Marihuana za ili protiv?

ePsihoterapija 11.05.2014. u Marihuana, Mentalno zdravlje, Zavisnost

U prošlom tekstu razmatrali smo neke razloge za i protiv marihuane. Sada ćemo specifičnije izdvojiti neka njena dejstva.

Mehanizam delovanja

Aktivni sastojci smole Cannabisa su izomeri tetrahidrocanabinola, od kojih je najzastupljeniji i najznačajniji delta-9- tetrahidrocanabinol (THC). Revolucionarno otkriće je pronalazak receptora za kanabinoide u ljudskom mozgu, do kojih su došla novija istraživanja (Knežević-Tasić, 2009). Supstanca mozga zvana Anandamida je jedna od komponenata koja se vezuje za ovaj receptor, a zatim i 2-AG supstanca koja je nađena u još većoj količini od Anandamide. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima. Takođe, THC se direktno kroz krv i placentu trudnice prenosi na fetus.

Detekcija

Klinička slika

Psihološki efekti su veoma različiti i po tome je „trava“ jedinstvena supstanca. Najčešći doživljaji podrazumevaju blagu euforiju, smirenost i pospanost. Ipak, u samo malo drugačijoj situaciji, potpuno ista konzumacija može izazvati veoma negativne emocije i unutrašnje doživljaje, praćene paranoidnim interpretacijama i osećajem disforije i straha. Pogledajmo sledeću tabelu:

Pamćenje i pažnja su funkcije koje su najosetljivije na dejstvo THC-a. Osim što su ove funkcije podložne dugotrajnim promenama kod redovnog konzumiranja THC-a, postoji i produženo dejstvo marihuane na učenje i pamćenje, neposredno nakon korišćenja, tako da više kognitivne funkcije ostaju oštećene jedan ili više dana i nakon samo jedne konzumirane doze. Tako da osoba koja koristi marihuanu svaka 3-4 dana je zapravo konstantno oštećenih sposobnosti pamćenja, mišljenja, rešavanja problema i adekvatnih odgovora na druge kognitivne izazove.

Često za vreme trajanja dejstva marihuane, osoba ima doživljaj spoznaje i fantastičnih uvida u život i njegove istine, dok po prestanku dejstva na njih postoji delimična ili potpuna amnezija, koja kako kaže Dr Knežević-Tasić „brani od toga da osoba shvati da su nažalost ova ,,genijalna otkrića’’ u stvari banalne činjenice svakodnevnog života“ (Knežević-Tasić, 2009).

Osim razmatranja trenutnih efekata, treba imati u vidu i posledice hroničnog konzumiranja:

Novija istraživanja Američke Akademije za Neurologiju kažu da postoje određeni dokazi da oralno uzimanje kanabisa ili uzimanje marihuane putem medikalnih pilula olakšava neke od simptoma multiple skleroze (grčenja, bolove usled grčenja i čestu urinaciju). Society for Neuroscience ukazuje na strukturalne razlike u mozgu između konzumenata i nekonzumenata u predelu amigdale. Delovi mozga vezani za motivaciju i emocije pokazuju abnormalnosti u odnosu na mozak nekonzumenata. Izmene u mozgu su bile srazmerno veće količini korišćenja marihuane, ali su primećene i kod ispitanika koji su konzumirali marihuanu jednom nedeljno. Vanderbilt Univerzitetski centar ističe da marihuana značajno smanjuje anksioznost, i da je to verovatno najčešći razlog za njeno konzumiranje. Trenutno su moderna istraživanja o uticaju kanabisa na ćelije raka. Istraživanja su pokazala da THC smanjuje širenje ćelija raka putem apoptoze i inhibicije angiogeneze. Takođe jasno su utvrđena pozitivna dejstva kanabisa na hroničan neuropatski bol izazvan HIVom ili drugim bolestima. Kada govorimo o korisnim dejstvima THC u borbi protiv određenih bolesti ili njenih simptoma, govorimo o medicinskom korišćenju marihuane čija je doza i oblik uzimanja regulisana tako da minimalizuje štetne efekte (koje recimo imamo pri udisanju dima marihuane). Takođe, jasno je pokazano da je marihuana kontraidikovana za ADOLESCENTE, TRUDNICE i osobe koje su MENTALNO labilne, jer štetne posledice prevazilaze eventualne benefite.

