Tračarenje u svetlu evolucije
Zašto je tako teško odoleti slušanju i prepričavanju dogodovština slavnih? Iako nerado priznajemo, činjenica je da ekspanzija fenomena reality show-a i porast tiraža žute štampe pokazuju da ima nečeg privlačnog u tome.
Američki profesor F. McAndrew tvrdi da evoluciona psihologija može pružiti novu perspektivu u sagledavanju ovog fenomena. Tračarenje o slavnima je, kako tvrdi, samo neizbežan ishod spoja tehnologije 21. veka i ljudskog uma iz kamenog doba. Preokupacija životima drugih je evolucijski produkt psihologije koji je naše pretke učinio socijalno kompetentnim, što je bio neophodan uslov života u zajednici. …nastavak.
Može li psihoterapija da promeni mozak?
Kada su otkriveni lekovi kojima se moglo pomoći ljudima sa psihičkim teškoćama
(aknsiolitici, antidepresivi) izgledalo je da će konačno biti otkriveni izvesni fiziološki uzroci naših tegoba. Međutim, u mnogim slučajevima lekovi nisu bili dovoljni, a znalo se da psihoterapija radi vrlo efikasno i bez njih.
Tek skoro, sa razvojem tehnologije koja je omogućila precizniji uvid u procese koji se odvijaju unutar ljudskog mozga, došlo se do otkrića da psihoterapija („lečenje razgovorom“) takođe dovodi do promena na nivou fiziološkog funkcionisanja mozga.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su istraživanja ustanovila da su efekti koje lekovi imaju na mozak, vrlo slični onima koje ima psihoterapija kada se koristi sama. Tako je, na primer, u studiji koju je vodio Jakob Koch (Christian-Albrechts University, Nemačka) ustanovljeno da su efekti psihoterapije sa depresivnim klijentima povezani sa moždanim promenama na ćelijskom nivou jer doprinose stvaranju proteina koji učestvuje u izgradnji novih neuralnih veza. …nastavak.
Šta se dogodilo sa malim Albertom?
Mnogi od nas se sećaju kako smo,
na časovima psihologije, zapanjeno slušali priče o nekim psihološkim eksperimentima u prošlosti. Jedan od najintrigantnijih, i etički svakako najupitnijih, je onaj sa malim Alebertom.
Sve je počelo 1920.godine kada je napravljen snimak eksperimenta u kome su Votson i Rajnerova nastojali da pokažu da se strahovi mogu steći učenjem (i da nisu nužno posledica nesvesnih procesa, što je u to vreme bilo ustaljeno mišljenje pod uticajem psihoanalize). Dečaka starog 9 meseci, koga su u svom radu nazvali Albert B., su izlagali istovremenom iznenadnom neprijatnom zvuku i belom pacovu i tako stvorili kod njega strah od objekta koji ranije nije postojao. …nastavak.