Kad porasteš kašće ti se samo
Deca vrlo brzo po rođenju postaju zainteresovana za svet oko sebe, a pre svega za sopstveno telo. Pošto su tek stigla na ovaj svet, za njih je sve novo. Imaju kratak predah nakon rođenja pre nego što ih društvo upozna sa osećanjem stida, pa slobodno otkrivaju šta je sve njihovo telo u stanju da uradi. I najčešće su oduševljena otkrićem! A pošto im se telo neprestano menja i raste, broj novih stvari koja su u stanju da urade je svakim danom sve veći.
Kada dete nauči da uhvati svoj palac na nozi, roditelji su oduševljeni! Dete dobija ohrabrenje za svako novo otkriće. A onda otkrije svoj polni organ i odjednom počinje da dobija po ruci. Za dete taj deo tela je isti kao i svi drugi i izaziva istu znatiželju, ali okolina reaguje sasvim drugačije. To je prvi korak u zbunjivanju detetovog Malog Profesora, začetka racionalnog dela njegove ličnosti …nastavak.
Paraliza sna
Zamislite da vas budi neprijatan osećaj da vam nešto sedi na grudima i oduzima dah… ili krajičkom oka u svojoj sobi vidite siluetu ljudske figure… verovatno će vas obradovati vest da ovo nije posledica ni onostranih sila niti “ludila”.
Paraliza sna je fenomen koji su iskusili mnogi ljudi, dok se procenjuje da ga nešto manje od 5% populacije redovno doživljava. Uvek se dešava ili u momentima pre nego što zaspimo ili odmah nakon buđenja. Može obuhvatiti nerpijatan osećaj da je neko ili nešto prisutno, da nas posmatra ili pak vizuelne “halucinacije” od jednostavnih (šare koje ne postoje na plafonu) sve do kompleksnijih (demon ili ljudska figura koja sedi pored vas) i sl. Iako nakon kratkog vremena nestanu, osećaj straha i panike može trajati dugo nakon događaja.
Da bismo objasnili kako do ovoga dolazi, neophodno je da se malo pozbavimo neurofiziologijom spavanja. Naime, iako se toga ne sećamo uvek, svako od nas tokom spavanja ima nekoliko tzv. REM (rapid eye movement) faza u kojima sanjamo. Odavno se zna da su ove faze izuzetno važne za svakodnevno funkcionisanje …nastavak.
Tri milenijuma marihuane
Čini se da se svet deli na one ZA marihuanu i one PROTIV. Ono što onemogućava dijalog između suprotstavljenih polovina je što se ni jedni ni drugi ne oslanjaju na činjenice, već na svoja ubeđenja. Ubeđenja za ili protiv donose se brzo, lako i u skladu sa celokupnom ličnošću.
Prikaz jedne realne situacije:
Osoba ima 15 godina, i oko nje kruži džoint. Na osnovu čega će osoba doneti odluku – da ili ne? Na osnovu toga koje informacije poseduje o džointu kao instituciji.
Koje informacije poseduje prosečan mladi čovek? Od čega se sastoji džoint, šta je to što treba da uvede u svoje telo? Možda ga to ni ne zanima. I kad jede čokoladu, ne čita njen sastav, jede čokoladu jer je prijatna, a nikome nije škodila. To su dovoljni razlozi za odluku o čokoladi …nastavak.
Tradicionalni muškarci i psihoterapija
Najveći broj klijenata većine psihoterapeuta su žene. Među muškim klijentima najviše je onih koji dolaze u pratnji svojih žena. Tradicionalni muškarci dolaze na terapiju kada im je brak ugrožen, kada imaju seksualnu disfunkciju, kada ih upozorio lekar ili po naredbi suda. Muški klijenti češće odustaju od terapije, stiče se utisak da nevoljno učestvuju u terapijskom procesu a njihov otpor promeni je veći. Ipak, može se konstatovtii da u sve većem broju i muški klijenti dolaze zbog promene, a da pri tom nisu neposredno primorani, već je psihoterapija njihov izbor.