Uticaj THC-a na mozak

Receptori za kanabinoide se nalaze u najvećim koncentracijama u bazalnim ganglijama, hipokampusu i cerebelumu (malom mozgu), a u nešto manje u korteksu. Njihova koncentracija u hipokampusu objašnjava zašto marihuana dovodi do inhibicije stvaranja memorije (pamćenja i učenja). Dokazana je narušena mogućnost skladištenja informacija, tj. stvaranja nove memorije i učenja. Pacovi pod dejstvom marihuane imali su jednako loše rezultate kao i pacovi sa oštećenim hipokampusom. Ove studije otvorile su pitanje da li THC ubija ćelije mozga? Rezultati pokazuju da THC ubija ćelije hipokampusa, ali da bi došlo do značajnijeg njegovog propadanja, morala se koristiti velika količina THC na pacovima, koje uobičajen konzument marihuane ne bi ni uneo u sebe. Pokazane su ipak funkcionalne i hemijske promene u mozgu, koje su pogotovo detektovane kod ljudi kada se marihuana koristila dok se mozak razvijao u detinjstvu i adolescenciji. Istraživanja će se dalje nastaviti, za sad rezultati ne pokazuju značajno odumiranje neurona hipokampusa, dok se lakša oštećenja javljaju.

Uticaj THC-a na imuni sistem

THC utiče na imuni sistem, kompleksnu strukturu ćelija i transmitera koji imaju funkciju da se bore sa infekcijama i bolestima. Drugo mesto najveće koncentracije kanabinoidnih receptora otkriveno je u ćelijama imunog sistema. Studije na životinjama su potvrdile smanjenje imunog odgovora na infekcije, ali opet u dozama THC-a koje prevazilaze upotrebu marihuane kod običnog konzumenta.

Uticaj THC-a na srce

THC ubrzava rad srca za 20 do 30 otkucaja po minuti. Česti konzumenti uspeju da razviju dozu tolerancije na ovu pojavu. Osim što povećava broj otkucaja srca, marihuana takođe smanjuje efikasnost pumpanja krvi od strane srca, što značajno povećava njegovo opterećenje.

Uticaj THC-a na pluća

Dokazano je da hronična upotreba marihuane pušenjem izaziva različita oštećenja pluća. Skorašnja studija je pokazala da pušači koji koriste obe supstance (i duvan i marihuanu) pre razviju rak pluća i u ranijim godinama nego pušači isključivo duvana. Pokazano je da sama marihuana nije toksičnija od duvana u uporednom testu. Tar, Carbon monoxide i cyanide, a zatim i benzopyrene koji je kancirogen nalaze se i u duvanu, ali u značajno većoj koncentraciji u marihuani. Zašto marihuana izaziva ista ili veća oštećenja kao duvan, kada je količina unetog duvana kod prosečnog pušača značajno veća od količine marihuane? Zbog načina pušenja – dim marihuane se uobičajeno unosi snažnijim udahom, prodire dublje u pluća i zadržava se u plućima duže. Zato toksini marihuane snažnije oštećuju pluća. Skorašnje istraživanje pokazuje da osobe koje puše 3-4 džointa dnevno imaju hronični bronhitis u istom procentu kao pušači koji puše paklu ili više od pakle dnevno. Ljudi iz ove grupe su pokazali značajnu promenu u strukturi plućnih ćelija.

Koliko mnogo i koliko često?

Nema dokaza da ređa upotreba marihuane od jednom mesečno utiče štetno na ljudski organizam, sa izuzetkom osoba koje imaju rizik od srčanih oboljenja, osoba koje su mentalno labilne, izuzetno niskog krvnog pritiska i osobe sa plućnim problemima. Osobe ispod 25 godina života, tj. do kraja adolescencije, ne treba da koriste marihuanu, jer ona može izazvati veće trajne kognitivne deficite kod mozga u razvoju. Sa većom količinom povećava se i verovatnoća za njenim negativnim dejstvom, kao što su paranoidne reakcije, anksioznost, panika i slično. Pri upotrebi treba voditi računa da osoba ne vozi, ne upravlja mašinama i nema bitan kognitivni zadatak u narednih nekoliko dana (ispit, razgovor za posao itd.).

