Kako pružiti podršku osobama pogeđenim poplavama?
Veliki broj ljudi u našoj zemlji je bio pogođen nevremenom koje se dogodilo. Ogromne količine padavina dovele su do poplava, izlivanja reka i problema sa podzemnim vodama, proradila su klizišta. Oštećeni su putevi, a neki su danima bili odsečeni od sveta, bez struje i bez osnovih egzistencijalnih uslova za život. Iako smo bili svedoci masovnog odziva volontera i humanitarnih donacija, mnogi su morali da napuste svoje domove i trenutno borave u kolektivnim centrima. Kolege sa terena izveštavaju da su ljudi veoma uplašeni, još uvek pod snažnim utiskom panike koja je nastala kada su shvatili da je situacija mnogo ozbiljnija nego što su naslućivali da bi mogla da bude u njihovim mestima, neizvesnosti u vezi sa uslovima evakuacije i daljeg smeštaja. Veliki broj volontera u krugovima psihologa, psihoterapeuta i psihijatara je angažovan na pružanju psihološke podrške ovim ljudima (korisni izvori za njih se mogu pronaći ovde).
Ovaj tekst je namenjen ne-profesionalcima koji su u kontaktu sa članovima porodica, prijateljima i poznancima koji su posredno i neposredno bili pogođeni ovim nepogodama.
Šta možete uraditi kako biste im pružili podršku?
Izrazite interesovanje, dajte do znanja da ste tu za osobu.
Nemojte preopteriti osobu sopstvenom brigom i pitanjima koja vas interesuju. Nenametljivo stavite do znanja da ste tu, pitajte osobu šta joj u ovom trenutku treba. Ostavite joj prostora da sama iskaže svoje potrebe ali i da odbije pomoć. I dalje će joj značiti to što ste iskazali brigu i što mislite o njoj. Ali ne treba da troši energiju na to da teši vas ili da odgovara na gomilu pitanja. Važno je da zna, da kada oseti potrebi, može da vam se obrati.
Saznajte da li je na sigurnom, fizički bezbedna i da li ima osnovnih egzistencijalnih uslova za život trenutno.
Nakon ovako neuobičajeno stresnih okolnosti, za ljude je najvažnije da povrate osećaj sigurnosti. Taj psihološki i emotivni osećaj sigurnosti su važni za dalji oporavak i efikasno korišćenje sopstvenih kapaciteta koji će biti potrebni u narednom periodu. Da bi se oni formirali, neophodno je da se ljudi osete konačno fizički i materijalno bezbednim. Da li imaju dovoljno hrane, pijeće vode, sklonište i uslove za održavanje osnovne higijene? Ukoliko su ona ugrožena ili postoji neizvesnost u vezi sa njima, to može predstavljati snažnu retraumatizaciju ovih osoba. Stoga, ukoliko saznate da im je potrebno osigurati nešto od osnovnih egzistencijalnih uslova, potrudite se da saznate kako im možete pomoći, sa kim ih možete povezati itd.
Podelite samo proverene i sigurne informacije koje će im trenutno biti od koristi.
Nemojte ih nikako opterećivati neproverenim informacijama. Saznajte koje su im informacije potrebne, gde se mogu pouzdano saznati ili proveriti, šta im trenutno treba. Ukoliko nemaju pristup telefonu ili internetu, trebaće im pomoć da se povežu sa drugim članovima porodice, kriznim štabovima ili drugim servisima, da pronađu kućne ljubimce koji su možda spašeni, da saznaju informacije iz sredstava javnog informisanja o uslovima povratka i sl. Suština je da im pomognete da dođu do informacija koje sami traže, a ne da ih opterećujete neproverenim informacijama koje ih mogu dodatno uznemiriti.
Većina psiholoških rekacija i emocionalnih odgovora ljudi pogođenih elementarnim katastrofama su normalne rekacije na nenormalne uslove.
Ljudi mogu biti iznenađeni i uplašeni intenzitetom svojih emocija ili zabrinuti da “lude” zbog ispoljavanja reakcija koje nisu uobičajene za njih. Međutim, većina ovih rekacija je normalna i oni će se vratiti na uobičajeni nivo funkcionisanja kada povrate osećaj sigurnosti. Važno je da ne patologizujete njihove rekacije. Ohrabrite ih da se obrate saradnicima za prvu psihološku pomoć ukoliko smatraju da im je to potrebno, ali nemojte ih “gurati” u to. Pokažite da ste tu za njih. To je najvažnije.
Aktivno i konstruktivno slušajte.
Umesto da osobu preplavite pitanjima i svojim brigama, nastojte što više da je slušate i pratite. Možda nije u stanju da trenutno jasno iskaže šta joj je potrebno ili šta oseća. Probajte da verbalizujete njena osećanja (npr. bes, zabrinutost) ili formulišete pitanja. Ovo treba uraditi u formi pitanja. Uvek proverite sa samom osobom da li ste pravilno razumeli. Imajte strpljenja za njene rekacije. Uvek pitajte, direktno ili indirektno, kako joj možete biti podrška, šta još možete uraditi za nju. Ponekad će ljudima biti potrebno samo da imaju nekog ko će ih saslušati. Ili nekog sa kim mogu da sede u tišini. Pokažite im da ste tu za njih na takav način, slušajte izvan samih reči. Ne insistirajte na fizičkom kontaktu ukoliko ga osoba ne želi, ali proverite, možda joj je upravo to potrebno (npr. zagrljaj). Aktivno slušanje, o kome uče profesiolci i volonteri na SOS linijama, sastoji se od empatijskog prisustva, verbalizacije potreba, pažljivog praćenja i interesovanja za ono što osoba govori, uz proveravanje parafraziranjem, otvorenim pitanjima i prihvatanjem bez osuđivanja ili impliciranja krivice. Izbegavajte “zašto” pitanja jer navode osobu da se pravda (npr. “Zašto se niste evakuisali na vreme”?) Od takvih pitanja nema nikakve koristi. Umesto toga, pokažite da ste tu za osobu i da je prihvatate u ovim teškim trenucima.
Za kraj, ne zaboravite da ne morate biti profesionalac da biste pokazali nekome da vam je stalo. Koristite svoju intuiciju. Ljudi će to umeti da prepoznaju, a u ovom momentu je najvažnije da znaju da vam je stalo i da ste tu za njih. Ne samo sada, već i u periodu koji sledi. Naročito kada interesovanje medija i javnosti opadne, a ljudi počnu da se oporavljaju, grade svoje domove i prisećaju se šta su sve preživeli, podrška prijatelja i bliskih osoba će biti jedno od ključnih mesta za dalji oporavak i povratak u normalan život.
Pročitajte još:
Psiholozi zabrinuti zbog uslova smeštanja stanovništva pogođenog poplavama
Psiholozi se uključili u akciju pomoći
Preživeti gubitak
Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.