Kako navodi Margaret O`Brian, porodična psihoterapeutkinja, žene se češće same javljaju za pomoć vezanu za bračne probleme (dve trećine ukupnih klijenata) i češće od muškaraca nastavljaju sa terapijom posle prve seanse. Muškarci se javljaju češće kada su problemi veći. Za razliku od žena, muškarci …nastavak.
Simptomi, uzroci i lečenje depresije
Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja i može se ispoljiti različitim intenzitetima – od blage pa sve do težeg oblika kliničke depresije koji zahteva lečenje. Važno je naglasiti i da to nije isto što i tuga. Tuga je emocija koju svi povremeno osećamo kada smo součeni sa nekim gubitkom (simboličkim ili stvarnim).
Depresija je kompleksnije stanje koje karakteriše kombinacija nekih od sledećih simptoma (i to samo ako stanje traje dovoljno dugo da počinje da ometa osobu, a uobičajena sredstva koja su ranije pomagala – kao što su fizička aktivnost ili razgori s prijateljima, više ne daju rezultate) …nastavak.
Autogeni trening – naša šansa za nadmoć nad stresom
Svako znanje počinje teorijom. Teži da se pretvori u praksu. Praksa ga nadograđuje, ponekad preoblikuje, podari mu pečat autentičnosti, specificira formu i definiše korisnost. Od tog trena, sve nas interesuje praktična strana, kako, na koji način možemo nešto da uradimo, da pomognemo sebi ili drugima, da sprečimo neprijatnosti, tegobe ili bolesti, ublažimo poteškoće… Od kad je sveta i veka, potraga za panaceom ne prestaje. Čini se da je upravo od prevelike potrebe da se pronađe univerzalni lek opala spremnost da se sami, lično, potrudimo da učinimo nešto za sebe. Kao da je, psiholozima dobro poznato, stanje naučene bespomoćnosti postalo omiljen izbor! Čovek XXI veka, inventivan, moćan, obrazovan, svestran… postaje spreman je da se prepusti stihiji kada kola pođu nizbrdo. Savremen čovek ima malo ili nimalo vremena za sebe, za odmor, opuštanje, relaksaciju. Nije retka pojava da iscrpimo organizam do tih granica da, umesto na (zaslužen) odmor, odemo na bolovanje!
Stres, stres, stres
Stres je postao saputnik kog ne uspevamo da eliminišemo. Uz njega se budimo, ustajemo, odlazimo na posao… Sa nama je svakog trena, čak i na puzi za ručak, romantičnoj večeri, tokom igre sa decom …nastavak.
Oštećena urna sa Frojdovim pepelom
U pokušaju pljačke koji se dogodio tokom novogodišnje noći na Hoop Lane groblju u severnom Londonu, ozbiljno je oštećena vredna i veoma stara antička urna koja sadrži posmrtne ostatke Sigmunda Frojda i njegove žene Marte.
Sigmund Frojd, poznat kao osnivač psihoanalize (koja je bila početak razvoja psihoterapije kakvu danas poznajemo) umro je u Londonu, 1939. godine. U London se preselio godinu dana ranije, bežeći od nacista iz Beča.