U korist pomirenja dva zaraćena tabora možemo reći da prema istraživanjima umerena upotreba marihuane nema značajnih efekata po psiho-fizičko zdravlje većine ljude. Takođe, dobro je dokazano da intenzivnija upotreba marihuane dovodi do psihičkih i fizičkih oštećenja većine ljudi, kao i da je loša po psiho-fizički razvoj ljudi mlađih od 25 godina. Upotreba koja nije sporna mogla bi se otprilike proceniti na jednu cigaretu jednom mesečno. Teškoća je što su retki pojedinci koji mogu da konzumiraju adiktivne supstance „ponekad“. Koliko ljudi može da puši 1-2 cigare nedeljno, popije 1-2 pića nedeljno, uspešno drži dijetu i ne jede slatkiše? Česta upotreba marihuane, ili upotreba preterane količine, predstavlja svojevrstan rizik po telesno i mentalno zdravlje. Upotreba marihuane u medicinske svrhe je preporučljiva, jer ona ima manje štetnih dejstava nego druga farmaceutska sredstva. Bolje je konzumirati marihuanu u odnosu i na lekove za smirenje u slučaju SAMOMEDIKACIJE koja NIKAKO nije preporučljiva. Iako može biti dobro sredstvo protiv bolova, hronična konzumacija marihuane (kao i lekova za smirenje, alkohola, i drugih depresornih supstanci) čini život MANJE ŽIVIM i smanjuje osećaj energije i proste životne radosti. Većina korisnika može imati uspešne racionalizacije, ne priznajući negativne posledice, ali želja i pokušaji za prestankom svedoče da „korist“ ima skupu cenu, a stalno vraćanje, da je zavisnost ozbiljna bolest kojoj tako treba i pristupiti.


Pročitajte još:

Tri milenijuma marihuane
Pušači pod lupom psihologa
Zavisnost od Interneta i mozak

____________________________________

Literatura:

Abrams DI, Jay CA, Shade SB, Vizoso H, Reda H, Press S, Kelly ME, Rowbotham MC, Petersen KL. (2007). Cannabis in painful HIV-associated sensory neuropathy: A randomized placebo-controlled trial. Neurology  68: 515-521.

American Academy of Neurology (AAN). (2014). Medical marijuana may ease some MS; Little evidence for other complementary or alternative therapies. ScienceDaily. Retrieved April 28, 2014 from www.sciencedaily.com/releases/2014/03/140324181258.htm

American Psychological Association (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th ed). Washington, DC: Author Erowid, E.& Erowid, F. (2010).

Documenting the complex relationship between humans & psychoactives. Retrieved January, 2010, from http://www.erowid.org/plants/cannabis/cannabis.shtml

Knežević-Tasić, J., (2009). Unpublished article: Marihuana, January 4, 2010.

Kuhn, C., Swartzwelder, S., Wilson, W., Foster, J. & Wilson, L. H. (2003). Buzzed: The straight facts  about the most used and abused drugs from alcohol to ecstasy (2nd ed.). New York: W.W. Norton & Company, Inc.

National Institute on Drug Abuse (2009). Marijuana Abuse, (NIH Publication No. 05-3859). Retrieved January, 2010, from http://www.drugabuse.gov/PDF/RRMarijuana.pdf

Sidney, S., Beck, J.K., Tekawa, I.S. (1997). Marijuana use and mortality. American Journal of Public Health, 87(4):585-90

Society for Neuroscience (SfN). (2014). Brain changes associated with casual marijuana use in young  adults, study finds. ScienceDaily. Retrieved April 28, 2014 from
www.sciencedaily.com/releases/2014/04/140415181156.htm

United Nations Office on Drugs and Crime, (2009). Annual report 2009. Retrieved January, 2010, from http://www.unodc.org/documents/about-unodc/AR09_LORES.pdf

Vanderbilt University Medical Center (2014). „Marijuana’s anxiety relief effects: Receptors found in emotional hub of brain.“ ScienceDaily. Retrieved from
www.sciencedaily.com/releases/2014/03/140306142803.htm

Nema komentara | Kliknite ovde da ostavite komentar.

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *