„Magične prečurke“ kao lek?
Pre dva dana je objavljena naučna studija koja je izazvala veliko interesovanje medija. Mnogi su preneli informaciju o potencijalno lekovitom uticaju psilobicina (aktivnog sastojka „magičnih pečuraka“ ili ludih gljiva“ – kako se u slegnu često naziva ova vrsta halucinogenih pečurki) u tretiranju depresije.
Istraživanjem koje je rađeno uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), utvrđeno je da kod dobrovoljaca koji su primili psilobicin nije došlo do pojačavanja vizuelne imaginacije kao što je bilo očekivano, već je došlo do „isključivanja“ dela mozga koji je obično previše aktivan u nekim tipovima depresije. Prema navodima BBC-a, drugom studijom koja bi trebalo za dva dana da bude objavljena u British Journal of Psychiatry, je utvrđeno da je psilobicin kod volontera doveo do pojačane sposobnosti prisećanja u vezi sa ličnim uspomenama. BBC navodi da sami autori studije sugerišu potencijalne koristi psilobicina u psihoterapijskom radu. …nastavak.
Istorija kriznih SOS linija
Prvu SOS kriznu liniju u istoriji osnovao je sveštenik Chad Varah, 1953.godine u Londonu.
Dok je radio kao sveštenik u parohiji St. Stephen Walbrook u Londonu, često je imao prilike da razgovara sa ljudima koji se součavaju sa teškim problemima i ogromnom količinom stresa, a nisu imali nikoga sa kim bi to podelili.
U istoriji Samaraćina (kako su novinari kasnije nazvali njegovu organizaciju) se posebno navodi slučaj 14-godišnje devojčice koju je Chad morao da sahrani u neobeleženom grobu: kada je dobila prvu menstruaciju, nemajući sa kim da razgovara o tome, pomislila je da ima polno prenosivu bolest te je oduzela sebi život.
U vreme kada je osnovao prvu kriznu liniju, samoubistvo je još uvek bilo ilegalno u Velikoj Britaniji, pa su se ljudi plašili da o takvim dilemama pričaju otvoreno sa bilo kim. …nastavak.
Zavisnost od Interneta i mozak
Zavisnost od Interneta se još uvek smatra kontroverznim pitanjem među stručnjacima jer se ne lažu svi da se o tome može govoriti kao o pravoj zavisnosti. Nova istraživanja zasnovana na skeniranju mozga dobrovoljaca, međutim, pokazuju da se vreme provedeno na Internetu može dovesti u vezu sa strukturnim promenama na mozgu.
Istraživanje je rađeno na osobama koje svakodnevno provode veći deo dana u igranju online igrica. Utvrđeno je da je ovo povezano sa nastankom depresije, povećanom iritabilnošću, podbacivanjem u školi i povećanom impulsivnošću. …nastavak.
Digitalni mozak uspešno implantiran pacovu
Ugrađeni implant kojim se povratila izgubljena moždana funkciju kod pacova otvara put za korišćenje novih tehnologija u lečenju moždanih oštećenja kod ljudi.
Profesor Matti Mintz i njegov tim sa univerziteta iz Tel Aviva (Izrael) kreirali su veštačkimalimozak koji je uspešno implantiran pacovu kome je prethodno oštećen ovaj deo mozga, zbog čega nije mogao koordinisati pokrete. …nastavak.
Zlostavljanje menja dečiji mozak
Mozgovi dece odgajane u nasilnom porodičnom okruženju liče na mozgove vojnika izloženih borabama, tvrde psiholozi.
U istraživanju rađenom uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) je uvrđeno da se kod grupe dece koja su bila izložena nasilju u porodici, javljaju karakteristični aktivacioni obrasci u delovima mozga zaduženim za obradu pretnje i bola. Slični obrasci su ranije ustanovljeni kod vojnika izloženih ratnim uslovima. …nastavak.
Treba li nam litijum u vodi?
Irski psihijatar predlaže dodavanje psihijatrijsog leka u pijaću vodi kako bi se smanjila stopa suicida.
