Konferencija o bolestima zavisnosti u Beogradu
Međunarodna konferencija o bolestima zavisnosti
„Razmena dobrih praksi u tretmanu bolesti zavisnosti“
Petak, 24. oktobar 2014. Beograd, Srbija
Mesto održavanja: Ustanova Gerontološki centar Beograd, Marije Bursać 49, Beograd
Učesnici: stručni radnici u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, donosioci odluka, političari, menadžeri
Program:
9.15 – 9.30: Registracija učesnika uz kafu i čaj
9.30 – 9.45: Otvaranje konferencije – Prof. dr Nikola Vučković, psihijatar Kliničkog centra Novi Sad, Srbija
9.45 – 10.45: Predavanje sa diskusijom – Roudi Jejts (Rawdy Yates), naučni istraživač u oblasti sociologije i socijalne politike na Stirling univerzitetu u Škotskoj
10.45. – 11.45: Predavanje sa diskusijom – Hata Smit i Aleksandar Spajić, psihomotorni terapeut i socioterapeut Zavoda za tretman bolesti zavisnosti severne Holandije
11.45 – 12.30: Praktični osvrt – dr Stevan Svilokos, doktor na Kliničkom centru Novi Sad
12.30 – 13.30: Ručak
13.30 – 15.00: Radionice
15.00 – 15.45: Plenarna diskusija
15.45 – 16.00: Zatvaranje konferencije – direktor Protok fondacije
Radionice:
Molimo Vas da odaberete jednu radionicu u kojoj želite da učestvujete:
1. Terapijske zajednice i pokret samopomoći u Evropi
Roudi Jejts, naučni istraživač u oblasti sociologije i socijalne politike na Stirling univerzitetu u Škotskoj
2. Interakcija između stručnog radnika i korisnika u radu terapijske zajednice
Hata Smit (psihomotorni terapeut) i Aleksandar Spajić (socioterapeut), Zavod za tretman bolesti zavisnosti severne Holandije
3. Poboljšanje kvaliteta tretmana učešćem korisnika
dr Lineke van Hal, medicinski antropolog i istraživač na HAN univerzitetu primenjenih nauka, Holandija
Molimo Vas da se prijavite za učešće u konferenciji slanjem imejla u kojem ćete navesti Vaše ime i prezime, zanimanje i radionicu u kojoj želite da učestvujete, na adresu: [email protected]
Učešće je besplatno uz obaveznu prijavu, obezbeđen je prevod sa engleskog na srpski jezik.
Ova konferencija je omogućena saradnjom Fondacije Haella, Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti.
Pročitajte još:
Psiholozi zabrinuti zbog uslova smeštanja stanovništva pogođenog poplavama
Grupa psihologa, od kojih su mnogi od početka angažovani na pružanju psihološke podrške stanovništvu pogođenom poplavama, izrazila je zabrinutost zbog načina organizacije premeštaja i uslova u barakama u Krnjači, gde su trenutno smeštene porodice izmeštene iz hotela Slavija.
Naime, jedan od glavnih principa psihološke pomoći u situacijama elementarnih nepogoda je obezbeđivanje adekvatnog informisanja i uslovnog smeštaja u cilju stvaranja osećaja stabilnosti i sigurnosti koji će osobama pomoći u osnaživanju i vraćanju kapaciteta neophodnih za period koji sledi …nastavak.
Psiholozi se uključili u akciju pomoći
Veliki broj stručnjaka za mentalno zdravlje (psihologa, psihijatara, psihoterapeuta i psiholoških savetnika) je od početka uključen u akciju pomoći i psihološke podrške stanovništvu pogođenom poplavom. Na poziv koji je juče uputilo Ministartsvo odbrane, odazvao se veliki broj profesionalaca i strukovnih udruženja, a već danas je osnovan krizni štab koji će pomoći u adekvatnijoj koordinaciji, obuci i upućivanju različitih profesionalaca.
