Anksioznost kao egzistencijalno stanje
Danas sve češće čujemo da neko pati od anksioznih poremećaja. Međutim, šta je to uopšte i kako se mogu razumeti te vrste poremećaja? Anksioznost je, pre svega, jedan arbitraran naziv za raznolika stanja. Neko to stanje može da opiše kao stanje konstantne uznemirenosti, stanje u kome se konstantno oseća preplavljen stresom, dok neko drugi to stanje može da opiše kao situacioni strah od određenih ishoda. Anksioznost je naziv za više različitih simptoma i stoga se i terapijski proces razlikuje u zavisnosti od samog klijenta.
U slučaju situacione anksioznosti, anksioznost je najčešće povezana sa …nastavak.
Želim da se promenim, ali…
Rečenica „Želim da se promenim“ je toliko puta izgovorena u postojanju ljudskog roda da važi za univerzalnu misao koja ukazuje na kratkotrajni uvid osobe da način na koji svakodnevno funkcioniše i nije tako adaptivan.
Photo: David Sandel
Efekat ove rečenice je kratkotrajan za većinu ljudi i delimično se može objasniti mehanizmom koji imaju i žene nakon porođaja – mehanizam zaboravljanja negativnog iskustva i bola u cilju opstanka. Kod žena se ovaj mehanizam javlja kako bi se usudile da rode još jedno dete i tako produže ljudsku vrstu, …nastavak.
Opsesije i zašto ne morate živjeti sa njima
Ko od nas nije makar nekad preskakao pukotine u pločnicima, pomjerio se sa mjesta kada pomisli neku neprijatnu misao ili zazirao od petka 13? Koliko nas je gledalo i voljelo, i poistovjećivalo sebe ili nama drage i bliske ljude sa čudnim, simpatičnim i opsesivnim likovima kao što je lik koji tumači Jack Nicholson u filmu „As good as it gets“? Ili pak fenomenalni detektiv Monk, toliko divno opsesivan i smiješan sa svojom fobijom od bolesti i potrebom za simetrijom?
I sve je to jako simpatično, ali gdje se završava sujevjerje, zabava, i ono „jao kako si blesav“, a počinje vrtlog iz kojeg se čovjek ne može izboriti i spasiti sam… Kada od toga da se prekrstiš samo kada prođeš pored hrama, bude da se krstiš svaki put …nastavak.
Bulimija i seksualna trauma
U svom radu sa devojkama koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane primetila sam da se često iza toga krije neka rana trauma. Čak se vrlo retko dešava da devojka ima ozbiljne simptome nekog poremećaja ishrane, sa visokim stepenom destruktivnosti prema sopstvenom telu, a da je imala normalno i zdravo odrastanje.
Važno je istaći da trauma nema nužno za posledicu poremećaj ishrane niti su sve devojke koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane preživele traumu. Mediji su mogli biti sasvim dovoljni. Ipak, neka istraživanja (Hastings i Kern, 1994) pokazuju da, konkretno, postoji značajna povezanost između bulimije i prethodno preživljene seksualne traume …nastavak.
Marihuana za ili protiv?
U prošlom tekstu razmatrali smo neke razloge za i protiv marihuane. Sada ćemo specifičnije izdvojiti neka njena dejstva.
Mehanizam delovanja
Aktivni sastojci smole Cannabisa su izomeri tetrahidrocanabinola, od kojih je najzastupljeniji i najznačajniji delta-9- tetrahidrocanabinol (THC). Revolucionarno otkriće je pronalazak receptora za kanabinoide u ljudskom mozgu, do kojih su došla novija istraživanja (Knežević-Tasić, 2009). Supstanca mozga zvana Anandamida je jedna od komponenata koja se vezuje za ovaj receptor, a zatim i 2-AG supstanca koja je nađena u još većoj količini od Anandamide. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima. Takođe, THC se direktno kroz krv i placentu trudnice prenosi na fetus …nastavak.
Ako odem kod lekara, naći će mi nešto
Ljudi koji pate od hipohondrije ili potpuno izbegavaju da idu kod lekara ili idu preterano često. Oni koji ne idu kod lekara to rade jer se plaše šta bi lekar mogao da im kaže. Osoba negde u sebi veruje da ako ne ode kod lekara, verovatno će sve biti u redu, ali ako ode, lekar će „nešto naći“. Racionalno gledano, ovakvo ponašanje nema smisla jer lekar neće izmisliti ili „naći“ nešto što već ne postoji u organizmu. Osim toga, ako i jesu bolesni, samim tim što ne odlaze kod lekara gube dragoceno vreme za koje se nešto moglo uraditi da se šteta umanji ili potpuno spreči. Ovakvo ponašanje nije karakteristično samo za hipohondriju. Mnogi ljudi, koji se inače ne opterećuju svojim zdravljem (pa ih ne možemo nazvati hipohondrima) posećuju lekara samo kad ih nešto baš jako boli, takođe iz straha da će im lekar „nešto naći“.
