NIMH povlači podršku novoj verziji DSM-a
Nacionalni institut za mentalno zdravlje (National Institute for Mental Health- NIMH), jedna od vodećih svetskih institucija za istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja, objavila je da usled problema sa validnošću dijagnoza, prestaje da se oslanja isključivo na DSM dijagnostičke kriterijume u istraživanjima koje finansira.
Mnogi ovo opisuju kao veliki udarac novoj verziji priručnika i poniženje za Američku Psihijatrijsku Asocijaciju koja ga je objavila. Nedostatak konsenzusa stručnjaka, preciznosti i pouzdanosti dijagnoza su dovele da se ono što je nekada smatrano “Biblijom” mentalnog zdravlja danas opisuje više kao skup sumnjivih deskripcija. Po rečima Tomasa Insela, direktora NIMH-a, psihijatrijski pacijenti zaslužuju bolje. …nastavak.
Objavljen novi DSM-5
Peto izdanje Dijagnostičkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) Američke psihijatrijske asocijacije je konačno objavljeno 18. maja ove godine. Već dugi niz godina DSM predstavlja vodeći autoritet za dijagnostiku psihijatrijskih poremećaja u čitavom svetu. Iako je kod nas u upotrebi Međunarodna klasifikacija bolesti (ICD), deo posvećen psihijatrijskim poremećajima je često prosto pratio promene u DSM-u. Činjenica da se preporuke za lečenje, politike plaćanja zdravstvenih usluga (u SAD), ali i istraživački nacrti vode Dijagnostičkim priručnikom, svako novo izdanje ima i značajan praktičan uticaj ali i brojne druge dalekosežne implikacije.
Mnogi navode da izmene u odnosu na prethodnu verziju nisu velike. Ovo izdanje su, međutim, dugo pre zvaničnog objavljivanja, pratile brojne kontroverze. Čak 13.000 stručnjaka za mentalno zdravlje uključujući i brojne organizacije iz čitavog sveta su potpisali peticiju protiv njegovog usvajanja tražeći da se preispitaju brojni aspekti ponuđene klasifikacije. …nastavak.
Alternativne vizije ludila: Antipsihijatrijski pokret
Antipsihijatrijski pokret nudi veoma plodno tle za alternativna razmatranja koncepta duševne bolesti. Ipak, radi što dinamičnijeg prikaza mogućih vizija „ludila“ izdvojena su tri autora koja zastupaju dijametralno suprotne pozicije: R. D. Leng – koji izdiže ludilo na pijadestal, T. S. Sas – koji ga potpuno isključuje, i D. Kuper – koji ga postavlja u istu ravan sa normalnošću.
Leng – ludilo kao potencijal – Prećutno se smatra da čitav pokret antipsihijatrije počinje Lengovim delom „Podeljeno Ja“ (1957), koje jasno oslikava razliku između psihijatrijskih i antipsihijatrijskih koncepcija po pitanju načina na koji se određuje i interpretira priroda duševnog poremećaja (prvenstveno psihoze), i njegov status u odnosu na biće i saznanje. Leng se oštro suprotstavlja klasičnim psihijatrijskim pretpostavkama, po kojima je shizofrenija organski poremećaj, navodeći da tako nešto nije i ne može biti dokazano, budući da se od shizofrenije ne umire, te nije ispunjen uslov po kome bolesno stanje mora biti fizički štetno za osobu. Sa druge strane, on ne smešta „ludilo“ u psihu, već smatra da je ono zavisno od statusa koji osoba ima u svetu u kome živi. Po njemu, shizofrenija nije medicinska bolest, već pre jedna vrsta specifičnog socijalnog kontakta, koji je zavistan od moralnih aspekata sredine u kojoj iskrsava. Bolest posmatra kao poremećaj življenja u čijoj osnovi je ontološka nesigurnost. Čovekov položaj u svetu određen je odnosom snaga između njegovog Pravog i Lažnog Ja. Podela ličnosti na doživljaj Ja koji nam je nametnula sredina i doživljaj sebe kakvi smo stvarno i kakvi želimo da budemo, oblikuje naš status u svetu. Ukoliko je Lažno Ja previše odvojeno od Pravog Ja, i ukoliko je zaokupilo veći deo ličnosti, osoba je, po Lengovom mišljenju, u većem riziku od poremećaja. …nastavak.