Ukoliko želite da se priključite akciji, a pripadate nekoj od navedenih struka, molimo vas da nam se obratite na sledeći e-mail: [email protected] kako bismo vas uputili na krizne štabove radi dalje koordinacije. Kako će pomoć biti potrebna i u narednom periodu, apelujemo na sve kolege da se priključe akciji i obaveste nas o vrstama i obimu usluga koju bi mogli da pruže stanovništvu koje je direktno ili indirektno pogođeno …nastavak.
Lažna vest o novom mentalnom poremećaju
Ovih dana je medije preplavila vest da je Američka psihijatrijska asocijacija proglasila selfie „mentalnim poremećajem ljudi koji nemaju samopoštovanje“. Radi se, međutim, o lažnoj vesti koja je preneta sa sajta sličnom našem NJUZ.net-u i može se videti ovde.
Stoga – bez brige i slikajte se do mile volje. Ne radi se ni o kakvom mentalnom poremećaju ili izraženom narcizmu, već o nekritičkom preuzimanju lažnih vesti.
Oštećena urna sa Frojdovim pepelom
U pokušaju pljačke koji se dogodio tokom novogodišnje noći na Hoop Lane groblju u severnom Londonu, ozbiljno je oštećena vredna i veoma stara antička urna koja sadrži posmrtne ostatke Sigmunda Frojda i njegove žene Marte.
Sigmund Frojd, poznat kao osnivač psihoanalize (koja je bila početak razvoja psihoterapije kakvu danas poznajemo) umro je u Londonu, 1939. godine. U London se preselio godinu dana ranije, bežeći od nacista iz Beča.
Trening o terapijskim zajednicama
U Beogradu je tokom novembra održan dvodnevni trening o osnovama rada terapijskih zajednica za rehabilitaciju zavisnika od droga po modelu koji se već godinama uspešno koristi u holandskim ustanovama.
Trening su organizovali Udruženje za promociju komunalne psihologije “Korak” iz Beograda i Protok Fondacija iz Holandije koji već nekoliko godina rade na projektu “House of Hope Serbia” koji ima za cilj promovisanje i upozavanje naših stručnjaka sa modelom terapijskih zajednica.
Psiholozi, psihoterapeuti, socijalni radnici i spec.pedagozi koji se bave problemima zavisnosti u okviru različitih sektora (Institut za mentalno zdravlje, kazneno-popravni zavodi, privatna psihološka savetovališta i udruženja građana) su imali priliku da se upoznaju sa strukturom, principima i socioterapijskim tehnikama koje se koriste u radu ovih ustanova. Trening su vodili socioterapeut Aleksandar Spajić i psihomotorički terapeut Hatta Smit iz VNN-a (Verslavingszorg Noord Nederland – engl. Addiction Care Northern Netherlands) i dr Stevan Svilokos sa Klinike za psihijatriju KC Vojvodine iz …nastavak.
Gardnerova teorija inteligencija
H. Gardner je 1983. u svojoj knjizi “Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences” predložio potpuno novu konceptualizaciju inteligenciju, tzv. teoriju višestruke inteligencije koja je zasnovana na kritici stava da postoji samo jedna inteligencija kao univerzalna sposobnost koja se može meriti kroz standardne psihometrijske instrumente. Tvrdeći da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudskih sposobnosti, snažno se zalagao za ideju da treba govoriti o individualnim snagama i slabostima koje se ispoljavaju kroz sedam odvojenih dimenzija (ili inteligencija):
- muzičko-ritmička
- vizuo-spacijalna
- verbalno-lingvistička
- telesno-kinestetička
- interpersonalna (socijalna)
- intrapersonalna
- logičko-matematička
Kasnije je, u drugom izdanju svoje knjige, dodao još dve:
- naturalistička
- egzistencijalisčka
Svoju teoriju je zasnovao na proučavanju kako opšte populacije, tako i slučajeva ekstremno nadarene dece (tzv. savanata), osoba sa povredama glave, ljudi iz različitih kultura i eksperata i virtuoza u određenim disciplinama. Danas je njegova teorija naročito popularna među pedagozima jer pruža širi i optimističniji spektar potencijalnih sposobnosti na čijem razvoju se može raditi te više načina na koje se može biti “pametan”.