Litijum se u psihijatriji koristi kako bi se lečile epizode manije kod osoba sa bipolarnim poremećajem. Neke ranije studije su pokazale da postoji veza između prirodno povećane koncentracije litijuma u pijaćoj vodi i niže stope suicida, ali i niže stope ubistava i drugih nasilnih zločina (određene regije u Teksasu i Japanu). …nastavak.
Sajtovi koji promovišu anoreksiju predstavljaju rizik za javno zdravlje
Poslednjih godina su se na Internetu pojavili sajtovi koji promovišu anoreksiju. Takozvani „pro-ana“ sajtovi su online zajednice ljudi koji odbijaju ideju da je anoreksija ozbiljna bolest, već tvrde da je u pitanju pravo izbora na određeni životni stil. Tako na ovim sajtovima daju brojne savete o tome kako izgubiti kilograme izgladnjivanjem, kako sakriti to od drugih i uopšte o svojoj „filozofiji“ u kojoj sebe smatraju moralno superiornim.
Podaci iz inostranstva pokazuju da je skoro trecina pacijenta koji boluju od anoreksije koristila ove web sajtove, što je rezultiralo ozbiljnim zdravstvenim tegobama. …nastavak.
Mozak srećnih ljudi drugačije radi
Naučnici na jednom univerzitetu u SAD su grupi dobrovoljaca prvo zadali test kojim je utvrđeno koliko se osećaju srećnim. Zatim su im pokazivane serije slika odabranih da izazovu pozitivne, negativne i neutralne emocije. Skeniranjem mozga je utvrđeno da su svi reagovali slično na neutralne i negativne slike. Međutim, utvrđeno je da su kod onih koji su imali najviše skorove na testu lične sreće odredjene regije amigdale (moždana struktura nalik na badem) bile aktivnije nego kod ostalih. Drugim rečima, srećni i manje srećni ljudi reaguju isto na negativne slike, ali oni srećni reaguju jače na pozitivne slike od manje srećnih.
Ovakav nalaz sugeriše da njihov osećaj sreće nije posledica naivnosti i odbijanja da se uoče opasne i negativne stvari, već pojačanog odgovora na pozitivne stvari koje ih okružuju. …nastavak.
Tračarenje u svetlu evolucije
Zašto je tako teško odoleti slušanju i prepričavanju dogodovština slavnih? Iako nerado priznajemo, činjenica je da ekspanzija fenomena reality show-a i porast tiraža žute štampe pokazuju da ima nečeg privlačnog u tome.
Američki profesor F. McAndrew tvrdi da evoluciona psihologija može pružiti novu perspektivu u sagledavanju ovog fenomena. Tračarenje o slavnima je, kako tvrdi, samo neizbežan ishod spoja tehnologije 21. veka i ljudskog uma iz kamenog doba. Preokupacija životima drugih je evolucijski produkt psihologije koji je naše pretke učinio socijalno kompetentnim, što je bio neophodan uslov života u zajednici. …nastavak.
Može li psihoterapija da promeni mozak?
Kada su otkriveni lekovi kojima se moglo pomoći ljudima sa psihičkim teškoćama
(aknsiolitici, antidepresivi) izgledalo je da će konačno biti otkriveni izvesni fiziološki uzroci naših tegoba. Međutim, u mnogim slučajevima lekovi nisu bili dovoljni, a znalo se da psihoterapija radi vrlo efikasno i bez njih.
Tek skoro, sa razvojem tehnologije koja je omogućila precizniji uvid u procese koji se odvijaju unutar ljudskog mozga, došlo se do otkrića da psihoterapija („lečenje razgovorom“) takođe dovodi do promena na nivou fiziološkog funkcionisanja mozga.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da su istraživanja ustanovila da su efekti koje lekovi imaju na mozak, vrlo slični onima koje ima psihoterapija kada se koristi sama. Tako je, na primer, u studiji koju je vodio Jakob Koch (Christian-Albrechts University, Nemačka) ustanovljeno da su efekti psihoterapije sa depresivnim klijentima povezani sa moždanim promenama na ćelijskom nivou jer doprinose stvaranju proteina koji učestvuje u izgradnji novih neuralnih veza. …nastavak.