Anksioznost i panični poremećaj
„Neobjašnjiv osećaj da smo u opasnosti“
Sigurnost je veoma važan motiv. 
I pored toga što težimo da povećamo stepen predvidljivosti okruženja u kome živimo, svesni smo da apsolutne garancije sigurnosti ne postoje. Zdravo prilagođavanje podrazumeva sposobnost da tolerišemo izvestan stepen neizvesnosti i anksioznosti koje ta neizvesnost nosi. Trenuci potpune relaksiranosti su retki i nisu svojstveni uobičajenom životnom ritmu. Anksioznost (strepnja, teskoba) se, javlja kao odgovor osobe na promenljivost i neizvesnost, koja je u osnovi životnih teškoća. Neizvesnost je praćena očekivanjem da se može desiti nešto opasno, pri čemu osoba procenjuje da za „to nešto“ nije spremna ili sposobna. Što je veća procenjena vrednost ugroženog aspekta egzistencije, anksioznost je veća. U strahu od opasnosti koje joj prete, anksiozna osoba umanjuje kvalitet sopstvenog života.
Anksiozost je deo normalnog repertoara ljudskog ponašanja, ali produženo ostajanje u stanju anksioznosti nije najoptimalniji način za rešavanje problema. Efikasnija motivacija je ona koja proističe iz zainteresovanosti za sopstvenu dobrobit. …nastavak.
Depresija: neprijatelj ili saveznik?
Konzervativna struja u psihijatriji, koja pretenduje da se ustoliči kao jedina legitimna, nalaže da se depresija shvati kao mentalni poremećaj. Tako, depresija već dugo vremena ostaje svrstana u okvire poremećaja raspoloženja, koji su odraz narušene hemijske ravnoteže u mozgu. Ovakva medicinska, tačnije biohemijska tumačenja depresije ističu da je njen ključni uzrok otežana i izmenjena komunikacija između nervnih stanica, u čemu važnu ulogu igra genetska predispozicija. Kada govore o depresiji, ovi biološki orijentisani psihijatri zapravo misle na poremećaje funkcija različitih neurotransmiterskih sistema. Među njima, najveću pažnju obraćaju na serotonin, neurotransmiter koji se popularno naziva i „molekulom sreće“. Serotonin učestvuje u kontroli raspoloženja, učenja, spavanja, temperature, bioritma, socijalne dominacije, impulsivnog ponašanja, seksualnih funkcija, doživljaja bola, regulaciji srčanog ritma, disanja itd. Na temeljima ovakvih shvatanja …nastavak.
Moć odluke i strategija podsvesnog
Kako doneti odluku i izbeći kajanje
Donošenje odluka je ona tačka u kojoj određujemo u kom pravcu će se odvijati naš život. Prirodno, smisao odluke je želja da postignemo određeni cilj i tada dolaze do izražaja problemi koji se odnose na doživljaj kontrole i preuzimanja odgovornosti. Postojanje više alternativa i sloboda izbora imaju svoju cenu. Ona se ogleda u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati. Međutim, strah od nepoznatog i ostajanje u zoni komfora dovodi do propuštanja da prihvatimo ono što nazivamo „životna prilika“. Istraživanja pokazuju da se 75% ljudi kaje zbog nečega što nisu uradi. Izgleda da je lakše nositi se sa poznatim negativnim posledicama učinjenog, nego sa potencijalnim pozitivnim mogućnostima neučinjenog. …nastavak.
Zamke prokrastinacije
Problem odlaganja obaveza može vas opterećivati u različitim stepenu. Međutim, jasno je da većina nas zna na šta se misli kada se pomene tendencija da ono što bi trebalo da uradimo danas – ostavljamo za sutra… Ili od ponedeljka… Ili kada se ispune određeni, neophodni uslovi… Takvo ponašanje u psihologiji je poznato kao prokrastinacija.
