Simptomi, uzroci i lečenje depresije

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja i može se ispoljiti različitim intenzitetima – od blage pa sve do težeg oblika kliničke depresije koji zahteva lečenje. Važno je naglasiti i da to nije isto što i tuga. Tuga je emocija koju svi povremeno osećamo kada smo součeni sa nekim gubitkom (simboličkim ili stvarnim).

Depresija je kompleksnije stanje koje karakteriše kombinacija nekih od sledećih simptoma (i to samo ako stanje traje dovoljno dugo da počinje da ometa osobu, a uobičajena sredstva koja su ranije pomagala – kao što su fizička aktivnost ili razgori s prijateljima, više ne daju rezultate):

Nedostatak životne radosti ili značajno smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u kojima je osoba uživala pre depresivne epizode. Karakterističan je gubitak interesovanja za okolinu i povlačenje u sebe.

• Može ali i ne mora postojati osećaj tuge, ali se često umesto toga javlja osećaj praznine. “Kada smo tužni, svet doživljavamo kao prazno mesto-zbog gubitka. Kada smo depresivni-sebe doživljavamo praznim”.
• Problemi sa snom se mogu ispoljiti kao nesanica (u smislu teškoće da se zaspi, preterano ranog buđenja ili čestog buđenja tokom noći) ili kao preterana potreba za spavanjem. San više nije okrepljujući i osoba se ne budi odmorna, već iscrpljena i “prazna”.
• Nizak opšti nivo energije, osećanje umora i isrpljenosti te opšti pad vitalnih mehanizama.
• Promene u libidu i interesovanju za seksualne aktivnosti.
• Problemi sa apetitom – od gubitka apetita do pojačanog unosa hrane. U vezi s tim i gubitak na težini ili gojenje.
• Izražena osećanja krivice, bespomoćnosti, beznadežnosti i potištenosti.
• Preobuzetost sopstvenim greškama/manama, gruba samokritičnost sa neosnovanim i preteranim samoosuđivanjem
• Razdražljivost, netrpeljivost, bes i agresivna osećanja
• “Crne misli” o samoubistvu, smrti, samopovređivanju itd.
• Često je upadljiv izraženi pesimizam, negaitvno doživljavanje sebe i sopstvene budućnosti.
• Usporeni misaoni tok i teškoće sa koncentracijom
• Često su izražene ruminacije (doslovno – ponovno razmišljanje o nečemu) odnosno prisilno fokusiranje na simptome, probleme i moguće negativne ishode (nasuprot razmišljanju o rešenjima). Osoba stalno “preživljava” jedne te iste negativne misli i utiske te ima utisak da se nalazi u začarom krugu iz koga se ne može izvući.
• Zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, plaćanje računa, profesionalne obaveze, smanjena briga o sebi, ličnoj higijeni itd.
• Pojačana zloupotreba alkohola, droga i psihoaktivnih lekova

Zbog nesposobnosti da doživi zadovoljstvo, gubitka interesovanja za svet i druge ljude, preplavljenosti “negativnim” emocijama, izraženo pesimističnog razmišljanja o sebi i svetu te opšteg nedostatka energije i umora, osoba se povlači od kontakata sa svetom i drugim ljudima.

Na žalost, postoje izvesni mitovi koji ljude sprečavaju da se na vreme obrate za pomoć. Okolina će povlačenje osobe i drastičan gubitak interesovanja ponekad protumačiti kao lenjost. Događa se da i sama osoba poveruje u to, pa se onda osećanje krivice produbi. Drugo rašireno uverenje jeste da je ovo stanje posledica slabosti duha, slabosti volje da se suoči sa problemima i sl. Ovo verovanje takođe može produbiti simptome jer se pojačava osećaj krivice zbog “sopstvene slabosti”, “neadekvatnosti” i sl.

Uzroci depresije su veoma raznoliki. Ono što je najvažnije jeste da depresija danas može uspešno da se tretira. Važno je, na početku, napustiti mitove o depresiji. Depresija ima svoje fiziološke osnove i, ukoliko je dugo izražena, zahteva profesionalnu pomoć.

Danas većina protokola preporučuje psihoterapiju kao osnovni vid pomoći za deresiju. U izvesnim slučajevima neki lekovi (ili kombinacija više njih) mogu dati odlične rezultate, ali samo ako se uzimaju uz preporuku i kontrolu stručnog lica! Ukoliko se zloupotrebljavaju, na žalost, oni mogu pogoršati simptome depresije pa čak i suicidalne tendencije.

S druge strane, sama farmakoterapija, kada je u pitanju depresija, često ne daje dugoročne rezultate, jer kada prestane da ih uzima, osoba se ponovo vraća svojim starim obrascima mišljenja koji je ponovo vode u depresiju. Zbog toga se, ukoliko se uopšte uvode, lekovi koriste samo kao pomoćno sredstvo koje ima primarni cilj da omogući i olakša psihoterapijski rad sa osobom.

Psihoterapijski rad sa osobama koje pate od depresije se fokusira na prepoznavanje obrazaca koji je održavaju, na doživljavanje sebe, drugih i sveta oko sebe, povraćanje kapaciteta da se dožive pozitivne emocije i osećaj zadovoljstva. Neki terapijski modaliteti kreću od fokusiranja na emocije ili telesne doživljaje i simtpome, drugi se fokusiraju na misaone procese i šablone… drugim rečima, različiti pravci koriste različitu metodologiju, ali svi imaju isti cilj – promenu emocija, misli i ponašanja u odnosu na svet i sebe koji će osobi omogućiti da ponovo uživa i živi život punim plućima.

Važno je reći da klinička depresija neće nestati sama od sebe i oporavak ne zavisi od snage vašeg duha i jake volje. Ona zahteva stručnu pomoć i vašu ozbiljnu posvećenost, trud i rad na sebi da bi se došlo do željenih ishoda.

Ukoliko ste prepoznali neke od simptoma kod sebe ili neke drage osobe, a oni traju duže od mesec dana, ne pomažu više razgovori sa prijateljima ili stvari koje su vam ranije pomagale u sličnim situacijama, razmislite da potražite savet stručnjaka, jer je depresija stanje koje se danas uspešno tretira!

Pročitajte još:

Depresija: neprijatelj ili saveznik?
Kako prevazići hroničnu brigu…?
Preživeti gubitak