnog učenja koji dovodi do ličnog razvoja, uspešnosti u raznim segmentima življenja i zadovoljstva klijenta sopstvenim životom. …nastavak.
Pas u terapijskoj sobi 3. deo
Skoro je otkrivena i malo poznata činjenica da je Frojdov pas,
čau čau po imenu Jofi, često bio prisutan u ordinaciji tokom njegovih senasi. Na osnovu njegovih beleški, saznalo se je prvobitno psa držao u ordinaciji kako bi on bio opušteniji, ali je otkrio da sličan efekat ima i na njegove pacijente. Bili su opušteniji, spremniji da govore o teškim temama i manje bili u “otporu”. Spekulišući o razlozima, zaključio je da bi uzrok tome mogao biti to što pas (koga je pacijent mogao da vidi, za razliku od psihoanalitičara- koji mu je sedeo van vidnog polja) nije pokazivao nikakve znake neslaganja ili neodobravanja ma šta pacijent pričao. Frojd je zaključio da ovo kod njegovih pacijenata stvara osećaj sigurnosti i prihvatanja. …nastavak.
Terapija uz asistenciju životinja 2. deo
Životinje su u proces lečenja ljudi uvođene spontano i neplanski, kada su medicinske sestre i osoblje rehabilitacionih centara uočili da pacijenti reaguju sjajno na ljubimce koje su dovodili posetioci.
Danas postoji nekoliko različitih oblasti u kojima se koriste životinje. Prvo je nespecifična upotreba životinja (aktivnosti uz asistenciju životinja ili AAA−skraćenica koja se koristi na engleskom govornom području). Ovde je uloga životinja pre svega da motivišu učesnike na interakciju, rekreaciju, edukaciju i uopšte, unaprede kvalitet nege stvarajući prijateljsku i pozitivnu atmosferu. U tom cilju se trenirane životinje (npr. psi, zečevi i sl.) dovode na dečija odeljenja bolnica, u domove za stare ili dnevni boravak osoba sa invaliditetom, kako bi se korisnici igrali sa njima, mazili ih i sl. Kriterijumi koje životinje moraju ispunjavati nisu toliko visoki kao za druge aktivnosti, i obično vlasnici sa svojim ljubimcima prolaze određeni program selekcije i obuke, a kasnije kao volonteri, vode svoje ljubimce u određene ustanove ili ih dovode na svoje farme. Pored pasa, mačaka, zečeva, koriste se i konji, delfini i druge životinje u posebnim centrima. …nastavak.
Terapijska moć životinja 1. deo
Kao mala sam obožavala životinje i da nisam postala psihoterapeut, sigurno bih postala veterinar. Uvek sam lako uspevala da uspostavim kontakt sa životinjama i jako su mi prijale. I nije bilo razlike u tome koje su- jednako bih se obradovala kada bi mi doneli žabu, gusenicu ili malo mače. Sećam se jednog goluba koga smo othranili nakon što je ispao iz gnezda i kada je već porastao i odleteo, dugo se svako jutro vraćao kroz prozor i počinjao da kljuca onog ko je spavao najbliže- da bi dobio svoju porciju žita. Iako svakodnevno budjenje u ranu zoru, dok golub uporno kljuca u glavu ne izgleda naročito primamljivo, ima u tome nečeg više što je teško opisati…
Taj neverovatan osećaj kontakta- kada pogodim šta traže, kada se gurkaju da se maze, kada malo lane konačno ima poverenja da priđe i dozvoli dodir- to se nekako zauvek ureže i vezano je za bliskost, za neku vrstu ušuškanosti i topline. Oduvek sam verovala i sama se iznova uveravala da životinje mogu na neverovatne načine da dopru do ljudi i da ih menjaju. A onda sam otkrila da neki ljudi, negde tamo, rade na nečemu što se zove terapija uz asistenciju životinja. …nastavak.
Šta se dogodilo sa malim Albertom?
Mnogi od nas se sećaju kako smo,
na časovima psihologije, zapanjeno slušali priče o nekim psihološkim eksperimentima u prošlosti. Jedan od najintrigantnijih, i etički svakako najupitnijih, je onaj sa malim Alebertom.
Sve je počelo 1920.godine kada je napravljen snimak eksperimenta u kome su Votson i Rajnerova nastojali da pokažu da se strahovi mogu steći učenjem (i da nisu nužno posledica nesvesnih procesa, što je u to vreme bilo ustaljeno mišljenje pod uticajem psihoanalize). Dečaka starog 9 meseci, koga su u svom radu nazvali Albert B., su izlagali istovremenom iznenadnom neprijatnom zvuku i belom pacovu i tako stvorili kod njega strah od objekta koji ranije nije postojao. …nastavak.