Nemojte je nikada mešati sa lenjošću, kod koje ne postoji svest o postojanju zadatka, cilja ili problema. Kod odugovlačenja prisutna je svest o neophodnosti preuzimanja određenih akcija. Pošto se dotična aktivnost najčešće doživljava kao neprijatna, osoba je odlaže. Posledica takvog ponašanja je sabotiranje ostvarenja sopstvenih ciljeva ili sabotiranje rešavanja problema. Odlaganjem potrebne akcije problem se ne reševa i ne nestaje, a obaveze se gomilaju.
Ovim fenomenom mogu biti obuhvaćene sve oblasti života. Odlažemo obaveze u kući, na poslu, školi ili fakultetu, obaveze koje se tiču kontrole zdravlja ili praktikovanja zdravih stilova života. …nastavak.
Pušači pod lupom psihologa
Ekonomska kriza koja nije zaobišla ni našu zemlju primorala je brojne pušače da odustanu od svoga poroka. Ipak, ima i onih koji su pronašli alternativne načine da udovolje svojim porivima, bilo da su prešli na jeftinije cigarete, bilo da su počeli da kupuju duvan na meru. Čini se, neki bi učinili sve da ne odustanu od ovakve vrste „uživanja“. Imajući u vidu da je u skorije vreme pušenje, koje je ranije smatrano nezdravom navikom, dostiglo status psihijatrijske dijagnoze nazvane nikotinska zavisnost (F 305.1), ova tematika zahteva opsežnije razmatranje. Do sada je dobro poznat udeo fiziologije u stvaranju bilo kog tipa zavisnosti, pa je stoga važno proširiti vidike i sagledati značaj psiholoških faktora u stvaranju i održavanju nikotinske zavisnosti. Kroz sažeti prikaz četiri najobuhvatnije psihološke studije o pušačima saznaćemo odgovore na pitanja postoji li karakterističan profil ličnosti adolescenta koji će postati pušač, da li crte ličnosti ili faktori okruženja imaju veći uticaj na ovu odluku, koje sve razvojne putanje konzumiranja cigareta postoje, zašto neki ljudi lakše, a neki veoma teško ostavljaju duvan, koji sve tipovi pušača postoje, da li se pušači od nepušača razlikuju u pogledu temperamenta i karaktera, kao i da li na ovu sklonost imaju uticaj raspoloženje i veštine prevladavanja problema? …nastavak.
Preživeti gubitak
Bez obzira da li smo ga očekivali ili je došao iznenadno, gubitak nekog bliskog uvek dovodi do preplavljenosti osećanjima koja se ispoljavaju na veoma različite načine. Od potpune paralisanosti i utiska da ne osećamo ništa, do preplavljenosti očajanjem i tugom, sve nas vraća utisku da je svet postao prazan i da bez voljenog bića više nikada neće biti isti.
Proces tugovanja, kako ga stručnjaci nazivaju, ima svoje faze i njihovo poznavanje može biti korisno kako bismo bolje razumeli sebe ili one oko nas koje želimo da podržimo u njihovom procesu žaljenja. …nastavak.
Status dijagnoze „internet zavisnost“ u savremenom društvu
Živimo u vremenu u kome se nepoznavanje računara tretira kao znak nepismenosti. Sa druge strane, baš u ovo vreme „cveta“ psihijatrijski diskurs koji pretenduje da progresivno fabrikuje nove dijagnoze. Situacija se dodatno usložnjava kada na scenu stupa novi poremećaj, tzv. Internet zavisnost. S pravom svi postavljaju pitanje da li se konzumacija Interneta može tumačiti kao forma patologije i neće li time psihijatrija dodatno erodirati sferu normalnosti. Ako svako ponašanje može biti indikator patologije i ako svako može biti korisnik psihijatrijske službe, šta onda ostaje normalno i ima li normalnih individua u savremenom društvu? Međutim, stvar može poprimiti i ozbiljnije razmere ako pred svakim ponašanjem popuštamo, spuštamo kriterijume, čime onda dozvoljavamo da mnoga problematična ponašanja zažive kao sastavni deo svakodnevnice. Gde onda treba smestiti Internet zavisnost na kontinuumu normalno – patološko? …nastavak.