Objavljen novi DSM-5
Peto izdanje Dijagnostičkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) Američke psihijatrijske asocijacije je konačno objavljeno 18. maja ove godine. Već dugi niz godina DSM predstavlja vodeći autoritet za dijagnostiku psihijatrijskih poremećaja u čitavom svetu. Iako je kod nas u upotrebi Međunarodna klasifikacija bolesti (ICD), deo posvećen psihijatrijskim poremećajima je često prosto pratio promene u DSM-u. Činjenica da se preporuke za lečenje, politike plaćanja zdravstvenih usluga (u SAD), ali i istraživački nacrti vode Dijagnostičkim priručnikom, svako novo izdanje ima i značajan praktičan uticaj ali i brojne druge dalekosežne implikacije.
Mnogi navode da izmene u odnosu na prethodnu verziju nisu velike. Ovo izdanje su, međutim, dugo pre zvaničnog objavljivanja, pratile brojne kontroverze. Čak 13.000 stručnjaka za mentalno zdravlje uključujući i brojne organizacije iz čitavog sveta su potpisali peticiju protiv njegovog usvajanja tražeći da se preispitaju brojni aspekti ponuđene klasifikacije. …nastavak.
Panični napad
Panični napadi su iznenadne epizode intenzivnog straha, uznemirenosti i osećanja ugroženosti koje obično nastaju naglo, traju od nekoliko minuta do pola sata, a retko i nešto duže. Mogu se javljati sa različitom učestalošću i varirati u svojoj težini.
Ovaj izrazito nelagodan osećaj prati i niz telesnih simptoma zbog čega se kod osobe javlja strah da joj se događa nešto strašno i da može umreti. Iako može biti veoma zastrašujuće za osobu, naročito ako se javlja prvi put, panični napad je bezopasan i ne ostavlja nikakve posledice. Usled zastrašujuće prirode ovog iskustva, osobe često razviju sekundarni strah − strah od toga da će se panični napad ponoviti i da bi on mogao izazvati srčani ili moždani udar − što nije tačno. …nastavak.
Feliks Baumgartner o odustajanju i suočavanju sa izazovima
Feliks Baumgartner, ekstremni sportista koji je skokom sa preko 39.000 metara ostvario tri svetska rekorda i postao prvi čovek koji je probio zvučni zid samo u odelu, pripremao se za ovaj projekat čitavih pet godina uz podršku čitavog tima stručnjaka. Odgovarajući na pitanje novinara, nedugo nakon uspešnog prizemljenja, o tome da li je bilo trenutaka kada je razmišljao o odustajanju, iskreno odgovara da jeste i to mnogo puta. Ali, kako objašnjava, razvio je strategiju koja mu pomaže da se suoči sa velikim izazovima. Umesto razmišljanja o krajnjem „velikom“ cilju, radije se postepeno suočava sa jednim po jednim manjim zadatkom koji na kraju dovode do planiranog uspeha.
Asteroid dobio ime po osnivaču psihologije
Prošle godine je objavljen članak u časopisu Acta Historica Astronomiae (vol. 43, pp. 335-350) u kome je otkrivena malo poznata činjenica o imenovanju jednog asteroida.
Karl Julius Lohnert (1885-1944) koji je bio astronom i psiholog, iako nije ostao poznat ni u jednoj od ovih disciplina, otkrio je par manjih nebeskih tela i nazvao ih po svom mentoru- slavnom profesoru Vilhelmu Vuntu. Vunt je ime koje je dobro poznato svim studentima psihologije. On je 1879. Godine u Lajpcigu osnovao prvu laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju, što se danas smatra trenutkom nastanka psihologije kao nauke. …nastavak.
Masovna histerija u državi New York?
Naslovi mnogih medija u SAD su ovih dana posvećeni grupi devojaka iz malog mesta u državi New York koje je iznenada pogodila „misteriozna bolest“.
Le Roy, nekada prosperitetni gradić sa razvijenom privredom, koji je snažno pogodila ekonomska kriza je bio mirno mesto za život. Danas je, međutim, prepun novinara i istraživača privučenih pričom o misterioznoj bolesti koja je iznenada pogodila tinejdžerke iz lokalnog navijačkog tima. Kada se Katie Krautwurst probudila jedno popodne, primetila je da joj se lice grči na neobičan način. Nedelju dana nakon toga, njena najbolje drugarica i vođa njihove navijačke grupe, je takođe iznenada počela da se grči, muca i ispoljava niz drugih tikova. Bolest je polako nastavila da se širi i trenutno 18 devojaka, jedan dečak i jedna žena od 36 godina pate od nerazjašnjenog sklopa simptoma, nalik Turetovom sindromu. Simptomi se razlikuju, ali se sastoje od serije nevoljnih pokreta različitih delova tela i vokalnih ispoljavanja. …nastavak.
