Moć pozitivnog mišljenja – samoispunjujuće proročanstvo
Treba li uvek „misliti pozitivno“ ili je bolje biti pripremljen za najgoru moguću varijantu? Horoskopi i proročice…čemu opasnost ako i onako nije tačno? Treba li deci govoriti da su pametna ili je bolje da veruju da i nisu baš…da se ne bi opustila? Psihologija zapravo daje neke od ovih odgovora.
Zamislite sledeći eksperiment. Učitaljica dobija razred dece. Za otprilike polovinu joj je rečeno da nisu baš bistra, dok za drugu polovinu dobija informaciju da su iznadprosečno inteligentna. Ono što ne zna jeste da su istraživači izjednačili ove dve grupe- one se zapravo ne razlikuju u inteligenciji i svi imaju iste sposobnosti. Nakon nekog vremena, učenicima se zadaje test iz matematike. Šta mislite, koji je rezultat? Ne zaboravite- sposobnosti su im jednake. Ipak, grupa za koju je učiteljica verovala da je inteligentnija postiže bolje rezultate! U pedagogiji i menadžmentu se ovo naziva Pigmalion efekat, a odnosi se na fenomen da veća očekivanja od ljudi rezultuju boljom performansom. Ovaj efekat je zapravo oblik nečeg što je već dugo poznato u oblasti socijalne psihologije- samoispunjujućeg proročanstva. …nastavak.
Panični napad
Panični napadi su iznenadne epizode intenzivnog straha, uznemirenosti i osećanja ugroženosti koje obično nastaju naglo, traju od nekoliko minuta do pola sata, a retko i nešto duže. Mogu se javljati sa različitom učestalošću i varirati u svojoj težini.
Ovaj izrazito nelagodan osećaj prati i niz telesnih simptoma zbog čega se kod osobe javlja strah da joj se događa nešto strašno i da može umreti. Iako može biti veoma zastrašujuće za osobu, naročito ako se javlja prvi put, panični napad je bezopasan i ne ostavlja nikakve posledice. Usled zastrašujuće prirode ovog iskustva, osobe često razviju sekundarni strah − strah od toga da će se panični napad ponoviti i da bi on mogao izazvati srčani ili moždani udar − što nije tačno. …nastavak.
Bulimija – telo koje traži moć
Bulimija, telo koje trazi moć kako je definiše feministička psihoterapija, nastaje kao 
pokušaj otpora internalizovanim zahtevima patrijarhata.
Analiza i razumevanje roda kao prvog identiteta koji je osoba iskusila zauzima centralno mesto u feminističkoj psihoterapiji. Ženski rod je, ističu feminističke psihoterapeutkinje, u patrijarhatu poistovećen sa nečim manje vrednim što, kada ga žena internalizuje, ima značajne implikacije na odnose sa ljudima i druga znanja o sebi. Otvorena i jasna analiza načina na koji je životno iskustvo i terapeutkinje i klijenta – klijentkinje određeno rodnom ulogom može biti jako oruđe osnaživanja (Brown, 2010) kada je bilo koji problem u pitanju pa i poremećaj ishrane. …nastavak.
Masovna histerija u državi New York?
Naslovi mnogih medija u SAD su ovih dana posvećeni grupi devojaka iz malog mesta u državi New York koje je iznenada pogodila „misteriozna bolest“.
Le Roy, nekada prosperitetni gradić sa razvijenom privredom, koji je snažno pogodila ekonomska kriza je bio mirno mesto za život. Danas je, međutim, prepun novinara i istraživača privučenih pričom o misterioznoj bolesti koja je iznenada pogodila tinejdžerke iz lokalnog navijačkog tima. Kada se Katie Krautwurst probudila jedno popodne, primetila je da joj se lice grči na neobičan način. Nedelju dana nakon toga, njena najbolje drugarica i vođa njihove navijačke grupe, je takođe iznenada počela da se grči, muca i ispoljava niz drugih tikova. Bolest je polako nastavila da se širi i trenutno 18 devojaka, jedan dečak i jedna žena od 36 godina pate od nerazjašnjenog sklopa simptoma, nalik Turetovom sindromu. Simptomi se razlikuju, ali se sastoje od serije nevoljnih pokreta različitih delova tela i vokalnih ispoljavanja. …nastavak.
Da li je psihološki pritisak uvek loš?
Psihološki pritisak i prateći stres se najčešće pominju u negativnom kontestu, kao nešto što je nezdravo i nepoželjno. Međutim, u određenoj meri oni su i korisni pokretači, sve dok ne pređu određenu kritičnu tačku.
Još prvi istraživači stresa koji su proučavali njegove fiziološke pokazatelje su uočili da je stres izazvan svakom situacijom koja zahteva neko novo prilagođavanje. Kratkotrajan stres koji dovodi do ubrzanja pulsa, disanja, povećanja krvnog pritiska i drugih fizioloskih efekata zapravo ima cilj da organizam pripremi pojačani fizički napor (“bori se ili beži” reakcija). Kasnije je utvrđeno da kratkotrajan stres može poboljšati koncentraciju, sposobnost učenja, memorisanje i razne druge performanse. Psihološki pritisak tada postaje pokretač. …nastavak.
Nesanica opasna po zdravlje
Nesanica je jedan od najčešćih poremećaja spavanja, ali često dugo ostane zanemaren stvarajući rizik za nastanak ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Istraživanja pokazuju da od nesanice pati 6-10% odraslog stanovništva. Ona je često povezana sa drugim zdravstvenim problemima, bilok ao njihov uzrok bilo kao posledica. Na primer, ona može nastati kao posledica depresije, anksioznosti ili hipertenzije, ali može i prouzrokovati ozbiljne srčane probleme. …nastavak.
„Magične prečurke“ kao lek?
Pre dva dana je objavljena naučna studija koja je izazvala veliko interesovanje medija. Mnogi su preneli informaciju o potencijalno lekovitom uticaju psilobicina (aktivnog sastojka „magičnih pečuraka“ ili ludih gljiva“ – kako se u slegnu često naziva ova vrsta halucinogenih pečurki) u tretiranju depresije.
Istraživanjem koje je rađeno uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), utvrđeno je da kod dobrovoljaca koji su primili psilobicin nije došlo do pojačavanja vizuelne imaginacije kao što je bilo očekivano, već je došlo do „isključivanja“ dela mozga koji je obično previše aktivan u nekim tipovima depresije. Prema navodima BBC-a, drugom studijom koja bi trebalo za dva dana da bude objavljena u British Journal of Psychiatry, je utvrđeno da je psilobicin kod volontera doveo do pojačane sposobnosti prisećanja u vezi sa ličnim uspomenama. BBC navodi da sami autori studije sugerišu potencijalne koristi psilobicina u psihoterapijskom radu. …nastavak.
Zlostavljanje menja dečiji mozak
Mozgovi dece odgajane u nasilnom porodičnom okruženju liče na mozgove vojnika izloženih borabama, tvrde psiholozi.
U istraživanju rađenom uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) je uvrđeno da se kod grupe dece koja su bila izložena nasilju u porodici, javljaju karakteristični aktivacioni obrasci u delovima mozga zaduženim za obradu pretnje i bola. Slični obrasci su ranije ustanovljeni kod vojnika izloženih ratnim uslovima. …nastavak.
Treba li nam litijum u vodi?
Irski psihijatar predlaže dodavanje psihijatrijsog leka u pijaću vodi kako bi se smanjila stopa suicida.
Litijum se u psihijatriji koristi kako bi se lečile epizode manije kod osoba sa bipolarnim poremećajem. Neke ranije studije su pokazale da postoji veza između prirodno povećane koncentracije litijuma u pijaćoj vodi i niže stope suicida, ali i niže stope ubistava i drugih nasilnih zločina (određene regije u Teksasu i Japanu). …nastavak.
Sajtovi koji promovišu anoreksiju predstavljaju rizik za javno zdravlje
Poslednjih godina su se na Internetu pojavili sajtovi koji promovišu anoreksiju. Takozvani „pro-ana“ sajtovi su online zajednice ljudi koji odbijaju ideju da je anoreksija ozbiljna bolest, već tvrde da je u pitanju pravo izbora na određeni životni stil. Tako na ovim sajtovima daju brojne savete o tome kako izgubiti kilograme izgladnjivanjem, kako sakriti to od drugih i uopšte o svojoj „filozofiji“ u kojoj sebe smatraju moralno superiornim.
Podaci iz inostranstva pokazuju da je skoro trecina pacijenta koji boluju od anoreksije koristila ove web sajtove, što je rezultiralo ozbiljnim zdravstvenim tegobama. …nastavak.