Kompleksna traumatska reakcija
Jednostavan posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) nastaje nakon jednog izolovanog traumatskog događaja. Osoba tačno zna zbog čega se javljaju njeni simptomi. Sećanje i snovi su vezani za konkretan događaj. Klijent zna od kada njegovi problemi počinju. Međutim, kod kompleksnog PTSP-a ne postoji vreme “pre” i “posle”. Kompleksni PTSP nastaje nakon dugotrajne, ponavljane traumatske situacije. Situacije porodičnog nasilja, rat, ponavljano seksualno zlostavljanje, incest, logor, jesu situacije gde se traumatski događaji ponavljaju jedan za drugim. U tim situacijama osoba je u nekoj vrsti zatočeništva iz koje ne vidi izlaz. Simptomi PTSP-a kod ljudi koji su preživeli ovakav vid nasilja nisu vezani za jedan konkretan događaj. Oni ne osećaju da je događaj van njih, jer je trauma postala srž njihovog identiteta. Džudit Herman, koja je 1992. godine prva istakla značaj stvaranja zasebne dijagnoze Kompleksnog PTSP-a, u knjizi „Trauma i oporavak“ tu razliku opisuje ovako: „Dok se pacijenti sa prostim posttraumatskim stresnim poremećajem ponekad plaše da će izgubiti razum, pacijenti sa složenim poremećajem često osećaju da su izgubili sebe“. Oni često ne doživljavaju nasilje koje su preživeli kao uzrok njihovih tegoba. Toliko su dugo živeli u tome da je to postalo deo njihove svakodnevice. Žena koja je bila u nasilnom braku može doći na terapiju, izneti svoje simptome i usput vam reći: “Jeste, moj muž je ponekad preke naravi, ali kakve to veze ima sa ovim?” Tendencija da se adaptiramo na nasilje koje dugo traje i da vremenom prestajemo da ga prepoznajemo kao značajno prikazana je u naslovu filma Incest Trauma Centra: “Novo je da sam bila zlostavljana”. Upravo zbog toga se i tretman kompleksnog PTSP-a razlikuje od tretmana jednostavnog PTSP-a. Ne stavlja se naglasak na suočavanje sa samim traumatskim događajem, iz prostog razloga što ne postoji samo jedan takav događaj.
Osoba koja je preživela jedan traumatski događaj govoriće o svom životu „pre“ i „posle“ tog događaja. Na primer, reći će da je ranije volela da se šeta sama, a da se sada toga plaši. Ranije nije imala nikakvih problema sa spavanjem, a sada ne može da zaspi ako je tišina u sobi. Ona tačno zna šta je uzrok njenih tegoba. Međutim, ako je osoba živela u situaciji nasilja …nastavak.
Preuranjena ejakulacija – lečenje i priroda problema
Preuranjena ejakulacija je jedna od najrasprostranjenijih seksualnih disfunkcija kod muškaraca, ali često može biti pratilac i normalnog psihoseksualnog sazrevanja. Ovaj problem se manifestuje kao prebrzo doživljavanje orgazma i izbacivanja semene tečnosti, nekada čak i pre početka same predigre (na primer, već kod samog poljupca sa partnerkom).
Naravno, osim što je osoba nesposobna da obavi seksualni čin kako treba, ona je u problemu i zbog toga što uglavnom ne može da adekvatno zadovolji partnerku, a naravno ne treba zaboraviti ni problem stida i neprijatnosti pogotovo ako je u pitanju pokušaj seksa sa nedovoljno poznatom osobom …nastavak.
Saradnja škole i roditelja
„Porodica je bila i ostala prva i najvažnija škola života, u kojoj dete stiče prva znanja veštine i navike. Ona je temeljna a u isto vreme promenjiva društvena grupa. Čak i onda kada su odnosi u porodici loši, ona je i tada veoma moćna i jedna od najsnažnijih vaspitnih sredina“
Porodica i škola su dva različita i odvojena sistema u zajedničkom širem sistemu-okruženju. U svakom sistemu postoji stalna interakcija kao i težnja ka ravnoteži. Veze i odnosi sistema posodice i škole su u današnjem ekonomski i moralno uzdrmanom okruženju oslabljene te ih je potrebno ojačati i unaprediti.. Zbog krupnih promena i teškoća u prilagođavanju, oslabila je saradnja i efikasnost ovih sistema. Kada dete polazi u školu, organizacija svakodnevnog života roditelja i dece se menja, u porodični sistem se uključuje novi, školski, koji ostvaruje svoj uticaj i na dete i na roditelje ali koji trpi i povratni uticaj od porodice. U detetov svet ulaze i školski drugovi …nastavak.