Pre-kriminalni detektor testiran
SAD počeo sa testiranjem tehnologije za predviđanje zločina koja meri i beleži psihičke i fizičke promene kod pojedinca.
Tehnologija nadgledanja budućih osobina (Future Attribute Screening Technology – FAST) već je testirana na grupi vladinih službenika, koji su dobrovoljno pristali na eksperiment, ali i na tajnim lokacijama u SAD na kojima se okuplja veliki broj ljudi. …nastavak.
Da li je psihološki pritisak uvek loš?
Psihološki pritisak i prateći stres se najčešće pominju u negativnom kontestu, kao nešto što je nezdravo i nepoželjno. Međutim, u određenoj meri oni su i korisni pokretači, sve dok ne pređu određenu kritičnu tačku.
Još prvi istraživači stresa koji su proučavali njegove fiziološke pokazatelje su uočili da je stres izazvan svakom situacijom koja zahteva neko novo prilagođavanje. Kratkotrajan stres koji dovodi do ubrzanja pulsa, disanja, povećanja krvnog pritiska i drugih fizioloskih efekata zapravo ima cilj da organizam pripremi pojačani fizički napor (“bori se ili beži” reakcija). Kasnije je utvrđeno da kratkotrajan stres može poboljšati koncentraciju, sposobnost učenja, memorisanje i razne druge performanse. Psihološki pritisak tada postaje pokretač. …nastavak.
Da li je moguće brisanje pamćenja?
Grupa naučnika je ustanovila da nakon blokiranja određenog gena miševi više nisu pokazivali prethodno naučeni strah.
Tokom eksperimenta su miševi prvo naučeni da se plaše određenih komora tako što su im davani elektrošokovi svaki put kada bi u njih ušli. Nakon određenog vremena, kada je ustanovljeno da je stvorena uslovna reakcija straha, istraživači su blokirali gen Npas4 za koji se smatra da ima važnu ulogu u procesu pamećnja. …nastavak.
Strah kao afrodizijak
Može li strah zaista delovati kao afrodizijak? Postoje istraživanja koja ukazuju na ovu mogućnost.
M. Martinić nas podseća na jedno staro istraživanje u kome je grupa istraživača ispitivala reakcije dve grupe mušaraca na lepu ženu. Prva grupa su bili muškarci koje je saradnica istraživača sretala na sredini visećeg mosta iznad duboke provalije (čiji prelezak, po pretpostavci, izaziva strah). Drugu grupu su činili oni muškarci koji su samo sedeli na klupama u blizini mosta kada bi im ona prišla. Kada su ih kasnije ispitivali projetivnim TAT testom, ustanovljeno je da prva grupa ima više erotske simbolike u svojim pričama i odgovorima. …nastavak.
Lek protiv mamurluka
U američkim prodavnicama će se uskoro pojaviti novi lek specifično kreiran da leči mučninu, nesvesticu i ostale posledice preteranog konzumiranja alkohola.
Zanimljivo je da je lek, kasnije nazvan ‘Blowfish’, otkrila bivša radnica u finansijsom sektoru Brenna Hayson. Nakon što je lično isprobala veliki broj biljnih preparata sa tržišta koji se nisu pokazali efikasnim, počela je da eksperimentiše sa različitim kombinacijama lekova koji su joj bili dostupni kod kuće. Kada je otkrila efikasnu kombinaciju koja je brzo delovala, počela je da je deli sa prijateljima i ubrzo odlučila da ga pusti i na tržište. ‘Blowfish’ sadrži kofein, aspirin i sredstvo za ublažavanje lučenja želudačne kiseline. Kako su svi ovi lekovi već odobreni za upotrebu, nije bilo potrebe za posebnom dozvolom Američke administracije za hranu i lekove (FDA).
Mnogi stručnjaci ipak ispoljavaju zabrinutost da će pojavljivanje ovog leka na tržištu navesti ljude da više i češće piju zanemarujući opasne dugoročne posledice preteranog konzumiranja alkohola.
Pročitajte još:
Tračarenje u svetlu evolucije
Strah kao afrodizijak
Izvor: abcNew.com