Trening o terapijskim zajednicama
U Beogradu je tokom novembra održan dvodnevni trening o osnovama rada terapijskih zajednica za rehabilitaciju zavisnika od droga po modelu koji se već godinama uspešno koristi u holandskim ustanovama.
Trening su organizovali Udruženje za promociju komunalne psihologije “Korak” iz Beograda i Protok Fondacija iz Holandije koji već nekoliko godina rade na projektu “House of Hope Serbia” koji ima za cilj promovisanje i upozavanje naših stručnjaka sa modelom terapijskih zajednica.
Psiholozi, psihoterapeuti, socijalni radnici i spec.pedagozi koji se bave problemima zavisnosti u okviru različitih sektora (Institut za mentalno zdravlje, kazneno-popravni zavodi, privatna psihološka savetovališta i udruženja građana) su imali priliku da se upoznaju sa strukturom, principima i socioterapijskim tehnikama koje se koriste u radu ovih ustanova. Trening su vodili socioterapeut Aleksandar Spajić i psihomotorički terapeut Hatta Smit iz VNN-a (Verslavingszorg Noord Nederland – engl. Addiction Care Northern Netherlands) i dr Stevan Svilokos sa Klinike za psihijatriju KC Vojvodine iz …nastavak.
Greške u psihoterapijskom radu: transakciono-analitički pristup greškama
Prvo što treba reći o greškama je da će se one neminovno javljati u terapijskom radu. One su stalan pratilac našeg poziva jer on podrazumeva susrete jedinstvenih bića u intimnosti. Svaka osoba koju sretnemo u psihoterapijskom radu je jedinstvena kreativna adaptacija, kao što smo i mi sami, i kao takva predstavlja za nas jednu sasvim novu teritoriju koju ni mi (a ni ona) još uvek ne poznajemo. U terapiji se teži intimnosti (Berne, 1964), a istovremeno mi pokušavamo da se sačuvamo od nje raznim psihološkim igrama (Berne, 1964), što takođe stvara tlo na kojem će neminovno doći do greške. I kad “dozvolimo sebi da nas klijentova priča dotakne i da izložimo sebe klijentu, greške postaju neizbežne” (Cook, 2012, str. 34).
Određen procenat grešaka je očekivan na svakoj seansi (Murphy, 2012). To je tip grešaka koje ćemo kasnije nazvati taktičkim …nastavak.
Male prljave boginje u psihoterapiji: Dijagnostički i terapijski značaj smeha
Klijentov smeh tokom terapije je reakcija koju kao terapeuti često propustimo da primetimo. Za razliku od plača, dijagnostički značaj smeha je potcenjen. A smeh može da bude odlično dijagnostičko, kao i terapijsko sredstvo. Svaki terapeut koji je radio sa duboko depresivnim ili traumatizovanim klijentom zna šta znači kada se takav klijent, nakon dugog tugovanja, nasmeje onim glasnim, zaraznim smehom „iz stomaka“.
Ovde ćemo govoriti upravo o tom smehu i njegovom značaju u psihoterapiji. Pre nego što počnemo priču o tom smehu, važno je da prepoznamo koje još vrste smeha postoje. …nastavak.
Kako prevazići hroničnu brigu…?
Prirodno je da brinete. Ljudi brinu zbog nečega što su možda pogrešno uradili ili još češće, zbog opasnosti koja bi mogla da im se dogodi. Brigom izražavate da vam je stalo do sebe, svoje budućnosti, okoline u kojoj živite, posla, dece, braka, prijatelja… do svih važnih aspekata života… Sama mogućnost da naše vrednosti mogu biti ugrožene, povod su za brižne misli. Medjutim, hronična zabrinutost psihički iscrpljuje i osiromašuje život. Važno je praviti razliku između zdrave zabrinutosti i nezdrave, preterane brige.
U komplikovanom svetu u kome živimo postoji niz opasnosti, a zdrava briga omogućava da te opasnosti predvidimo i da se za njih pripremimo. Prema tome, zdrava zabrinutost povećava našu spremnost da zaštitimo ono do čega nam je stalo, nalazeći rešenje za probleme. Takva vrsta zabrinutosti, vezana je za konkretnu situaciju, omogućava realno sagledavanje potencijalnih nevolja, mobiliše energiju i daje jasniji uvid u načine na koje bi nevolje mogli da predupredimo ili …nastavak.
Asertivnost i asertivni trening 2. deo
Ako niste, pročitajte 1. deo.
Koji su benefiti asertivnog ponašanja?
Često čujem od polaznika treninga sledeću rečenicu: Šta vredi što sam ja asertivan kad onaj drugi (s kim komunicira) nije. Ono što je jedna od najvažnijih lekcija asertivnosti, a to potvrđuju i reakcije polaznika, je kada im „klikne“ da se mi ponašamo asertivno zbog sebe, a ne zbog toga kako će druga osoba reagovati. To je zapravo lekcija o preuzimanju odgovornosti. Preuzeti odgovornosti znači priznati da su naša ponašanja naš izbor – preuzimajući odgovornost za sopstveno ponašanje dajemo sebi slobodu izbora. To je moja odluka i ja stojim iza toga, šta god da se posle desilo (neću reći puj pik ne važi, ili drugi je kriv za to ako je posledica neka koja mi se ne dopada). Prihvatanje posledice znači da prepoznajemo da i drugi imaju pravo da odreaguju kako žele i kako im odgovara, a ne kako bismo mi želeli. Na primer, ako mi nešto tražimo od drugih, oni imaju pravo da nas odbiju; ako mi nekoga odbijemo (kažemo ne), taj neko može da se razočara u nas, a i ne mora (ima pravo da reaguje po svom nahođenju i svojoj …nastavak.
Asertivnost i asertivni trening 1. deo
S obzirom da reč asertivnost vodi poreklo iz engleskog jezika (assertiveness) i u tom obliku se odomaćila kod nas, pre svega u stručnoj javnosti, u nastavku teksta biće pojašnjeno šta se podrazumeva pod asertivnošću kao psihološkim pojmom. Samim tim biće jasnije koji aspekti edukacije i intervencije su sastavni deo treninga asertivnosti kao metoda ličnog rasta i razvoja proisteklog iz prakse kognitivno-bihejvioralno orijentisanih terapija.
Asertivnost je stil u komunikaciji koji ima svoje karakteristike na kognitivnom, afektivnom i na ponašajnom planu. Ponašajni plan je onaj koji prvo uočimo, bilo da analiziramo sadržaj onoga šta je rečeno (verbalnu poruku) ili način na koji je poruka poslata tonom glasa, pogledom, telesnim stavom, ponekad i bez reči (neverbalni nivo). Na kognitivnom planu, preduslov za asertivno reagovanje je fleksibilna i pozitivna životna filozofija koja vodi ka adekvatnom emocionalnom reagovanju, bez snažnih i sputavajućih emocija kao što su anksioznost i depresivna …nastavak.
Pregorevanje terapeuta koji Spasava
Pregorevanje nije posledica umora od previše posla. Jer da jeste, u tom slučaju bi jedan duži odmor pomogao. Pregorevanje se razlikuje od premora po tome što ne radimo više nego što bi trebalo već radimo nešto što nije naša odgovornost i za šta nismo kompetentni.
U psihoterapijskom odnosu to izgleda ovako: na terapiju dolazi klijent koji je dugo pokušavao da pomogne sebi na razne načine i sada se oseća bespomoćno i beznadežno. Nakon izlaganja problema klijent nam se obraća rečima: „Ja više ne znam šta da radim, sve sam pokušao. Ovako više ne vredi živeti. Zato sam se obratio Vama“. Klijent skida svu odgovornost i moć sa sebe i predaje je terapeutu. Terapeut koji je slab na ovakve pozive potpuno preuzima na sebe odgovornost za klijentov život, klijentove odluke i za dalji tok terapije (dakle, počinje da radi nešto za šta nije kompetentan). Sve što očekuje od klijenta je da redovno dolazi na seanse. Terapeut postaje …nastavak.
