Paraliza sna

Zamislite da vas budi neprijatan osećaj da vam nešto sedi na grudima i oduzima dah… ili krajičkom oka u svojoj sobi vidite siluetu ljudske figure… verovatno će vas obradovati vest da ovo nije posledica ni onostranih sila niti “ludila”.
Paraliza sna je fenomen koji su iskusili mnogi ljudi, dok se procenjuje da ga nešto manje od 5% populacije redovno doživljava. Uvek se dešava ili u momentima pre nego što zaspimo ili odmah nakon buđenja. Može obuhvatiti nerpijatan osećaj da je neko ili nešto prisutno, da nas posmatra ili pak vizuelne “halucinacije” od jednostavnih (šare koje ne postoje na plafonu) sve do kompleksnijih (demon ili ljudska figura koja sedi pored vas) i sl. Iako nakon kratkog vremena nestanu, osećaj straha i panike može trajati dugo nakon događaja.

Da bismo objasnili kako do ovoga dolazi, neophodno je da se malo pozbavimo neurofiziologijom spavanja. Naime, iako se toga ne sećamo uvek, svako od nas tokom spavanja ima nekoliko tzv. REM (rapid eye movement) faza u kojima sanjamo. Odavno se zna da su ove faze izuzetno važne za svakodnevno funkcionisanje.

Eksperimenti u kojima su ljudima u laboratorijskim uslovima prekidali san kada god uđu u REM fazu, pokazuju da će organizam nastojati da “nadokandi” izgubljene REM faze, ali ako dugo (nekoliko dana) budu onemogućene, ljudi neće biti u stanju da izvedu ni najjednostavnije zadatke, računske operacije i sl. Ovi eksperimenti su pokazali da lišavanje sna (tačnije REM faza) može uticati pogubno na organizam čak i posle samo nekoliko dana (bez obzira na broj ukupnih sati proveden u drugim fazama sna). Stoga se odavno zna da su ove faze, u kojima imamo najživlje snove, iz nekog razloga jako važne za funkcionisanje iako se ne zna tačno zašto je to tako. Mnogi naučnici smatraju da su snovi samo sporedan efekat neke vrste defragmentacije (po analogiji sa IT procesima) odnosno reorganizovanja mnoštva podataka koje primamo svaki dan na funkcionalniji način, kako bi mozak mogao lakše i smislenije da ih koristi.

Sada zamislite da vas u snu juri zmaj, a vi bežite. Pošto bi bilo opasno da zaista postupite u skladu sa tim scenarijom (te ustanete iz kreveta i slučajno skočite kroz prozor), evolucija nas je opskrbila jednim zaštitnim mehanizmom – privremenom nemogućnošću da se pomeramo. Ovo se naravno odnosi samo na mišiće koji su odgovorni za voljne pokrete, dok funkcije drugih mišića koji regulišu važne životne funkcije nisu pogođeni. Dakle, u snu, tokom REM faza kada najživlje sanjamo, mišići nisu pod našom voljnom kontrolom i nastupa neka vrsta kratkotrajne paralize.

Ono što se ponekad dešava, jeste da REM faza započne dok smo delimično još uvek svesni (malo pre nego što zaista zaspimo ili u onom stanju buđenja, kada nismo još potpuno budni ali smo na granici da se probudimo, delimično svesni okoline). To objašnjava čudne osećaje i vizuelne halucijacije (osobe mogu videti ljudske siluete, demone, vanzemaljce, druga čudna bića ili scene – kao u snu). Kako u REM fazi nastupa neka vrsta privremene paralize, osećamo da ne možemo da se pomerimo i to je tačno. Samo za kratko.

Paraliza sna može biti zastrašujući događaj za osobu koja ga iskusi jer ne zna šta se događa, često o tome neće nikome pričati zbog straha da će biti povezana sa psihijatrijskom patologijom, a može i poverovati da je žrtva onostranih sila, demona koji joj onemogućuju kretanje itd.

Ovaj fenomen, međutim, nije vezan za psihopatologiju. Iako se povezuje za narkolepsijom, migrenama, stresom i anksioznošću, može ga doživeti svako. I zato je važno ne paničiti.

Prvo, nemojte brinuti – važne vitalne funkcije nisu zaista ugrožene i stoga vam se ništa ne može dogoditi (osim snažnog osećaja straha) iako je tačno da nekoliko trenutaka zaista ne možete voljno da kontrolišete pokrete. Brzo će proći.

Šta možete uraditi?

1. Naučite da prepoznate simptome. Kada se epizoda dogodi, nećete paničiti ukoliko znate šta se događa i da ni u jednom trenutku niste zaista fizički ugroženi.

2. Savladajte tehniku distanciranja od sadržaja – iako osećaji i slike mogu biti zastrašujući, vežbajte da ih posmatrate kao zanimljiv događaj koji se odigrava na filmskom platnu: “Ok, da vidimo šta će još da se desi”.

3. Fokusirajte se na male telesne pokrete – iako ne možete da ustanete, možda ćete uspeti da pomerite kapke, nožne prste ili jezik. Čak i ako ne uspete, na paničite, ubrzo će se sve vratiti u normalu.

4. Savladajte tehnike pravilnog disanja (možete ih naučiti na časovima joge ili autogenom treningu). Fokusiranje na pravilno i umirujuće disanje vam pomoći da ostanete smireni.

5. Vodite računa o zdravim navikama spavanja (spavajte redovno i dovoljno, organizujte se tako da ležete uvek u slično vreme, nemojte konzumirati kofein i alkohol pre spavanja, kreirajte ritual koji će vas opustiti pre nego što legnete da spavate, redovno vežbajte).

6. Spavajte na strani – umesto na leđima. Istraživanja su pokazala da se epizode paralize sna najčešće događaju kada osoba spava na leđima.

7. Otkrijte koji su okidači i izbegavajte ih (pošto se mogu razlikovati odo osobe do osobe, važno je da znate koje situacije i faktori kod vas lično češće izazivaju ove epizode kako biste mogli da ih izbagavate – npr. kafa ili spavanje pored bučnog TV-a).

8. Ukoliko ništa ne pomaže, epizode se događaju često i previše vas uznemiravaju, javite se lekaru (psihijatru ili drugom specijalisti za poremećaje spavanja) jer postoje tretmani koji mogu biti od pomoći.

9. Psihoterapija. Kako epizode paralize sna mogu biti indukovane stresom i problemima sa anksioznošću, savetovanje i psihoterapija mogu biti od velike pomoći za rešavanje ovih problema, ali i korisne za rad na posledicama koje ovaj fenomen izaziva (strah od spavanja i ponovljenih epizoda, strahovi vezani za sam sadržaj epizoda itd.)

Na kraju i neke zanimljivosti. Kako se većina “susreta” sa duhovima, vanzemaljcima i drugim prikazama najčešće dešavala upravo u periodu malo pre utonuća u san, ili neposredno nakon buđenja osobe, smatra se da je upravo opisana paraliza sna fenomen kojim se mogu objasniti ovi događaji. Takođe, u mnogim kulturama postoje mitovi  i priče o susretima sa misterioznim bićima, najčešće vešticama, koje tokom noći napadaju muškarce i sede im na grudima u pokušaju da im oduzmu dah. I ovo se pripisuje istom fenomenu.

Pročitajte još:

Nesanica opasna po zdravlje
Anksioznost i panični poremećaj
Kako prevazići hroničnu brigu…?