S druge strane su oni ljudi koji idu preterano često kod lekara. Iako se i oni plaše šta će im lekar reći, obično negde u sebi računaju na to da će sve biti u redu, kao i toliko puta do sada. Oni se veoma uplaše nekog „simptoma“ koji primete kod sebe, osete veliki strah i moraju odmah da se uvere da je sve ok. „Navučeni“ su na dobar osećaj koji imaju kada izlaze iz lekarske ordinacije. Ni oni, dakle, ne idu kod lekara da bi izlečili bolest …nastavak.
Zašto anoreksija nastaje rano, a bulimija je „bolest studentkinja“?
Statistika kaže da anoreksija nastupa gotovo sa početkom puberteta, dok bulimija dolazi kasnije i naziva se „bolest studentkinja“. Kako to da bulimija češće pogađa starije adolescentkinje, a anoreksija počinje tako rano? Otkud ta razlika u godinama?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje prvo je važno istaći da poremećaji ishrane nisu tako strogo razdvojeni kao što se obično misli. Bulimija najčešće počinje anoreksijom, koja potom prerasta u bulimiju kada devojka otkrije „lakši“ način da održi malu težinu …nastavak.
Anoreksija i osećaj gladi
Često pitanje koje postavljaju oni koji mnogo vole da jedu je: „Kako devojke obolele od anoreksije mogu da izdrže da budu gladne sve vreme?“ Devojke obolele od anoreksije su najčešće devojke sa izuzetnom samokontrolom i snagom volje, pa su samim tim i sposobne da istrpe glad (ili neku drugu neprijatnost) bolje nego drugi ljudi. Ali ovde nije u pitanju samo njihova snaga volje. Pitanje gladi kod anoreksije je kompleksnije od toga.
Neki autori tvrde da devojke obolele od anoreksije ne osećaju glad. Naravno da osećaju! One sanjaju hranu i bogate obroke. Imaju svoje strategije kako da se iznesu sa osećajem gladi kada postane neizdrživ, bilo da je to pijenje velike količine tečnosti, odlazak negde napolje, daleko od frižidera itd. Često su opsednute sakupljanjem recepata i pravljenjem obroka za druge ukućane. …nastavak.
Paraliza sna
Zamislite da vas budi neprijatan osećaj da vam nešto sedi na grudima i oduzima dah… ili krajičkom oka u svojoj sobi vidite siluetu ljudske figure… verovatno će vas obradovati vest da ovo nije posledica ni onostranih sila niti “ludila”.
Paraliza sna je fenomen koji su iskusili mnogi ljudi, dok se procenjuje da ga nešto manje od 5% populacije redovno doživljava. Uvek se dešava ili u momentima pre nego što zaspimo ili odmah nakon buđenja. Može obuhvatiti nerpijatan osećaj da je neko ili nešto prisutno, da nas posmatra ili pak vizuelne “halucinacije” od jednostavnih (šare koje ne postoje na plafonu) sve do kompleksnijih (demon ili ljudska figura koja sedi pored vas) i sl. Iako nakon kratkog vremena nestanu, osećaj straha i panike može trajati dugo nakon događaja.
Da bismo objasnili kako do ovoga dolazi, neophodno je da se malo pozbavimo neurofiziologijom spavanja. Naime, iako se toga ne sećamo uvek, svako od nas tokom spavanja ima nekoliko tzv. REM (rapid eye movement) faza u kojima sanjamo. Odavno se zna da su ove faze izuzetno važne za svakodnevno funkcionisanje …nastavak.
Tri milenijuma marihuane
Čini se da se svet deli na one ZA marihuanu i one PROTIV. Ono što onemogućava dijalog između suprotstavljenih polovina je što se ni jedni ni drugi ne oslanjaju na činjenice, već na svoja ubeđenja. Ubeđenja za ili protiv donose se brzo, lako i u skladu sa celokupnom ličnošću.
Prikaz jedne realne situacije:
Osoba ima 15 godina, i oko nje kruži džoint. Na osnovu čega će osoba doneti odluku – da ili ne? Na osnovu toga koje informacije poseduje o džointu kao instituciji.
Koje informacije poseduje prosečan mladi čovek? Od čega se sastoji džoint, šta je to što treba da uvede u svoje telo? Možda ga to ni ne zanima. I kad jede čokoladu, ne čita njen sastav, jede čokoladu jer je prijatna, a nikome nije škodila. To su dovoljni razlozi za odluku o čokoladi …nastavak.