Priroda promiskuiteta
Iako stručna psihološka, psihoterapijska i psihijatrijska literatura najčešće definišu promiskuitet kao “oblik seksualnog ponašanja u kome je prisutna česta promena seksualnog partnera, odnosno neodrživost zadovoljenja seksualnih potreba samo sa jednim partnerom” što ne govori ništa o moralnim aspektima takvog ponašanja a još manje o (ne)kvaltetima takvih osoba, ipak je kod nas a često i u svetu prisutna osuda ove pojave koja se naročito odnosi na žene koje ispoljavaju ovakve oblike ponašanja. Prvi deo ove definicije nema puno smisla jer se postavlja pitanje šta znači “česta promena partnera” i koliko neko treba da ih promeni da bi se ovako klasifikovao? U nekim zapadnim kulturama prosečan broj seksualnih partnera je veći, a u nekim drugim kulturama je manji, što znači da je taj broj irelativan i da se menja od kulture do kulture tako da ovakvo shvatanje promiskuiteta ne može da dopre do same suštine ove pojave. Međutim, drugi deo ove definicije je ipak plodonosniji jer skreće pažnju na zadovoljenje potreba, što je mnogo inteligentnija opaska. Zašto? Celokupan ovaj članak, baziraću na rečenici poznatog glumca, režisera i scenariste Vudi Alena a ona glasi “ Sve u životu je u vezi seksa, osim seksa….!” …nastavak.
Dočekati penziju
Gardnerova teorija inteligencija
H. Gardner je 1983. u svojoj knjizi “Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences” predložio potpuno novu konceptualizaciju inteligenciju, tzv. teoriju višestruke inteligencije koja je zasnovana na kritici stava da postoji samo jedna inteligencija kao univerzalna sposobnost koja se može meriti kroz standardne psihometrijske instrumente. Tvrdeći da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudskih sposobnosti, snažno se zalagao za ideju da treba govoriti o individualnim snagama i slabostima koje se ispoljavaju kroz sedam odvojenih dimenzija (ili inteligencija):
- muzičko-ritmička
- vizuo-spacijalna
- verbalno-lingvistička
- telesno-kinestetička
- interpersonalna (socijalna)
- intrapersonalna
- logičko-matematička
Kasnije je, u drugom izdanju svoje knjige, dodao još dve:
- naturalistička
- egzistencijalisčka
Svoju teoriju je zasnovao na proučavanju kako opšte populacije, tako i slučajeva ekstremno nadarene dece (tzv. savanata), osoba sa povredama glave, ljudi iz različitih kultura i eksperata i virtuoza u određenim disciplinama. Danas je njegova teorija naročito popularna među pedagozima jer pruža širi i optimističniji spektar potencijalnih sposobnosti na čijem razvoju se može raditi te više načina na koje se može biti “pametan”.
Slika prikazuje sedam stilova učenja opisanih na osnovu Gardnerove teorije. Glavna ideja jeste da umesto da se koristi samo jedan stil, na osnovu svojih “inteligencija” ljudi bi trebalo da odaberu one stilove učenja koji će odgovarati ličnim stilovima i preferencijama koristeći tako različite potencijale u cilju ostvarivanja najveće moguće efikasnosti.
Navedene veštine se mogu kreativno kombinovati tako što ćete, na primer, sami ili u grupi, na osnovu sadržaja i grubog pregleda materijala, osmisliti i napraviti plakate, ceduljice i druge vrste obeleživača koristeći verbalne (i/ili vizuelne) simbole. Plakati mogu biti raspoređeni po prostoru na osnovu povezanosti materije. Samim procesom kreiranja plakata počinje učenje, a produbljivanje znanja i detaljnije povezivanje detalja se nakon čitanja učvršćuje doradama plakata. Oni kasnije služe za lakše podsećanje, pa u skladu sa stilom koji vam najviše odgovara možete ponavljati glasno, prezentovati grupi, šetati po prostoru itd. Mnoge teorije učenja sugerišu da je zapravo dubina obrade informacija ono što najviše doprinosi zapamćivanju, a ukoliko sam proces učenja učinite zanimljivim i kreativnim, obezbedićete kompleksnu obradu informacija na više nivoa svodeći potrebu za dosadnim mehaničkim memorisanjem na minimum. Cilj je da se, kavlitetno učeći, dobro i zabavite. Iskoristite svoje sposobnosti na kreativne načine i podelite iskustva sa nama.
Dijagram preveden i prilagođen na osnovu materijala Blue Mango learning systems.