Slika prikazuje sedam stilova učenja opisanih na osnovu Gardnerove teorije. Glavna ideja jeste da umesto da se koristi samo jedan stil, na osnovu svojih “inteligencija” ljudi bi trebalo da odaberu one stilove učenja koji će odgovarati ličnim stilovima i preferencijama koristeći tako različite potencijale u cilju ostvarivanja najveće moguće efikasnosti.
Navedene veštine se mogu kreativno kombinovati tako što ćete, na primer, sami ili u grupi, na osnovu sadržaja i grubog pregleda materijala, osmisliti i napraviti plakate, ceduljice i druge vrste obeleživača koristeći verbalne (i/ili vizuelne) simbole. Plakati mogu biti raspoređeni po prostoru na osnovu povezanosti materije. Samim procesom kreiranja plakata počinje učenje, a produbljivanje znanja i detaljnije povezivanje detalja se nakon čitanja učvršćuje doradama plakata. Oni kasnije služe za lakše podsećanje, pa u skladu sa stilom koji vam najviše odgovara možete ponavljati glasno, prezentovati grupi, šetati po prostoru itd. Mnoge teorije učenja sugerišu da je zapravo dubina obrade informacija ono što najviše doprinosi zapamćivanju, a ukoliko sam proces učenja učinite zanimljivim i kreativnim, obezbedićete kompleksnu obradu informacija na više nivoa svodeći potrebu za dosadnim mehaničkim memorisanjem na minimum. Cilj je da se, kavlitetno učeći, dobro i zabavite. Iskoristite svoje sposobnosti na kreativne načine i podelite iskustva sa nama.
Dijagram preveden i prilagođen na osnovu materijala Blue Mango learning systems.
III kongres psihoterapeuta Srbije
U organizaciji Saveza društava psihoterapeuta Srbije, od 17 – 20. oktobra će se održati Treći kongres psihoterapeuta u Beogradu (hotel M Best-Western).
Tema ovogodišnjeg kongresa “Pripadnost i različitost – integracije u psihoterapiji” kao i prethodnih godina poziva na razvoj i promišljanje psihoterapijske teorije i prakse kod nas, naglašavajući važnost insistiranja na profesionalnom identitetu psihoterapeuta koji nadilazi razlike u pristupima pojedinih modaliteta …nastavak.
Shizofrenija
Shizofrenija (grč. rascep duše) je mentalni poremećaj za koji je karakteristična disocijacija (nesklad) između različitih psihičkih funkcija: mišljenja, percepcije, afekta i volje. Iako ne postoje univerzalni simptomi, često se sreću različiti tipovi halucijancija, prisustvo sumanutih ideja i gubitak veze sa realnošću. Dugo su u vodećim klasifikacijama mentalnih poremećaja nabrajani različiti tipovi shizofrenije, da bi u najnovijem DSM-5 došlo do napuštanja podtipova. Iako ne postoji jasan konsenzus stručnjaka o uzorcima ove bolesti, danas se smatra da veliku ulogu igra složena interakcija naslednih i sredinskih faktora. …nastavak.
Održana tribina “Institucija i sloboda”
Tribina “Institucija i sloboda”: prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji održana je 18. i 19. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Okrugli stolovi, iskustva naših i stručnjaka iz Italije, ali i aktivno uključivanje učesnika od kojih su mnogi i sami preživeli brojna traumatična iskustva nasilnih psihijatrijskih tretmana je doprineo emotivnom i aktivističkom duhu čitavog događaja.
U okviru tribine je prikazan film “Bio jednom grad ludaka” sniman po istinitim događajima, govori o istoriji transformacije klasične nasilne institucije psihijatrije u procesu deinstitucionalizacije psihijatrijske moći i iskustvima ukidanja psihijatrijskih bolnica u Italiji. U filmu je na autentičan, emotivan i veoma intenzivan način prikazano iskustvo Franka Bazalje i ekipe uključene u transformaciju psihijatrijske bolnice (u Goriciji od 1961 i Trstu od 1971) od mesta totalne kontrole do mesta izbora i veselja, ali i brojnih prepreka i izazova sa kojima su se entuzijastično nastrojeni stručnjaci sretali na putu društvenih promena. …nastavak.